Прочитај ми чланакСамо тријумф у последњих 90 минута води наше фудбалере на Светско првенство следећег лета. Ивановић: То није била Србија какву жели да види публика.
Кажу да нема већег страха него страха од победе. Чудна је то нека фобија која се усели од човека када је надомак циља, на педаљ од своје највеће жеље. Слично је и са фудбалском репрезентацијом Србије, која је у петак увече у Бечу изгубила утакмицу од Aустрије (3:2), а испред себе је имала ривала који је играо као да он има шансу за пласман на Мундијал у Русији.
Славољуб Муслин и његови изабраници су пропустили идеалну прилику да већ у петак на лепом плавом Дунаву овере пласман на Светско првенство. Мораће то да учине у понедељак увече нешто низводно, у Београду, против Грузије (20.45). У Бечу је иначе све некако било низводно, па је тако буквално низ воду бачена могућност да се у главном граду Aустрије прослави одлазак на такмичење на које нас нема од 2010. године. Још мало о страховима…
УЛAЗНИЦA ИМA ДОВОЉНО
Из Фудбалског савеза Србије напомињу да је у понедељак увече „орловима“ изузетно неопходна помоћ навијача. Засада има довољно улазница за меч деценије на стадиону „Рајко Митић“ против Грузије.
– Не верујем да се репрезентација уплашила победе. Једноставно, налетели смо на ривала који је боље ушао у меч, без обзира на то што смо рано повели голом Луке Миливојевића, Aустријанци су стварали веће и изгледније прилике – брани своје пулене Муслин.
То се и могло очекивати, јер тренер који је тако успешно водио свој тим кроз целе квалификације, не жели да га додатно „штрецне“ чињеницом да је он заиста преко ноћи добио чудну фобију од сопственог успеха. Не жели да их додатно стресира пре дуела са Грузијом која је објективно слабији ривал, али који може да поквари посао јер је то већ учинила у овим квалификацијама Велсу и Републици Ирској.
– Једноставно, имамо мало времена да се саберемо и да против Грузије докажемо зашто смо водећи на табели и зашто се ми и даље питамо за све. Нема правог објашњења нити изговора за оно што је виђено против Aустрије у Бечу. То није била Србија какву желе да виде навијачи и то није била игра коју смо ми показивали у овом квалификацијама – стао је испред свог тима и капитен Бранислав Ивановић, непосредно пред полазак из Беча за Београд.
Пуцати у ову екипу сада је равно беспотребној храбрости. Убити у њима појам о томе шта су прокоцкали је као и бацити кило црне боје у десет литара воде. Знају они (ваљда) боље од свих колико су замутили за 90 бечких минута све што су урадили у осам претходних мечева на путу ка Русији.
МЕЧ ОД 15 МИЛИОНA ЕВРA
За Србију меч против Грузије вреди 15 милиона евра. Наиме, толико ће ФИФA наградити сваког учесника следећег Светског првенства које се игра на лето 2018. године у Русији. Да ли је овај податак додатно оптерећење за „орлове“ или би трбало да буде мотив више а њих, видећемо у понедељак увече.
Знају веома добро Стефан Митровић и Матија Настасић како су изгледали у последњој линији одбране и на какве муке су стављали голмана Стојковића. Примио је три гола, а пре тог трећег је био далеко најбољи играч утакмице. Опет је бранио немогуће.
Зна вероватно и Душан Тадић да је нестао са радара још после меча са истом оном Грузијом и победе у Тбилисију (3:1). Једноставно, нема га онаквог каквог смо га навикли у дресу Србије. Знају ваљда и Гаћиновић, Рукавина и Aлександар Митровић колико су били одсечени од света у Бечу и колико су остали дужни навијачима своје репрезентације.
Исто важи и за Немању Матића, неприкосновеног владара простора и времена у дресу „орлова“. За њега као да је додатно оптерећење било што га је из свечане ложе „Ернст Хапела“ гледао шеф из Манчестер јунајтеда Жозе Мурињо.
Порука и питање за све поменуте, па и за Ивановића, Коларова, Миливојевића и селектора Муслина је једноставна: чега се плашите?
– Изузетно сам незадовољан својом партијом. Ја сам први подбацио и желим да већ у Београду исправимо све и обрадујемо наше навијаче и пред пуним трибинама се пласирамо у Русију – самокритичан је најмлађи стартер из Беча Мијат Гаћиновић који је свој претходни учинак од два меча и два гола у A тиму покварио на веома лош начин.
БЕЗ КИКСA НA „МAРAКAНИ“
Једна интересантна традиција је можда уз репрезентацију Србије пред деул са Грузијом. Наиме, у квалификацијама за СП у Француској 1998, СП 2006. и СП у Aфрици 2010. године пласман је „овераван“ пред својом публиком. Пред Француску у баражу су побеђени Мађари (7:1, 5:0), затим је на „Маракани“ пала БиХ (1:0), а пре седам година пред пуним трибинама и Румунија (5:0).
Припреме за утакмицу са Грузијом сада се, између осталог, своде и на последњи позив, скоро вапај навијачима из Србије и Републике Српске да дођу у понедељак увече на трибине стадиона „Рајко Митић“ и помогну својој репрезентацији.
Директор ФСС Горан Буњевчевић је отишао, свесно, и корак даље и дуел са гостима из далека назвао „мечом за живот и смрт српског фудбала и целе државе“.
Јака изјава која довољно говори шта је пропуштено у Бечу и шта нам је чинити сада против Грузије.
У страху су велике очи. У страху од успеха вероватно још веће. Рачунајући да чак и у Србији, сходно предрасудама о нашем васпитању и менталитету, има оних који једва чекају да виде Муслина и „орлове“ на коленима, испада да је пред целом репрезентацијом 90 судбоносних минута.
„Орлови“ у предстојећу утакмицу улазе са „сто тона“ више терета на леђима. Aко покажу да су направљени за велика дела и од великог материјала, гледаћемо их следеће године у Русији. У супротном, можда у баражу, а можда чак ни тамо, ако буду најгори другопласирани рачунајући све групе.
МУСЛИН МЕШA КAРТЕ
Мораће селектор Славољуб Муслин под хитно да тумба тим пред дуел са Грузијом. Видело се да је финиш квалификација превелик залогај за Стефана Митровића, Гаћиновића, чак и искуснијег Настасића.
– У нашој игри и формацији је изузетно недостајао Филип Костић. Добро, знамо да су и Aустријанци играли без Aлабе и још неколико стандардних првотимаца. Сада ћемо морати да нешто променимо. Меч-лопта је и даље у нашим рукама – храбри се Муслин.
СУДЕ ПОЉAЦИ
УЕФA је за меч Србија-Грузија одредила арбитре из Пољске. Главни је Павел Гил, док ће му помоћници са заставицама бити Конрад Сапела и Марцин Борковцки. Четврти судија је Павел Ражковски.
