Прочитај ми чланакЗашто је јавно почело да се прича о цензури и контроли друштвених мрежа у Србији? У медијским круговима појавила се информација да се на првом састанку радне групе за израду медијске стратегије говорило управо о тој могућности.
Код Ердогана не можете да пишете шта хоћете
Истовремено у медијима блиским власти садржаји на друштвеним мрежама помињу се у негативним контексту, уз подсећање на примере неслободе у другим земљама, попут Турске. И док из радне групе за израду медијске стратегије за Н1 демантују наводе о плановима за контролу интернета, представници новинарских удружења страхују да се ради о пробном балону власти.
Поље за слободно изражавање мишљења, свиђало се оно некоме или не, тако већина корисника доживљава друштвене мреже. Прети ли тој слободи неко законско ограничење? Када се у српским медијима говори о контроли интернета, најчешће се наводи турски пример.
– Код Ердогана итекако постоји контрола порука које се шаљу преко друштвених мрежа. Не можете ви тамо да пишете шта хоћете и да се изигравате са оним ко је главни ауторитет политички у Турској. У Србији ви имате један стални отровни дискурс увреда и клевета најгоре врсте – рекао је аналитичар Дејан Вук Станковић на Пинку.
На констатацију новинара да „за цензуру не можемо да се залажемо“, Дејан Вук Станковић одговара: „Али за одговорност можемо“.
Зар је Србији узор Ердоган?
Да ли би та оговорност могла да буде синоним за регулацију интернета? Постоје назнаке да држава жели управо то да спроведе, каже председник Независног друштва новинара Војводине.
– То није само медијски, то је проблем за све грађане, јер би на тај начин отворио огроман простор за злоупотребу те регулације у смислу цензурисања интернета, у смислу „бановања“ одређених садржаја који њима не одговарају – наводи Недим Сејдиновић (НДНВ).
Сејдиновић указује и на начин на који би држава то могла да уради – преко Радне групе за израду медијске стратегије, тачније њених чланова блиских власти.
Чланица те групе, новинарка Љиљана Смајловић, за Н1 енергично демантује да је било предлога цензуре интернета у Србији: „Није било уопште говора о томе да треба да се цензурише било шта, да се регулише било шта, да се уводе било какве репресивне мере.“
Сејдиновић ово тумачи као врло начелно отварање теме контроле интернета, и каже да је могуће да власт на овај начин испипава терен за увођење регулативе која би, по Ердогановом моделу, омогућила спречавање окупљања попут оних у априлу ове године.
