Прочитај ми чланакШеф српске дипломатије Ивица Дачић каже да чека реакцију ЕУ и оних који су рекли да је Косово посебан случа, и упитао да ли је сада и Прешево посебан случај.
„Све су код нас, кад је Србија у питању, посебни и специјални случајеви“, рекао је шеф српске дипломатије.
Дачић је позвао ЕУ да се некада конкретно изјасни о темама које се тичу Србије и српског народа.
Портпаролка Европске комисије Маја Коцијанчич рекла је да је „Косово, као што је то потврдио Савет министара (ЕУ), случај суи генерис и не може се поредити с неком другом ситуацијом“, мислећи на поређење Косова и Каталоније. ЕУ је заузела став да је Каталонија унутрашње питање Шпаније.
Премијерка Србије Ана Брнабић је изјавила да ће 10. октобра доћи у посету ЕУ и донети писмо српских власти у којем се тражи да ЕУ разјасни да ли постоји посебан међународни закон који се примењује на државе које нису чланице ЕУ.
Брнабићева је, поводом навода да Прешевска долина тражи уједињење с Косовом по угледу на шпански регион Каталонију, казала да то није „отворено за дебату“.
Упитана да ли је са представницима националних савета националних мањина разговарала о захтеву да југ Србије тражи да се уједини с Косовом по угледу на Каталонију, Брнабићева је казала да није и да неће разговарати о томе.
Лидер Покрета за демократски прогрес Јонуз Муслију рекао је да Србија треба да прихвати референдум из марта 1992. године у складу са Повељом УН, која гарантује самоопредељење аутохтоних народа.
Након што је портал на албанском „Прешева јоне“ објавио да ће косовски премијер Рамуш Харадинај ускоро омогућити Албанцима у Прешеву и Бујановцу да добију пасош и држављанство Косова, Прва телевизија је посетила та два места. Локални политичари нису били спремни за разговор о пасошима, а грађани су више заинтересовани за економске, а не за политичке приче.
„Не можемо ћутке да пређемо преко увреда и лажи о српском народу“
Дачић је, поводом одлагања посете председника Србије Александра Вучића Загребу, рекао да није добро што се жеља за добросуседским односима, која се често чује, не реализује у политичким активностима и што је дошло до одлагања посете, али да не можемо ћутке да пређемо преко увреда и лажи о српском народу које се чују у Хрватској.
„Искрено да вас питам – како би изгледала та посета? Да ли можемо ћутке да пређемо преко оптужби и увреда и лажи које се о Србији и српском народу чују у Хрватској“, упитао је Дачић одговарајући на питања новинара.
Он је на пријему у Министартсву спољних послова рекао да председник Србије сигурно не би ишао у посету протоколарног карактера, него да пробамо да решавамо проблеме.
„Сто пута смо рекли Хрватима – маните се оптужби из прошлости, хајде да формирамо тело које ће се бавити отвореним питањима из прошлости, а да гледамо садашњост и будућност“, указао је министар спољних послова.
Наводи и да су га новинари питали да ли се осећа одговорним за одлагање посете због речника који користи и истовремено је упитао шта он као министар спољних послова Србије треба да ради.
„Министар сам спољних послова Србије – нисам на избору за мис света па да желим мир у свету, а нисам ни мислилац са Тибета који треба да говори о светским проблемима“, казао је Дачић.
Министар је рекао да се тако понаша и ЕУ, која ништа конкретно не каже када треба нешто да каже о Србији.
Наводи да „чека Мају Коцијанчић и оног другог званичника ЕК…“ који су рекли да је Косово специфичан случај.
„Је ли сад и Прешево посебан случај? Све су посебни и специфични случајеви када је Србија у питању. Огласите се некад када неко прича лажи о Србима и Србији“, истакао је Дачић.
Упитао је како то председник Србије може да оде у Загреб и да слуша о великосрпској агресији, а да не пита председницу Хрватске Колинду Грабар Китаровић „где је 400.000 Срба који су 1991. године живели у Хрватској“.
„Председник да иде у посету, а они ће да усвајају закон у којем оптужују Србе из Хрватске да су извршили великосрпску агресију. Какво је то лицемерје“, нагласио је Дачић и поручио да можемо да будемо највећи пријатељи, „али за то је потребно двоје“.
