Прочитај ми чланакНеколико последњих неколико година из Хрватске се најмање 172.000 становника иселило у шест европских држава - Немачку, Аустрију, Ирску, Италију, Шведску и Норвешку. Ако се узму у обзир и остале, та цифра је око 200.000 људи, наводи портал.
Те бројке би звучале још драматичније, кад Хрватска не би у најближем суседству имала озбиљног конкурента по овом питању – Србију. Наша земља је већ две деценије неславни „првак“ у региону по исељавању младих и образованих људи у иностранство.
Србију је у периоду 2007-2014, по подацима Организације за економску безбедност и сарадњу (ОЕЦД), напустило чак 300.000 људи. Од тога, 2014. се иселило дупло више – 58.000, него 2007, када је отишло 26.000.
Структура одлазеће популације је веома неповољна по Србију – одлазе млади и најобразованији. За годину дана нас је, примера ради, напустило 1.000 лекара и медицинских сестара, јер у Западној Европи, Канади и на Блиском истоку могу да зараде пет пута више месечно него у Србији.
Предвиђања Српске академије наука су да ће се недостатак високообразованих стручњака драстично осетити већ за 10 година.
Ако се из Србије одселило 58.000 људи у 2014, исто толико Хрвата се у 2015. одселило само у Немачку.
Егзодус и једних и других не чуди, с обзиром на спор економски развој и велику незапосленост младих у обе земље. У Србији је 2014. било незапослено 101.000 младих између 25 и 29 година, као и још 90.500 младих између 20 и 24 године.
Владимир Гречић са Института за медјународну политику и привреду из Београда објаснио је да масовни одлазак младих, пре свега талената, представља знак да држава не поседује одговарајућу стратегију развоја сопствене привреде и друштва или, ако је и поседује, да се таква стратегија не примењује.
– Одлазак младе високообразоване и високостручне радне снаге смањује способност земље да се развије. Утолико више уколико не предузима одговарајуће мере које ће допринети јачању капацитета државе за задржавање талената и капацитета за привлачење талената из иностранства, пре свега из дијаспоре. У случају Србије, ови капацитети су тако скромни да се на краћи рок не очекује битно смањење емиграционих склоности – објаснио је Гречић.
Хрвати воле и Аустрију, Шведску, Норвешку, а Ирска је све популарнија
Позивајући се на аустријски Државни завод за статистику, Индекс наводи да се од 2002. до почетка 2017. године у Аустрију доселило укупно 73.334 Хрвата, а што се тиче последњих неколико година, највише у 2014, њих око 6.000.
Међу грађанима Хрватске је последњих година веома популарна Ирска, а према подацима из те државе, од 2011. до 2016. доселило се 4.118 становника Хрватске. Подаци, медјутим, не обухватају 2016. и прву половину 2017, а управо је, како подсећа Индекс, у том раздобљу велик број градјана отишао у Ирску.
У Шведску се од 2013. до почетка 2017. године доселило 4.688 градјана Хрватске, а у Норвешку нешто мање од 2.000. Што се тиче Италије, тамо се од 2013. до 2016. доселило око 2.200 становника Хрватске.
