Прочитај ми чланакВаршава -- У Пољској се обележава годишњица избијања Другог светског рата у Вјелуњу, првом пољском граду који је 1. септембра 1939. године бомбардовала Немачка.
Тим поводом пољски председник Анџеј Дуда је поручио да би требало да се подсећа ко је био ратна жртва а ко агресор, али да је исто тако неопходно праштање.
Немачка инвазија на Пољску 1939. године / Фото: Wikipedia
„Треба знати ко је био жртва, ко убица. Треба знати и памтити ко је био жртва а ко агресор и не сме се допустити да та елементарна истина буде заташкана. Али исто тако потребно је праштање, јер оно поставља тло за добре суседске односе, за све оно што даје могућност за изградњу а не рушење“, казао је Дуда данас у зору у тренутку када су пре 78 године прве бомбе пале на уснуле становнике Вјелуња.
Пољски председник додао је и да је потребна сатисфакција за учињене неправде и изразио наду да је Други светски рат за све постао лекција до чега доводи мржња, сила и окрутност без контроле.
„Почетак Другог светског рата има у нашој земљи два велика симбола. Вестерплате где су почеле прве борбе Другог светског рата и који је симбол херојства пољског војника а други симбол је ваш град, Вјелуњ. Он није симбол јунаштва него је симбол зверства, немачког зверства, гажења међународних конвенција, подлог напада без икаквог упозорења, без предупредјења на обичне људе који су спавали, бомбардовања болнице, уништавања светиња“, казао је пољски председник.
Анџеј Дуда нагласио је да би се данас такав напад назвао терористичким нападом.
Прве од 380 бомби почеле су да падају на главе житеља Вјелуња у зору око 4:40, 1. септембра 1939. године, нешто пре него што је немачки ратни брод Шлезвиг Холштајн испалио прве плотуне на пољски гарнизон у Гдањску, на полуострву Вестерплате, што се узима као технички почетак Другог светског рата.
У Вјелуњу је у бомбардовању тог првог дана рата погинуло скоро 2.000 људи, 75 одсто зграда претворено је у рушевине а историчари верују да се Хитлерова Немачка одлучила на тај напад да застраши Пољаке и тестира опрему и оружје.
Док је председник одабрао помирљиви тон у говору поводом годишњице избијања Другог светског рата, пољска премијерка Беата Шидло у Гдањску на Вестерплате одабрала је тон конфронтације са данашњим европским званичницима који критикују садашње пољске власти за урушавање правне државе и демократије.
Пољски лист „Газета виборча“ подсетио је пригодно данас на личност коју у овим годишњицама у Пољској обично прећуткују – на команданта одбране Балтика тих првих ратних дана, иначе пруског племића Јозефа фон Унруха који се одмах након Првог светског рата у независној Пољској пријавио у пољску војску иако је знао једва неколико речи на пољском језику и купио младој држави за своје паре њен први бојни брод.
На почетку Другог светског рата поверена му је одбрана обале Балтика а капитулирао је тек 2. октобра када је капитулирала Варшава а његови војници више нису имали муниције.
Као пољски адмирал, Јузеф Унруг како је променио име, одбио је у заробљеничком логору слободу и понуду Вермахта да командује као адмирал у немачкој ратној морнарици а са немачким официрима разговарао је искључиво преко преводилаца.
„Првог септембра заборавио сам матерњи немачки језик“, казао им је пруски племић, командант херојске одбране Гдањска и пољске обале Балтичког мора.
