Прочитај ми чланак

ВУЧИЋ: Од Меркелове и Макрона зависи судбина Европе

0

Избори у Немачкој прошли су баш како сам прогнозирао, али Ангели Меркел неће бити лако, а од ње и Емануела Макрона зависе и судбина Европе, али и наш пут у Европу, рекао је председник Александар Вучић. Председник је изјавио и да се и даље "не би кладио" на то да ће Косово постати чланица Уједињених нација.

Председник Србије Александар Вучић је, упитан да коментарише резултате јучерашњих избора у Немачкој, а на опаску да је добро прогнозирао, рекао да је погодио чак прва три и то у процентима.


„И то не зато што сам нешто изузетно паметан, него, једноставно, јер сам пратио истраживања, пратио кампању и – видите и сами резултате, десничари су добили доста у бившој Источној Немачкој, у Берлину…“, навео је Вучић у Жагубици где је свечано отворен реконструисани пут Крепољин–Жагубица.

Баш због тога, како каже, неће бити лако Ангели Меркел, али, додао је, она је искусан лидер и он претпоставља да ће владу формирати са „жутима“ и „зеленима“.

Упитан како би се ти резултати могли одразити на нас, Вучић је рекао да, кад је реч о обичним грађанима, мора да упозори да ће се много тога променити у Европи и свету након ових избора, поручивши да буквално судбина Европе зависи од Макрона и Меркелове.

„Видим да су се Французи дигли против реформе радног законодавства, али то је један од важних услова за даљи развој. Од успеха Макрона и Меркелове зависи судбина Европе, али и наш пут у Европу. Видите колико је неслагања у свету и то у вези с важним стварима, попут Северне Кореје… неки су у лошим односима с Русијом, све се компликује“, приметио је.

Ми, с друге стране, каже, треба да се више бавимо собом, да анализирамо резултате тих избора, али да видимо и како ћемо даље.

„Да видимо како ћемо даље, како да не будемо никоме на радару, у средишту катаклизме, а да људи буду све мање сиромашни“, рекао је Вучић.

Ми, закључио је, хоћемо да стабилизујемо економско стање, да напредујемо и да се „ветрови који дувају са свих страна не заустављају у Србији“.

„Од столице за Косово у УН нема ништа“

Вучић је изјавио да се и даље „не би кладио“ на то да ће Косово постати чланица Уједињених нација.

„Готово сам сигуран да од тог учлањења нема ништа“, рекао је Вучић новинарима.

Упитан да прокоментарише лобирање албанских представника из Приштине да Косово добије столицу у УН, Вучић је рекао да то за нас није никаква новост и да је добро да људи то знају, додајући да ни сам када је говорио о чему је разговарао са америчким званичницима у Њујорку, није желео да крије да су теме биле случај Битићи и паљење америчке амбасаде.

„Хоћу да људи знају да нисам отишао тамо на пикник и да разговарам да ли је лепша ова или она кафа… Нема ништа лепо, има тешких ствари и људи то треба да знају“, рекао је Вучић.

Како је рекао, представници из Приштине су набавили привремене пропуснице „преко овог или оног“ да би ушли у зграду УН, јер не могу да имају столицу у Генералној скупштини.

„Па онда глуваре по ходницима, па кога пресретну…“, рекао је Вучић и додао да косовски политичари користе велике количине новца, док Србија то не ради.

„То је борба непрестана, нема ту филозофије… Не потцењујем никад оне који су против нас, боље и да их преценим, али никад не дајем изјаве да ћемо их олако победити, као моји политички противници који су ме увек до сада победили, само никад у реалном животу. Тако су се и ови 500 пута учланили Косово у УН, а и даље глуваре по ходницима“, рекао је Вучић.

Председник је поручио да ће Србија наставити да ради свој посао.

„И даље се не бих кладио на њих и готово сам сигуран да од њиховог учлањења у УН нема ништа. Осим уколио ми не постигнемо неки договор, а то не може да се постигне уколико неко мисли да Србија треба да изгуби све, а Албанци да добију све. Мислим да су ствари ту потпуно јасне – нема ништа од тог посла“, истакао је председник Србије.

Додао је да албански политичари са Косова то раде и због унутрашњих прилика, док ћемо ми наставити свој посао, а наша позиција је, подвукао је, поштована.

Вучић је додао да је за оно што је рекао у говору на седници ГС УН добио честитке руског представника, иако, каже, ништа посебно није рекао, већ је рекао оно што говори сваки дан.

„А он ми је узвратио: ‘Јесте, али ти си једини то рекао'“, нагласио је Вучић и поновио да је за говорницом истакао да је поносан на пријатељство са Русијом и Кином.

Управо то је, додао је, снага српске политике, јер он као председник оно што каже у Београду или Жагубици, каже и у Њујорку, Бриселу, Москви.

„Да ли се то некоме свиђа? Не свиђа се никоме, осим нашем народу. А мој посао је да радим за наш народ, да он буде задовољан…“, рекао је Вучић.

Он је подвукао да Србија није јака да би се сукобљавала, већ су неопходни мир и стабилност, које морамо да чувамо на сваки начин и по сваку цену и да развијамо земљу.

„Ја волим што се они данас осећају моћно и снажно и што нас потцењују. Ја такву грешку никад нећу да направим“, закључио је Вучић.

7 коментара “ВУЧИЋ: Од Меркелове и Макрона зависи судбина Европе

  1. Србски СКАДАР каже:

    Ја будале .
    Шта има да очекује Србија ако јој по овоме лудаку даљу судбину буду
    одређивали њени доказани вишевековни непријатељи! ШТА? Нестанак!

  2. Frojd каже:

    …jes’ more…pa to je zato sto si….’pametan’…olosu jedan…

  3. Неле каже:

    Што су им изборни резултати лошији (Меркеловој и Макрону, а и осталима САД вазалима) то ће и притисак газде на њих бити све јачи и захтевнији.
    Да им српски издајници Борко,Вучић и Дачић нису потписивали издајничке споразуме, никада шиптари не би ни привирили у УН, сада им се као исмева а он им је то омогућио. А тек шта спрема?

  4. Бр каже:

    Evropa zavisi od Merkelove i od Makrona !??? Pa Evropa bi zaista propala da nije njih a i tebe … Teško Evropi kad vas troje krepa :))))

  5. EUInformer1 каже:

    Šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici u prvoj poseti Novom Sadu

    Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasador Sem Fabrici u sredu, 20. septembra, boravio je u Novom Sadu, gde se sastao sa gradskim i pokrajinskim čelnicima, a ovo je prva poseta novog ambasadora institucijama van Beograda.

    Prvi u nizu sastanaka održan je u Pokrajinskoj vladi gde se ambasador Fabrici sreo sa predsednikom Pokrajinske vlade, Igorom Mirovićem.

    „Evropska unija finansira niz važnih projekata po čitavoj Vojvodini, a naročito u Novom Sadu. Ti projekti u potpunosti odražavaju kompleksnost, ali i širinu naših odnosa. Njihova ukupna vrednost iznosi 460 miliona evra, a reč je o projektima u oblastima infrastrukture, istraživanja i nauke, vladavine prava i poljoprivrede. Moja poruka danas je da se radujem dobroj i tesnoj saradnji sa pokrajinskim organima vlasti, a ohrabren sam činjenicom da je pokrajina posvećena procesu integracija manjina u ovom regionu. I zaključio sam, u razgovoru sa predsednikom Pokrajinske vlade, da je zajednički moto Vojvodine i Evropske unije – Ujedinjeni u različitosti“ rekao je ambasador Fabrici.

    On je dodao da je ohrabren napretkom koji se postiže u odnosima između Srbije i Evropske unije.

    „Prošle nedelje predsednik Evropske komisije imao je značajan govor o procesu proširenja Evropske unije, a prošlog petka komesar Han je bio u poseti Beogradu gde se sastao sa predsenikom Vučićem, premijerkom i ministrom spoljnih poslova. Pregovori o pristupanju Srbije Evropskoj uniji napreduju, a napore u to ulaže celokupna zemlja. Ključnu, sastavnu ulogu u tom procesu ima Vojvodina, a nakon razgovora s predsenikom Pokrajinske vlade ja sam još ubeđeniji da će tako biti i ubuduće“, rekao je Fabrici.

    Predsednik Pokrajinske vlade, Igor Mirović dodao je je je poseta ambasadora Fabricija pokazatelj dosadašnje dobre saradnje Delagacije EU u Srbiji sa pokrajinskom administracijom.

    „U narednom periodu, u mandatu novog šefa Delegacije EU u Srbiji intenziviraćemo našu saradnju i bićemo praktičniji. Dogovorili smo praktične korake koji se tiču projekata koji su za nas važni, poput Velikog bačkog kanala i čitavog sistema njegove zaštite, jer je Veliki bački kanal jedna od najcrnjih ekoloških tačaka Evrope, a Evropska komisija finansira projekat rekonstrukcije i revitalizacije celog tog sistema. Potom, Žeželjev most, gde smo na kraju višegodišnje borbe da dobijemo novi most. Imamo novu perspektivu uz gospodina Fabricija i to ćemo iskoristiti“, rekao je premijer Pokrajinske vlade, Igor Mirović.

    Nakon ovog susreta, usledili su sastanci sa generalnim sekretarom Evropskog pokreta u Srbiji, gospodinom Aleksandrom Simurdićem i pokrajinskim ombudsmanom, gospodinom Zoranom Pavlovićem.

    Ambasador Fabrici posetio je i Informacioni kutak Delegacije Evropske unije u Srbiji, EU Info Point, gde se obratio učesnicama i učesnicima Okruglog stola „Izazovi i prilike za žene aktivne u životnoj sredini tokom EU integracija’“

    „Sviđa mi se način na koji je artikulisana i koliko je sofisticirana vaša rasprava, to zvuči kao debata koju bismo imali u Briselu, o pitanjima kako na najbolji način postići energetsku efikasnost, kava je uloga obnovljivih izvora enrgije, u kojoj meri mogu da se koriste itd.

    U agendi Evropske unije zaštita životne sredine predstavlja motor koji donosi inovacije, porast privrednog rasta i otvara nova radna mesta. Na ovakvim skupovima, članovi parlameta koji su stručnjaci iz raznih oblasti pokazuju kako je pitanje zaštite životne sredine sveobuhvatna tema koja prožima sve životne oblasti“, rekao je on.

    Ambasador Fabrici dodao je da, kada je reč o pomoći Srbiji u domenu životne sredine, Evropska unija pomaže na dva načina.

    „S jedne strane, tu je izrada legislative. Evropska unija ima najsofisticiranije zakone i standarde, oni jesu zahtevni ali su fokusirani na kvalitet žiota svih nas. Drugi način je što izdvajamo značajna sredstva za konkretne infrastrukturne projekte u oblasti zaštite životne sredine, u domenu upravljanja otpadom ili prečišćavanja voda. Od 460 miliona evra koliko smo izdvojili za Vojvodinu, samo u ove projekte iz domena zaštite životne sredine uloženo je 45 miliona evra“, dodao je Fabrici.

    On je zaključio da je životna sredina pitanje koje se tiče celog društva, i koje pripada budućnosti naše dece, te da se ne radi o nečemu apstraktnom, već da kvalitet životne sredina znači kvalitet života uopšte.

    Nakon boravka u EU Info Pointu, ambasador Fabrici posetio je Gradsku kuću, gde se sastao sa gradonačelnikom Novog Sada, gospodinom Milošem Vučevićem. Na kraju ove, prve posete Novom Sadu, obišao je Žeželjev most, čiju izgradnju finansira Evropska unija.

    1. Simerijanac каже:

      ДР АЛЕК Ј. РАЧИЋ О ТЕШКИМ ПОСЛЕДИЦАМА НАТО БОМБАРДОВАЊА СРБИЈЕ И РС: Уранијум није оно најгоре…

      Фото: intermagazin.rs

      Број новооболелих од најтежих малигних тумора повећан је чак осам пута после НАТО бомбардовања, тврди специјалиста максилофацијалне хирургије и здравственог менаџмента Алек Ј. Рачић. Он у својој књизи „Здравствене последице НАТО бомбардовања 1995/99. године“ коју ће ове недеље представити и у Москви, открива праву истину о штетном утицају НАТО бомби по здравље грађана Србије и Републике Српске.

      Отров у води и земљи

      – НАТО је у бомбардовању Републике Српске такођекористиомуницијусосиромашеним уранијумом и нанео несагледиве последице по здрављестановништва целе БиХ. Једина разлика је што је у Југославији извршио један вид експеримента бомбардовањем петрохемијских индустрија где су се вршиле прераде неких веома опасних супстанци. Гађање тих фабричких постројења довело је до ослобађања штетних материја, као што је фозген, који је бојни отров, а кад испари у ваздух, постаје дифозген, који је још опаснији – прича Рачић.

      Бомбардовање петрохемије још је штетније од муниције с осиромашеним уранијумом, јер су отрови из постројења одмах ушли у водотокове, земљишта, ваздух и ланац исхране.

      Агресивнији тумори

      Поред тога, како Рачић каже, на нашу земљу су бачене супстанце опасније од осиромашеног уранијума, попут платонијума и изузетно отровног полонијума 17. Рачић је чак од НАТО савеза тражио тачан састав бомби које је је избацивао авион А10, али му нису дали.

      – Повећање новооболелих од малигних тумора више је него очигледно и нема другог етиолошког фактора осим НАТО бомбардовања. Посебно сам у књизи обрадио случај популације у Хаџићима у Републици Српској, где су била обимна бомбардовања осиромашеним уранијумом. Пре 1995. године у Хаџићима је било само 12 случајева малигних обољења да би након бомбардовања, од оних који су се иселили у Братунац, њих 400 умрло од малигних тумора – каже Рачић.

      Исто тако, број оболелих у централној Србији 1994. године износио је 5.858, а 2011. око шест пута више – 33.000.

      – Оно што треба узети у обзир јесте да је 1994. године било више становништва. До данас се велики број људи иселио, а популација је смањена негативним приодним прираштајем, тако да је оболевање заправо повећано осам пута – објашњава саговорник.

      У разговорима са патолозима он је открио и да у последњих 15 година тумори показују већу агресију, да више разарају ткива, а да су ћелијске мутације сложеније због чега су разорне моћи тумора јаче него раније.

      Српски телеграф, .intermagazin.rs

Коментари су затворени.