Прочитај ми чланак
Кели Генчић (18) и њена мајка Драгица, после живота у трошној уџерици, без струје и воде, у селу Брестовац, за десетак дана у нормалном дому.
Од када је кренула акција, живот ми се променио – захвална је Кели.
У борском насељу Слатински пут, на плацу од пет ари, ових дана ужурбано се довршава кућа од 40 квадрата, која ће, како најављују надлежни, бити усељива за десетак дана. У њу ће се, коначно, након свих патњи које је преживела живећи последњих година у трошној уџерици, без струје и воде, у селу Брестовац, уселити Кели Генчић (18) и њена мајка Драгица.
– Тачно је да смо најавили да ће се Кели у нову кућу уселити још 25. маја – не крије Драган Жикић, председник СО Бор. – Али појавио се проблем, јер је први донатор, који је желео да учествује у градњи куће за породицу Генчић, изненада одустао од тога.
По Жикићевим речима, први донатор је тражио да СО Бор уплати на његов рачун 800.000 динара, колико је, за изградњу куће Кели Генчић, обезбедило Министарство за рад и социјална питања.
– Мој одговор је био да, без расписане јавне набавке, што је законска обавеза, локална самоуправа не сме никоме да даје новац – наглашава Жикић. – Али првог донатора то објашњење није задовољило, па нам је саопштио да се повлачи из посла.
Председник СО Бор каже да је од тада почело тражење другог донатора.
– Расписали смо јавну набавку, на коју се пријавила фирма „Стеко“, из Бијељине. Урађен је комплетан идејни пројекат куће, добијена је грађевинска и све остале дозволе и тек је онда могло да се крене са изградњом дома за породицу Генчић, који ће бити усељив за десетак дана – подвлачи Жикић.
Кућа од 40 квадрата имаће две собе, кухињу и купатило. Дозволе за струју, воду и грејање су обезбеђене, тако да ће, коначно, Кели и њена болесна мајка Драгица добити свој кров над главом, на који су толико чекале.
– Никада нисам била тако срећна – промуцала је Кели, коју смо, са мајком, затекли у Прихватном центру борског Центра за социјални рад, где је смештена почетком године, након што су „Новости“ објавиле причу о њеном потресном животу.
Рођена у Аустрији, из везе коју је њена мајка имала са Нигеријцем Виктором Осагије, који их је у тој земљи оставио без речи, Кели, која је тада имала три године, и Драгица вратиле су се у борско село Брестовац и настаниле у напуштеној, полусрушеној уџерици од десетак квадрата, у којој није било ни струје ни воде.
– Од како је ваш лист ушао у мој живот, најпре сам, након 14 година живота у нехуманим условима, са мајком уточиште нашла у прихватном центру – брише сузе Кели. – А сада ћу, коначно, добити и свој кров над главом. Немам речи. Волела бих само да се заспим и пробудим се у својој кући коју сам, захваљујући „Новостима“, коначно и добила…
(Вечерње Новости)
