Прочитај ми чланак"Један коментар из наших новина је на најбољи начин описао до које мере ми себе презиремо. Неко је написао у неким од новина које се читају свакодневно: 'Тешко теби, Емире, са великих светских награда спао си на Жику Павловића'", каже Кустурица о награди.
„Жика Павловић је светски редитељ. Можемо слободно да кажемо да се три од укупно десет филмова које је Жика Павловић снимио, сврставају у ред најбољих светских дела“, каже редитељ Емир Кустурица који је на Лесковачком интернационалном фестивалу филмске режије добио награду која носи Павловићево име.
За Павловића каже да је стварао у време које је давало много озбиљне теме и ти филмови били су ауторски избор, преносе Новости.
„Шездесетих година Жика Павловић је најавио стање у коме форма бива спонтано изражена јер се филмови више не праве из углова филозофских, књижевних, уметничких, него у једној, рекао бих збрканој форми“, каже редитељ. Биоскоп, према његовим речима, више не представља храм уметности као некад. Такође, истиче да Жика Павловић у југословенској и српској кинематографији није добио место које му припада.
„Један коментар из наших новина је на најбољи начин описао до које мере ми себе презиремо. Неко је написао у неким од новина које се читају свакодневно: ‘Тешко теби, Емире, са великих светских награда спао си на Жику Павловића’. Та грешка је фундаментална јер је Жика Павловић задао светској кинематографији велику загонетку“, каже Кустурица. За филмску режију каже да постаје, у новима условима, иако то никад није било тако, једна врста заната, односно одсуства заната које је данас све приметљивије.
„Данас не царују редитељи који намећу своју форму као што је био и Жика Павловић. Ако нису вулгарни, ако немају оне најбруталније шале које их изједначавају с оним што смо ми презирали и називали ‘булеварским позориштем’, филмови све теже издржавају у биоскопима. Ово време је преусмерено на ријалитије, вулгарност живота која је, заправо, једно политичко оруђе које преусмерава пажњу на нешто што не треба. Све се врти као у шибицарењу, у којем се једна куглица држи у руци и врти, где је она нико не зна, па кад је онај који врти погреши, онда каже није била овде, него онде“, оцењује Кустурица, преносе Новости.
„Стварност нас гура у изолацију. Од седамдесетих година, кад је америчка независна кинематографија имала свој процват, до данас, ту промену су назначили Спилберг и Лукас, са својим фантазмагоријама. Сигурно је да је то имало своју политичку позадину и да су тадашњи амерички председник Реган и британска ремијерка утицали на то да филмови не смеју да говоре о ономе што брине човека, да не смеју на глорификују побуну, поготово не после Вијетнамског рата који су са критичком дистанцом говорили о том времену. Они су створили идеју да је човек беспомоћан и то је и сам Холивуд потврдио“, сматра прослављени редитељ и додаје да човек једноставно више не подразумева егзистенцијални статус као јунак филма.
„У свету никад није било оволико добрих аутора, али никад није било мање простора у тој тржишној трци која је постављена као нешто што је неравноправно. У Америци сад има пет аутора који су направили фантастичне филмове, али они не могу да издрже притисак, или ту стешњеност у коју је упао светски филм, управо због батине Холивуда која влада“, закључује Кустурица.
