Прочитај ми чланак

ОБРАДОВИЋ: ОДГОВОР ЈОВАНОВИЋУ И ШЕШЕЉУ – Вучићеви пријатељи су и њихови пријатељи

0

Чедомир Јовановић је најпознатији учесник Вучићевог политичког ријалити шоуа из редова лажне опозиције. Уцењен криминалном прошлошћу и пословним комбинацијама које су пропале, Чедомир Јовановић данас најверније служи Вучићевом режиму, иако је конкуренција оличена у Ивици Дачићу и Војиславу Шешељу врло жестока.

Чедомир Јовановић је, као и СНС, ПС и СПС пре неки дан, добио задатак да брани Вучићев ПИНК од напада зле опозиције, а Војислав Шешељ је јуче чак морао да организује посебну конференцију за медије да би се правдао да није Вучићев сарадник.

Како Шешељ улази у Митровићеву Задругу, то је најбољи доказ да је и Шешељ, уз Чеду Јовановића и Ивицу Дачића, најдражи учесник Вучићевих ријалити програма. Коначно су и Шешељ и Чеда постали пријатељи, јер Вучићеви пријатељи су и њихови пријатељи.

Колико је Чеда Дискреција пао на ниске гране најбоље говори када мора да брани уређивачку политику ТВ ПИНК. Ако не знаш где је издаја – само погледај где је и кога подржава Чедомир Јовановић.  

36 коментара “ОБРАДОВИЋ: ОДГОВОР ЈОВАНОВИЋУ И ШЕШЕЉУ – Вучићеви пријатељи су и њихови пријатељи

  1. ПРОСВЕТАР каже:

    Шешељ каже „Бошко је Љотићевац јербо је то рек’о Владан Глишић“!
    Било би тужно да није смешно јер се Владан продао Вучићу баш као и Шешељ КОЈИ ЈЕ СРАМОТНО ПРОЋЕРДАО СВОЈИХ 12 ГОДИНА У ХАГУ!

    ВАРА СЕ ШЕШЕЉ АКО ЈОШ УВЕК САЊА ДА ЋЕ СЕ ДИЋИ НАРОДНА КУКА И МОТИКА КАД ГА БАЛАВИ ВУЧИЋ БУДЕ ПОПЉУВАО И ИЗРУЧИВАО ХАГУ!

    ЈЕДИНИ КОЈИ ЋЕ ТАДА УСТАТИ У ЊЕГОВУ ОДБРАНУ БИЋЕ БАШ ДВЕРИ, ОБРАЗ И ОСТАЛИ КОЈЕ ОН СВРСТАВА У НЕКЕ „ЉОТИЋЕВЦЕ“!

    1. Вања Сталкер каже:

      Прво, зашто би се неко уопште „цимао“ због овог и ОВАКВОГ Шешеља?!? А друго, ти си брате вееелики оптимиста, ако мислиш да ће ови пројекти ЦИА-е ишта да одбране! Све што су они бранили то је пропало…..

    2. Велика Mетла каже:

      Кад сам их видео на оној бини одмах после избора све ми је било јасно,и ко су,и шта су! А понадах се! Нити власти,нити опозиције,нема у Страдији!

    3. Лав Јеленовић - БИП каже:

      Тада им је и Чеда Јовановић ваљао, само да се дочепају скупштинских дневница.

  2. Jogi Ber каже:

    воја мора у пензију ако срс мисли да опстане…..

    нема друге брате!!!

    1. Вања Сталкер каже:

      Комплет СРС мора у пензију, јер нам либерално-капиталистичке шовинистичке странке доносе само зло (или је СНС производ КПЈ?)!!! Србима треба ЛЕВИЦА православно-националистичке оријентације и док се то не деси тонућемо све дубље и дубље! Нико, али Н И К О ко заговара капитализам (и то у његовом најгорем, неолибералном облику), не може желети добро свом народу!!! То је брате проста СОЦИОЛОГИЈА; паметни људи су давно уочили и објаснили процесе и токове у друштву и јасно рекли ПРАВДА и РАВНОПРАВНОСТ не станују у капитализму!
      Остајте с’ Богом, догодине на Космету!

    2. Jogi Ber каже:

      левица ????

      каква црна сатанистичка левица????

      само традиционализам, десница, НАРАВНО ПРАВОСЛАВЉЕ као модел друштва, и изразити презир према свему што је западно, сатанистичко, модерно, и сл

    3. Вања Сталкер каже:

      Е, па буразеру, ти си мало побркао лончиће…. Десничари су по опредељењу увек за капитализам; нигде у свету НЕ ПОСТОЈИ странка деснице која се залаже за БЕСПЛАТНО школство, здравство, сцијална давања….. постоје неке земље, типа Шведске, које за ОДРЕЂЕНЕ категорије становништва издвајају средства, али НИ ЈЕДНА их не издваја за СВЕ становнике!!! За овакав ситем се залаже једино ЛЕВИЦА! Уосталом, онај ко је читао гностичка (изворна) јеванђеља, а не она која су касније редигована од стране „цркве“ и као таква накнадно унета у Нови Завет (док су нека и избачена), тај може јасно да види да је Исус био први ЛЕВИЧАР на свету! Додуше, неке делове нису могли избацити а да не обесмисле значење записаног:
      „Штитите слабог и сиротог, оправдајте јадног и сиромашног!
      Избавите потлаченог и убогог, истргните га из руку безбожних.“
      (Пс. 82. 2–3)
      „Борио се за право сиромашног и бедног и зато му беше добро.
      Зар то не значи мене познати?“ — реч је Господња.
      (Јер. 22. 16)
      Блаженства која Христос изговара односе се недвослмислено на сиромашне, гладне, несрећене и њега ради маргинализоване (Лк.6. 20-23). Црква је првенствено заједница у коју су призвани сиромашни и несрећени (Лк.14. 21). Бог уздиже понижене: „Збаци силне са престола и подиже понижене“ (Лк.1. 52).
      С друге стране, богатима се у будућности не пише добро, пошто су они своју утеху примили већ у земаљском животу (Лк.6. 24). Илустративна је загробна судбина безосећајног богаташа који се за живота није осврнуо на сиротог Лазара (Лк.16. 25). Исусовим речима речено:
      – Лакше је камили проћи кроз иглене уши, него богатоме ући у Рај!“
      За критеријум припадности Христу, не узима се поседовање земаљских добара, већ њихова употреба у корист човека:
      „А мноштво верујућих беше једно срце и једна душа; и нико не говораше за имање своје да је његово, него им све беше заједничко. И апостоли са великом силом сведочаше о васкрсењу Господа Исуса Христа, а благодат велика беше на свима њима. Јер нико међу њима не беше у оскудици, пошто сви који су имали њиве или куће продавали су и доносили новац од продатога и полагали пред ноге апостолима; и давано је свакоме према потреби коју је имао (Дап.4. 32–34).
      „Кажи ми шта је уистину твоје сопствено? Одакле си га узео и донео у живот?“
      Касније је „црква“ осмислила неке ставове који правдају незнабожне богаташе и властодршце кроз чувену крилатицу:
      „Богу – божије, а цару – царево“, као изговор за пљачку и отимачину у коју су се и сами укључили, а на штету оних које су требали да штите заступају. И тако све до данас!!!!
      Са десницом, то значи добро за њих 5-6%, а за остале шта (ако) претекне! Дакле, само повратак ИЗВОРНОМ Исусовом учењу може донети бољитак за СВЕ!!! Зато немој се замајавати „десничарењем“, јер то значи живљење на туђој грбачи, већ се окрени Богу и заступај Његову вољу, а она није да само неки, већ СВИ живе у подједнаком благостању!!!
      Остајте с’ Богом, догодине на Космету!

    4. Лав Јеленовић - БИП каже:

      Све наше странке су зреле за пензију. Многе су залутале са својим програмима. Једно тврде, док друго раде. Има странака које важе за десничарске и чак их сврставају у екстремну десницу, док им је програм више левичарски од оних који су и у називу левичари. СРС проглашавају тврдом и екстремном десницом, док истовремено та СРС има више залагања у правцу левице него нпр ДС који себе види као левицу.
      То је показатељ да нам је политичка сцена још увек у повоју и да су у некој мери неозбиљни политичари. Скоро да и нема неке чврсте одреднице по којој се странке могу поделити на леве и десне. Пред изборе су сви или левичари или десничари, већ према томе како оцене да ће се лакше домоћи гласова бирача. Врло често су истовремено и левичари и десничари. Има много недоследности и противречности. Рецимо СРС велича четнички покрет, а истовремено је против Монархије и Краља и имају у програму доста тога што нагиње социјалистичким странкама и покретима. Нама су потребне народне, неукаљане снаге, патриотски оријентисане, непоткупљиве, достојанствене, школоване, упорне и искрене.
      Идеологија како она комунистичка, тако и ова неолиберална и сурово капиталистичка нису добре за шире народне масе. Треба нам неки модел који ће у најбољој мери задовољити и леву и десну страну, а бити најприкладније решење за већину грађана. Можда би могли да неке ствари препишемо нпр од Швеђана. Још је Милошевић говорио нешто о моделу Шведске. Не треба да експериментишемо, већ да примењујемо већ доказано, са можда неким иновацијама које су прилагођене нашем менталитету и ситуацији.
      Нажалост на политичкој сцени немамо снаге које то могу да спроведу. Сви су се у одређеној мери укаљали и народ нема ни о једној партији високо мишљење и поверење. Углавном нам странке и власт организују и постављају странци ради испуњавања својих интереса.

    5. Вања Сталкер каже:

      Хе, хе док си ти писао ово, ја сам писао оно горе…. ;)))

    6. Лав Јеленовић - БИП каже:

      У последње време избор ми је најчешће зајечарско.

  3. урбана герила каже:

    ХАха! Чеда пао на ниске гране! А на којој је он то висини био, па да пада ниже?! Шљам био, шљам остао! Ова млакост је поред недоследности, најгора код Двераца! Да су се држали јасне, бескомпромисне и доследне политике, па још то показали у пракси, имали би више бирача од Вучића.

    1. Дуња каже:

      Чеда не мари висину, њему је важно да од банака, уз помоћ власти намакне милионче, два еврића за кредит који ће да му препакују и …брига њега….

    2. Велика Mетла каже:

      Управо тако! Мени није проблем то цигаЊско гооовно него овај народ који све ово,па и њега,трпи!

    3. урбана герила каже:

      Брига њега јер нема савести. Али ничија није горела до зоре…

  4. EUInformer2 каже:

    Nemačkoj je potrebna snažnija Evropa

    BRISEL – Nemačka je sa Angelom Merkel postigla mnogo, a sada svoje snage, zajedno sa drugim Evropljanima, mora da iskoristi za reformisanje Evropske unije, smatra bivša komesarka EU Vivijan Reding.

    Uoči izbora za Bundestag Nemačkoj ide dobro, njena privreda je uzor za susede, zaokret u energetskoj politici i njena izbeglička politika zaslužuju poštovanje, a nemačka kancelarka Angela Merkel pokazala je snagu vođe, navodi Redingova.

    Merkelova je na poslednjim samitima G7 i G20 nastupila kao šefica vlade s najdužim stažom, a dok se SAD i Velika Britanija povlače, Francuska i Italija nalaze na sporom kursu oporavka, Rusija i Turska postaju autoritarne (Poljska i Mađarska ih slede), a Kina i Indija se dalje razvijaju, budući nemački kancelar ili buduća kancelarka naći će se pred velikim izazovima na svim frontovima, pa tako i pred rastućim obavezama, ocenjuje Vivijan Reding, a prenosi portal „Dojče vele“ (DW).

    Angela Merkel je od Nemačke za deset godina napravila pokretački motor, navodi Redingova, a Berlin sada mora da pomogne Briselu, ne samo da se Evropa privredno oporavi, već i da postane baza stabilnosti u svetu, piše ona za DW, zaključjući da što je snažnija Evropa, to će i Nemačka biti snažnija.

    Vreme i uslovi su povoljni kako bi Evropa napredovala, jer su sledeći evropski izbori tek 2019. godine i prema oceni bivše komesarke, različiti izbori u zemljama EU imali su pogodne rezultate, pa su u Španiji, Holandiji, Austriji i Francuskoj poraženi evroskeptici.

    Prema njenim rečima, mnogi Evropljani su međutim zabrinuti zbog uznemirujućih posledica „bregzita“ i izbora Donalda Trampa. Ankete pokazuju da je u zemljama-članicama znatno porasla podrška građana članstvu u EU.

    Nemačka ima suficite na kojima joj svet navodno zavidi. Ponosi se svojom ekonomskom politikom, ali takvi suficiti nisu nikakve prednost za Nemačku i Evropu, smatra bivši grčki ministar finansija Janis
    Varufakis, navodi se u tekstu bivše komesarke za portal DW.

    Prema pisanju portala, Evropska unija se mora približiti građanima. Moraju se pojačati bezbednost i stabilnost, rast i rad, kao i vrednosti i demokratija.

    Evropljani su nedavno stvorili vizije, poput evrozone i Šengena, ali bez potrebnih institucionalnih i finansijskih sredstava za njihov nesmetan uspeh, a sada je krajnje je vreme da se te greške isprave. Više od trećine građana Evropske unije smatra da bi EU morala više da preduzme u borbi protiv terorizma i nezaposlenosti.

    „Evropska unija je bila, jeste i ubuduće će biti najbolji put da sačuvamo naš način života. Ona je jedinstven projekat mira i blagostanja, sigurnosti i solidarnosti. Ukoliko želimo da ostanemo verni našim idealima, sada moramo da činimo i ostvarimo konkretne rezultate. Svi mi imamo jedan cilj: da ponovo zaživimo evropski projekat. Samo jaka, samouverena i dinamična Evropska unija može da odbrani svoje geostrateške interese. Angela Merkel je to ovako definisala: „Mi Evropljani moramo našu sudbinu da uzmemo u svoje ruke“. Povežimo naše snage, kako bi Evropu osposobili za budućnost, kako bi Evropa predvodila slobodarski svet. Evropa najpre!“, zaključuje Redingova.

    Reding je poslanica Narodne stranke u Evropskom parlamentu. Od 2010. do 2014. godine bila je potpredsednica Evropske komisije i komesarka za pravosude, osnovna prava i državljanstvo.

    1. Црни Ђорђе каже:

      Теби је вечни огањ у паклу давно обезбеђен.

    2. Бобан за Царевину Србију каже:

      ДА ЛИ СЕ УПРАВО ОСТВАРУЈЕ ОНО НА ШТА НАС ЈЕ ИТАЛИЈАНСКА ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА УПОЗОРАВАЛА У НОВЕМБРУ 2005?

      Велеиздаја на расклапање

      Информације ове озбиљне службе
      безбедности јасно потврђују да зла која су задесила Србију након 2000.
      нису стихијска него детаљно планирана. Још тада указано је да
      Американци неће да „коначну српску предају Косова” потпише досовска
      гарнитура. Пројектовали су да то ураде баш они који су 1999. седели у
      српској влади и учествовали у одбрани земље од евроатлантске агресије.
      Већ су имали конкретна имена и обавезујући однос са извршиоцима.
      Тек после таквог етичког самоубиства нације глобалистичка купола
      сматраће да је Србија заиста сломљена, симболички и практично. Онда је
      могу гурнути у нове погубне експерименте, као што је балканска унија под
      контролом „Балканске хоботнице” и муслимана. Тај час је куцнуо. А знаш
      ли шта смо дужни да учинимо ми? Ти и ја?

      Пише: Бранислав Матић

      Био је новембар 2005. Са уредницима из римског дневника Rinascita и миланског геополитичког часописа Eurasia, нашим пријатељима, у приватну посету београдском магазину Европа нација дошао је високи официр италијанске обавештајне службе. Заправо, био је то састанак на његову иницијативу.

      Најавили су ми га као „традицијског Европљанина”, заветованог „чувара
      беле (европске) Европе” и „великог поштоваоца Срба”. Знао је за
      древност српских корена и дивио се „српској херојској етици која је више
      пута у историји спасла Европу”. Сматрао је да су и деведесетих година
      XX века Срби једини међу европским народима имали смелости да изађу на
      црту Звери. Бранећи своју земљу и голи живот, реагујући исконски и без
      плитких рачуница, примили су на себе први удар. Задржали су Звер десет
      година у балканском лавиринту. Омогућили су урушеној Русији да се
      прибере и подигне са колена. „А кад је Русија жива и стоји усправно, све
      је на овом свету другачије. Спасоносна равнотежа чини се могућом.”

      – Овде ме доводе два дубока осећаја:
      осећај поштовања према Вашем народу и осећај кривице због свега што вам
      чини владајућа лажна Европа – рекао је средовечни господин кратке косе и висока чела, налик на барона Еволу с прага четрдесетих. – Али сада је главно оно што желим да Вам понудим.

      КОЛОНИЈАЛНИ СТАТУС КАО ОСВЕТА

      На столу преда мном био је изворни документ на италијанском и веома
      добар превод на српски. Тридесет две стране о томе „шта Американци хоће
      са Србијом до 2020. године”. Текст заснован на сазнањима италијанске
      обавештајне службе и увезан њиховом аналитиком.

      Американци, укратко препричавам документ, Србију сматрају покореном и
      окупираном територијом. Програм који спроводе у њој, иза баналних
      кулиса „политичке коректности”, има осветнички и васпитни карактер.
      Осветнички према Србији, васпитни за све остале. У документу је детаљно
      изложен план срозавања Србије у колонијални статус и преддржавно стање.
      Пошто је настао неколико година раније, многи од елемената тог плана
      увелико су се већ одвијали пред нашим очима. Исисавање и изношење
      богатстава у иностранство, преотимање свега што је током санкција
      деведесетих већ било пребачено у стране банке, наметање најгорег
      транзиционог модела, пустошење привреде и гурање у најдубље дужничко
      ропство, стављање земље под управу мафијашког картела званог „Балканска
      хоботница”, претварање територије Србије у главну европску пријемну собу
      за дириговану инвазију муслиманских трећесветских маса на Европу,
      строга идеолошка контрола на свим нивоима, тровање и подемоњење јавног
      простора кроз систем треш медија, програми изазивања масовне
      дезоријентације, хипнозе и равнодушности… Упоредо са тим одвијаће се и
      програм „преваспитавања Србије”, излагања великим ритуалним и магијским
      понижењима, својеврсном самолинчу, програм етапног „увежбавања
      велеиздаје” и припреме терена за српско признавање сопствене јужне
      покрајине као још једне шиптарске државе на Балкану. (…)

      Свака од тих ставки биће још једно евроатлантистичко оверавање Србије у главу. И свако од њих мора бити изведено српском руком.

      „КОНАЧНИ СЛОМ” И ЗАТВАРАЊЕ КРУГА

      Али несумњиви врхунац свега тога, према америчком сценарију, биће у последњем чину. Американци
      неће да „српску коначну капитулацију” потпише досовска гарнитура
      доведена на власт у безбојној револуцији у октобру 2000. Инсистирају на
      томе – тврди се у документу италијанске обавештајне службе – да „српску
      предају Косова” потпишу они који су 1999. седели у српској влади и
      учествовали у одбрани земље од агресије Евроамерикане. Баш они.

      Тек онда глобалистичка купола ће сматрати да је Србија
      сломљена, симболички и практично. Коначно оверена у главу и срце. То је
      тачка у којој се, за њих, овај круг затвара. Потом могу Србију,
      и цео Балкан, гурнути у нове погубне експерименте. Рецимо у балканску
      унију под контролом „Балканске хоботнице”, где ће у перспективи од три
      деценије превладати муслиманска и антиевропска већина.

      У наставку документа наглашава се да је све ово само амерички
      план и да се многе ствари не морају одвијати тако. Наводи се и шта би
      све требало да раде патриотске снаге у Србији како би спречиле остварење
      тог мрачног сценарија. Нећемо сада, због обимности и природе тог дела материјала, улазити у његово излагање.

      – Предлажете ми да ово објавим? – питам високог официра италијанске обавештајне службе и универзитетског предавача, нашег госта.

      – Стављам Вам на располагање. Гарантујем аутентичност текста. Остало је на Вама.

      – Описи стања и анализа политичке технологије у протекторату Србија
      су тачни и упечатљиви. О томе данас можемо и сами сведочити, својом
      кожом. Али кључна нова тврдња овде је да ће „коначну српску предају Косова” потписати радикали и социјалисти?

      – Да.

      – Ако бисмо ми то сада објавили, у новембру 2005, значило би да тешко
      оптужујемо и минирамо једине политичке снаге опозиционе овом ужасу
      којем је земља изложена. Никога на свету не бисмо могли убедити да нисмо
      досовска или глобалистичка агентура.

      – Вероватно. Али снаге које помињете су лажна опозиција свему томе. Имају много путера на глави и цена им је прилично ниска.

      – Мислите на социјалисте?

      – Мислим на све њих. Социјалисти су,
      рецимо, уцењени могућим хашким оптужницама, као и упетљаношћу у низ
      мегапљачки. Фондови из деведесетих су им се истопили и врло су
      кооперативни. Они немају идеологију, етику, стратегију, принципе. Неки
      од њих су још под Милошевићем радили за Американце, неки су имали веома
      важну улогу у октобарском преврату 2000. године. Све у свему, они су за Американце лака роба.

      СКЕНИРАНИ ЉУДИ, НАПИСАНЕ УЛОГЕ

      – А Шешељ? Право да Вам кажем, не звучи ми уверљиво да би он, чак ни
      овако бандоглав и себичан до бескрупулозности, могао одобрити такав
      јавни чин велеиздаје.

      – Шешељ тада неће бити на сцени.

      – Како?

      – Постоје два начина. Или неће физички бити ту, као што није сад, или неће бити релевантан.

      – Не верујем ни да би Николић или Вучић, какви год да су, потписали
      тако нешто. Било би то политичко и симболичко самоубиство. Мазање
      фекалијама целог свог живота. Не верујем ни да би то прогутала њихова
      странка, њихови бирачи.

      – То што је изложено у нашем документу
      је ствар процеса. Неће се десити сутра него, рецимо, за десетак година.
      Лонац је пристављен, жаба је у лонцу, рингле су укључене. Па полако.
      Српска радикална странка ће до тада бити разбијена и преконвертована;
      вероватно ће то звати санадеризацијом, европеизацијом, модернизацијом.
      Николић ни сада нема, а поготову тада неће имати ни чврстину ни харизму
      да се одупре Американцима. Он тада неће бити у својој кожи. Послужиће
      некоме другом као што је Коштуница послужио Ђинђићу.

      – Вучић је од тинејџерских година у хроничној предизборној кампањи,
      мало шта друго и зна да ради. Војник своје партије. Јуришник. Тешко га
      је сместити у такав сценарио.

      Италијан је застао, погледао ме значајно, као да проверава верујем ли заиста у оно што говорим.

      – Немојте у вези са Вучићем
      имати никаквих илузија. Он је од раније у вези са Британцима и
      Американцима, посредно и непосредно, а недуго по Шешељевом одласку у Хаг
      дефинитивно је „пристао на сарадњу”.

      – Шта то практично значи?

      – Преузео је конкретне и прецизне
      обавезе. После стрељања Ђинђића, сви знају да ту нема шале. Ушао је у
      програм, Американци ће на њега одиграти. Потпуно је проучен, за њих ту
      више нема непознаница. Знају све рупе у његовој биографији,
      аномалије у структури личности, сексуалне и друге склоности, јаке и
      слабе тачке. Сада раде на њему. Неке од особина ће исправљати,
      неке појачавати. Ево, пролетос се вратио са још једне „специјализације у
      Лондону”. Видећете промене у говору тела, одашиљање шифри рукама,
      снижавање тона и успоравање исказа, метод излагања кап по кап,
      модернизацију у начину облачења. Видећете научену
      преподобљеност, на граници са кичом, видећете много јефтине драматургије
      која би у разним приликама требало њему да дâ на значају.

      Карикатура: Душан Петричић

      ГЕНЕРАТОР КОНФУЗИЈЕ, ТЕХНИКЕ САОПШТАВАЊА

      – Добро, ако је толико проучен, како га дефинишу Американци?

      – Агресивна кукавица и патолошки
      лажов. Аморалан и бескрупулозан. Солидан технолог политике, у домену
      организације, али не много креативан. Склон залетањима и провидним
      досеткама, потцењивању публике и аутоголовима. Превише патетичан.
      Бруталан према потчињенима, на начин који је усвојио од Шешеља, и снисходљив према надређенима.

      – Да не претерујете?

      – Не. Напротив.

      – Зар такав може бити подесан за намењену улогу?

      – Према свецу и тропар. Према задатку и извршилац. Не
      траже они витеза и дипломату, уравнотеженог и принципијелног човека,
      него вештог манипулатора с националистичким педигреом, особу која ће
      бити генератор конфузије и хипнозе, па усред тога потписати велеиздају,
      све вичући: „Држ’те издајнике!” Велеиздаја ће се, наравно,
      звати мало мекше. Рецимо, споразум о добросуседским односима Београда и
      Приштине и о две столице у УН.

      – А како ће он такав, и на таквој платформи, добити изборе? Како ће уопште доћи у прилику да било шта потписује?

      – Избори у данашњим демократијама су фарса. Мали споредни ритуал у тоталитарним плутократијама и клептократијама.
      Ви врло добро знате да и у Србији „није важно ко је за кога гласао,
      него ко броји гласове”. Знате и да се апсолутна власт може задобити са
      20–25 одсто укупног бирачког тела, ако се провереним средствима смањи
      излазност. Уосталом, он не мора ни добити изборе. Радикали су два пута
      победили на изборима, па нису преузели власт. Продали су победу.
      Кад Американци процене да је време, Вучић можда неће победити на
      изборима, али ће преузети власт, и то апсолутну. Демократама, и свим
      њиховим деноминацијама, напросто ће бити наређено да се склоне. Учиниће
      тако, неће ни писнути. Стаће у ред да од новог окупационог намесника
      откупе амнестију за пљачке и друга непочинства огромних размера.

      – Тврдите, дакле, да ће Вучић бити доведен на власт пре свега да преда Косово Арбанасима, то јест Американцима?

      – Оним на шта се обавезао, он је
      Косово већ предао. Све остало, са његовог становишта, биће само етапе и
      технике саопштавања. Поглавље по поглавље, фусноту по фусноту.

      ЦРКВА ЈЕ ПОСЛЕДЊА ОДБРАНА

      Остао сам при аргументима за необјављивање овог документа у новембру
      2005. Недостајала је проверљивост. Нисам желео ни на који начин да дувам
      у тикву оне гарнитуре колонијалне управе и да рушим једину опозицију у
      земљи, какву-такву. Нисам желео ни да ма која обавештајна служба преко
      новина које уређујем одиграва своје игре. Поврх свега, знао сам да би
      тада, у новембру 2005, сви умешани лако амортизовали негативне ефекте
      објављивања, јер би главни елементи већини људи изгледали невероватно
      (пре свега тврдња о томе кога су Американци планирали за потписивање
      велеиздаје).

      – А зашто Ви ово нудите мени, уреднику једног месечника, чистог и
      слободног али малог? – питао сам Италијана. – Зашто нисте понудили
      српским службама безбедности?

      Није био сигуран да ли сам заиста наиван, или се само правим како бих
      од њега извукао још информација и анализа. Но изгледа да му је било
      свеједно, пошто је играо отворених карата.

      – Врх српске службе безбедности
      зна ово о чему Вам говорим. Али оно што је од те службе преостало није у
      улози чувара државе него је међу извршиоцима велеиздаје.

      Спремајући се да крене, Италијан рече да разуме моје аргументе и да
      они јесу разложни. А сви заједно моћи ћемо да се уверимо, у годинама
      које долазе, да ли је било тачно ово што пише у предоченом документу. На
      вратима застаде, окрете се и рече:

      – Још нешто: врх САНУ јавно ће
      поручити да се Србија „мора суочити са реалношћу” и да је „даље
      истрајавање на одбрани Косова беспредметно и бесмислено”. У име
      институције која је 1986. начинила озбиљан и одговоран документ звани
      Меморандум САНУ, тада ће се отворено агитовати да Србија, „разумно и
      одговорно пред будућношћу”, призна као независну државу своју свету
      земљу, отету јој. Када се то догоди, а никако Вам не може промаћи,
      знајте да управо почиње последња фаза велеиздаје. Од тада па до завршног
      чина неће протећи више од две и по године.

      Као да није желео да оде не остављајући нам наду. На трен је заћутао, а онда додао:

      – Ако се ништа од препорученог
      не предузме раније и ако ствари ипак дођу довде, тада ће кључ ваше
      судбине држати у рукама ваша Црква. Ако се Црква одлучно успротиви свему
      овоме, ако позове патриотску јавност и народ да стану иза ње, ако
      запрети анатемама и изопштењима, ако отворено позове друге православне
      цркве и пријатељске државе (Русију, Кину, Грчку…) да је подрже и
      помогну, ако одбије да призна легитимност велеиздајничког потписа и
      захтева референдум који би био посебно контролисан — све што Американци и
      њихова колонијална управа дотад буду урадили може се распасти у
      парампарчад. А ако Црква не уради тако, суштински ће престати да
      постоји. Преостаће вам само јеванђеоска вера у Сина Божјег, без
      организације.

      КО САД ПРЕЋУТИ – НЕКА ЋУТИ ЗАУВЕК

      Прошло је од тада дванаест година. Све мање основано, чували смо у
      себи потајну наду да би ствари ипак могле кренути неким другим током. Да
      би Вучић, у неком чудном обрту просветљења, ипак могао наћи снаге да се
      отргне са ланца и одигра мудрије, креативније, часније. Али чињенице су биле необориве. Сценарио се пред нашим очима остваривао веома прецизно и веома банално.
      Сви описи су се поклапали. Увежбавали смо велеиздају у марту 2004.
      (погром на Косову), у фебруару 2008. (проглашавање отцепљења Косова), у
      септембру 2009. (извлачење „косовског процеса” из Савета безбедности УН и
      пребацивање у Брисел), у јулу 2010. (српска „резолуција о Сребреници”),
      у априлу 2013. (Бриселски споразум)… Сваки пут Србија је тонула све
      дубље у колонијални чемер и бивала све даље од истинске предачке Европе.
      Сваки пут Србије је бивало све мање у самој Србији.

      Са фаустовском лакоћом Вучић је погазио свој дотадашњи живот,
      све вредности које је наводно пропагирао, све базичне документе своје
      земље, почев од Устава, све заклетве које је јавно положио у највишим
      институцијама Србије.

      Петнаестог октобра 2015. Владимир Костић, њен дотадашњи председник,
      укинуо је Српску академију наука и уметности изјавом на државном радију:

      „У овом тренутку једина политичка мудрост је како са елементима
      достојанства напустити Косово, јер оно ни де факто ни де јуре више није у
      рукама Србије, и то неко мора да каже народу.”

      Ако је неко и после тога могао имати некакве дилеме, под
      дејством намерно контрадикторних порука са врха колонијалне управе
      (срачунатих на залуђивање пука), након „инаугурације председника Србије”
      тога више нема. На том скупу, налик на мафијашку свадбу и
      некрофилску ју-процесију, Вучић је одржао један од најсрамнијих говора у
      политичкој историји Србије. („Њихова храброст није у томе што се ничега
      не плаше, него у томе што се ничега не стиде.” Јован Дучић) Објавио
      је почетак краја баш онако како је то описано у италијанском документу
      пре дванаест година. Сада, пред последњи чин, када је скоро све већ дао,
      просуо је и свој последњи товар прашине, звани „унутрашњи дијалог”.
      „Признавање отцепљења које се неће тако звати”, по свој прилици, мора да
      потпише до краја 2017; окупационе структуре на Косову и Метохији већ су
      за фебруар 2018. заказале прославу „десете годишњице независности” и
      „коначног међународног признања”.

      (…)

      Завршна операција је у току.

      Колонијална управа, у шизофреном псеудомесијанском и
      псеудомодернистичком заносу свог шефа, гура Србију ка самоукидању и
      проклетству. Налазимо се на корак од симболичне и практичне катастрофе.

      Ко им сада прећути, нека ћути док је жив.

      Ко се сада направи да не види истину, нека толико види заувек.

      Ко сада нађе изговор да прода веру за вечеру, нека му вечера буде мера и недостижни идеал до Судњега дана.

      „Устани, Лазаре!”

      ***

      Фарса са тужним крајем

      Реченог официра италијанске службе безбедности срео сам још једном,
      тачно три године касније, у новембру 2008. Случајно, у ресторану
      београдског хотела „Мажестик”. Знамо се, пришао сам да се поздравимо.
      Српска радикална странка те јесени била је разбијена, Српска напредна
      постојала је мање од месец дана.

      – Све је исфингирано – рече. – Шешељ
      се нагодио са Американцима. Намерно је поцепао странку и мањи део
      остаће уз њега. Већи део, редизајниран и препариран, иде са Вучићем. Тај
      део биће доведен на власт да са социјалистима „коначно преда Косово”.
      Шешељ ће бити ослобођен из Хага, или осуђен на мање но што је већ провео
      тамо. У сваком случају, биће му исплаћена „одштета од двадесет милиона
      евра”. Вратиће се у Србију, али се обавезао да ће остатак СРС-а држати
      на испод осам одсто гласова. Кад се врати, чим му исплате договорену
      суму, престаће да напада Вучића, а нешто касније и Николића. А оних
      седам дана у октобру ове године кад су сви чекали да Вучић тобоже
      преломи између две испражњене политичке лутке зване Шешељ и Николић, и
      кад је тобоже све од њега зависило, било је увођење у посао новог
      окупационог намесника Србије. Њега су Американци одредили да преда
      Косово и пристао је. Видећете још много пута тај патетични сценарио:
      цела земља чека да се Вучић изјасни о нечему, а он се по недељу дана рве
      са тешким дилемама како би дошао до нечега што сви већ знају. Та фарса,
      ако Срби то допусте, имаће веома тужан крај за Србију.

      – Докази? – ширим руке као добродушни тврдоглавац. – Неопходни су ми докази.

      – Доказаће Вам време. Сетићете се сваке моје речи.

      (© Copyright „Нација”. Сва права задржана. Неовлашћено преузимање подлеже санкционисању по Закону)

      ИЗВОР: НАЦИЈА

    3. Tony Iommi каже:

      Sve je tačno druže Bobane…

    4. Бобан за Царевину Србију каже:

      Хвала. Надам се да је оно друже јер ме сматрате блиским по мислима, а не подсећање на оног вампира ;)

    5. Tony Iommi каже:

      Kako da podignemo naciju posle svih ovih izdaja? Da li da čekamo ono što je prorečeno?

    6. Бобан за Царевину Србију каже:

      Све је у томе шта нас и како нас учи Господ да радимо. Да га слушамо били би далеко бољи једни према другима и помагали би једни друге у невољи уопште јаки слабима, али и слаби јакима. И онда би нас Господ Благословио. Уредио би нам скидање ових тако да би се сви чудили како је то могуће да се ми злопатисмо са овима а они одоше ко дланом о длан.
      Било би то да смо бољи људи и да мало мање гледамо само себе. Да не вређамо једни друге често и без правог разлога. Да смо благороднији и да чешће имамо лепу реч место псовке на уснама. Свети оци кажу „псовка је губа душе“, а колико пута у току дана ми Срби опсујемо, а колико пута се опсује Господ? Боже опрости. Да нас псују толико и комшије и пролазници па и деца реците ви мени како би било ко од нас реаговао? А Господ нас још увек чува и храни и брани…
      Да се поправимо па ће нешто и од промена на боље бити. Овако можемо да очекујемо све само црње и горе. Одлазак „војводине“ отимање Рашке, па и Врања и Лесковца. Источне Србије, а ни Београд се неће усрећити… Само ако се не покајемо.

    7. Бобан за Царевину Србију каже:

      Иначе виђења прозорљивих стараца се могу и не морају остваривати. Она су упозорење за одређене народе или групе у оквиру народа. Ако се промене тј поправе може да буде само део од неког црног виђења, али ако се не поправе и упорно одбијају да се поправе, онда може, не дао Бог, да буде и много горе.

    8. Tony Iommi каже:

      Predložio bih ti da pogledaš ovaj klip. Mislim da je u njemu monah rekao poentu kako se osloboditi briga:

      https://youtu.be/bcdwChRFn48

    9. Бобан за Царевину Србију каже:

      Већ неко време се ја мање или мало вишеод тога, успешно борим са бригама што своје проблеме препуштам Господу да решава за мене. Како сам то почео да радим, нека је слава Богу, све ми је лакше и све се мање узбуђујем за свакојаке у ствари ситнице.

    10. Tony Iommi каже:

      Neki savet? Pošto bi i ja tako…

    11. Бобан за Царевину Србију каже:

      Све што од Господа долази, долази нам зависно од наше способности да се поправљамо. Да не реагујемо на увреде, на лажи нафизичке нападе чак. Мени треба подоста, јер сам ја прек и лако се побијем и посвађам, ма све у свему сам један онако никакав. Али захваљујући милости Божијој и упорности којом ме је обдарио, за то му хвала до века, успео сам да се помало смирим. У сваком случају треба се Богу молити за то да се поправимо и поштовати све празнике и недељу, одлазити у цркву и то посебно тамо где се служба одржава без посета иноверних(фратри у оним њиховим браон мантијама саконопцима) и слично. И читати што више литературе посебно од светих Николаја Велимировића и Аве Јустина Ђелијског (има доста тога на сајту пријатељ Божији да се скине у пдф-у)
      Моли се Богу да ти у руке да праву литературу, а ваљало би и да нађете неког доброг духовника. Понајбоље у неком од манастира који нису нарочито посећени и предмет ходочашћа, јер монаси имају више времена да разговарају о књигама светих отаца.
      И тако ко се труди неће остати без помоћи Божије, само је треба стално тражити. Јутарња молитва, пред оброцима, вечерња пред спавање и пред сваки значајнији посао, а и чешће дате добре плодове. Али само ако се будете обраћали Господу онако као да је ту пред вама, а не само читали из молитвеника док мисли лете на све стране, онда то и није молитва и нема успеха. Да вам не би ја препричавао оно што сам и сам читао најбоље је да одете до сајта пријатељ Божији па да полако почнете да читате, али ако вам нека књига не иде оставите је за после него читајте оне које су вам јасне и лаке за читање, а са временом и уз молитву све ће вам полако бити све разумљивије. Ни ја сам нисам све прочитао, а нека сам осчитао по више пута. Посебно оца тадеја који се испија као хладна вода са извора.
      Можда сам мало преопширан, али не замерите, ни питање није било лако.

    12. Tony Iommi каже:

      Hvala. Rezime ovoga: post, liturgija, molitva kod kuće 2-3 puta dnevno, po mogućstvu neka svetootačka literatura i neki akatist…

    13. Бобан за Царевину Србију каже:

      Најважније је не залутати и не погордити се. Зато би био добар неко ко би могао да помогне саветом, неки старији свештеник. Али прво бих га питао мало зачуђен о томе што ава Јустин пише о екуменизму, а неке владике га хвале. Па ако похвали екуменизам и „љубав“ (наравно без покајања јеретика) онда бих потражио другог…

    14. Tony Iommi каже:

      A da bi sve predali Bogu u ruke treba da se trudimo da budemo smireni…

    15. Tony Iommi каже:

      Mada ljudi nekad počnu i sa mehaničkom molitvom, koja isprva nije duboka, ali vremenom postane. Kao trening…

    16. Бобан за Царевину Србију каже:

      У почетку је теже док се човек не навикне на то да уствари никад није сам. Господ је увек са нама и када му се обраћамо требало би да то имамо увек на памети. Онда је много лакше да будемо усредсређени на молитву каква нам и треба.

    17. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Нити познајем тог Матића, нити тог Талијана, нит сам чуо за тај извор “ Нација „, а све ми је ово јасно још од године 2000.
      Ко је послушао Слобин говор и учествовао у догађајима током његове владавине, знао је шта се спрема.
      Можемо му прикачити свашта, али да је био лажов и да му није стало до Србије, то не!
      Откако се вођа велеиздајнички гарнитуре Шешељ вратио из Хага, пишем овде ово исто што тврди „италијански обавештајац“,
      и под сталним сам ударом бесловесне марве радикалске и плаћених богова.
      Дакле, у велеиздаји НЕ УЧЕСТВУЈУ само вође СРС – СНС – СПС странака него и њихово чланство, гласачи, дакле НАРОД!

    18. Tony Iommi каже:

      Slušao sam taj govor. Sve što je rekao i bilo je

    19. Frojd каже:

      ….RAZBUCASMO BACUSKEEE….

    20. Monter каже:

      HEMOROIDI

      Šta su to hemoroidi ?

      Hemoroidi ili šuljevi su proširene vene koje se nalaze ispod sluzokože završnog dela debelog creva i čmara. Oni su otečeni krvni sudovi koji su prošireni pod pritiskom. Hemoroidi izgledaju kao izbočenja, odnosno kao čvorići, i u zavisnosti od uznapredovalosti i stadijuma bolesti mogu biti različite veličine.

      Spoj arterija i vena u završnom delu debelog creva je direktan, odnosno spoj se vrši preko šantova čime krv iz arterija hemoroida prelazi u vene hemoroida. U slučajevima kada je taj spoj stalno otvoren ( što je slučaj kod bolesti hemoroida ) dolazi do povećanja protoka krvi, što za posledicu ima proširenje hemoroidalnih vena i samo uvećanje hemoroidalnih čvorova, tj. hemoroida.
      Još u antičko vreme Hipokrat je lečio hemoroide, ali se oni zbog modernog načina života smatraju savremenom bolešću. Neke pretpostavke govore da preko 50% osoba iznad 30 godina života ima neka negativna iskustva sa hemoroidima, i da je broj osoba sa simptomima hemoroidalne bolesti u stalnom porastu.

      Hemoroidi i njihova uloga u organizmu

      Sami hemoroidi ne predstavljaju uvek bolest, oni su bolest samo kada daju simptome, dok inače predstavljaju normalnu strukturu sa svojom funkcijom. Njihova osnovna funkcija je očuvanje kontinencije, tj. zadržavanje gasova i tečne stolice. Druga funkcija je da štite gornji deo analnog ( čmarnog ) kanala od mehaničkih povreda.

      Spoljašnji i unutrašnji hemoroidi

      Hemoroidi mogu biti spoljašnji i unutrašnji. Granicu izmedju njih čini takozvana zupčasta linija koja se nalazi na 1,5-2 cm od analne ivice. Unutrašnji hemoroidi se nalaze iznad ove linije. Spoljašnji hemoroidi se nalaze ispod zupčaste linije, u analnom kanalu, ispod tanke analne kože koja je bogata nervnim završecima.

      Unutrašnji hemoroidi

      Možemo slobodno reći da su unutrašnji hemoroidi najčešći razlog svežeg krvarenja iz anusa, ali, uvek treba razmotriti i druge bolesti koje se manifestuju krvarenjem. Tu treba pre svega misliti na maligne bolesti anorektuma (završnog dela debelog creva). Iz tog razloga, kod svih bolesnika sa ¨ hemoroidalnom bolešću¨ i hemoroidalnim tegobama, potrebno je da se uradi digitorektalni pregled i rektoskopija (endoskopski pregled), a kod onih starijih od 50 godina i kolonoskopija (endoskopski pregled debelog creva aparatom sa optikom).

      Priprema za kolonoskopiju

      Dan pre intervencije

      Ne smete unositi hranu, dozvoljen je samo unos tečnosti!
      Ujutro u 10h rastvorite 2 kesice Fortransa u 2l vode i piti narednih 2-3h.
      Tokom celog dana možete unostiti tečnost (bistri sokovi, supe bez testenine, čaj, voda)

      Oko 18h rastvorite još 2 kesive Fortransa na isti način i lagano popiti.

      Dan intervencije

      Možete piti vodu, ali prestanite sa unosom tečnosti 4h pre zakazane intervencije.

      Spoljašnji hemoroidi

      Spoljašnji hemoroidi su manje važni od unutrašnjih, ali su češći razlog tegoba. Najčešći razlog njihovog nastanka su trudnoća, zatvor, dugo sedenje pri pražnjenju, neodgovarajuća ishrana (suva hrana, začinjena hrana, manji unos žitarica). Najčešći simptom spoljašnjih hemoroida je posledica komplikacije u vidu njihove tromboze. Hemoroidi su bolni, napeti i vide se plavičasti čvororvi različite veličine ispod kože anoderma. Tromboza najčešće može nastati posle iznenadnog povećanja venskog pritiska (posle podizanja tereta, kašljanja, napinjanja pri pražnjenju, porođaju). Mogu da postoje nezavisno od unutrašnjih hemoroida.

      Bolesni hemoroidi treba da se leče

      Ovde moramo napomenuti na osnovu onoga što je do sada rečeno o hemoroidima, da su hemoroidi bolest kao i svaka druga, i da ih je potrebno pravilno i na vreme lečiti. Ovo pre svega govorimo iz razloga predrasuda, i skrupula u svesti kod ljudi, koji dovode do toga da se pacijent najčešće javlja lekaru kada je bolest uznapredovala.

      Hemoroidi nisu bauk ni sramota. Hemoroidi su bolest kao i svaka druga.

Коментари су затворени.