Прочитај ми чланакПосле открића скелета у пећини Церова, Обрен Ђекић (90) сведочи о злочину: Мој отац Иван је тог јуна 1945. с комшијом гледао како младиће одводе исти људи, и увек у цик зоре.
Обрен Ђекић (90) може бити најстарији живи Златиборац, а седамнаест је имао кад од оца Ивана, солунца и рањеника с Мачковог камена, поче слушати шта се у пећини Церова збило.
– Тајну чувах 72 године, четири месеца и јоште који дан, све досад. Од старости, вид сам изгубио, ал’ ми памћење оста цело, о злој људској коби, на идеологију наслоњеној. И све што знадем сад ћу рећи вама, тужиоцима и ко ‘оће да чује.
ТAЈНA О ДЕВОЈЦИ
Пећина у Мушветама потпуно је неистражена. Зна се само да постоји још један улаз и да поред дворане у којој су нађене жртве постоје још два дугачка подземна крака. Пећина има изузетну вредност због пећинског накита какав се ретко где може видети.
– Иза другог улаза, природа је верно извајала фигуру девојке „као од мајке рођене“. Најстарији памте да је девојка, у природној величини, имала главу пса. Њу је неко, не тако давно, сломио, причинивши тако огромну штету – сведочи један мештанин Мушвета.
– Мој отац Иван се, с комшијом Николом Рајевцем, тог јуна ’45. искрао на ово брдо у Мушветама над нама. Гледали су издалека како тројица према јами одводе младиће, повратнике из рата, везане жицом. Чим се она тројица удаљише, отац приђе јами. Видео је локве крви свуда унаоколо и на њима ројеве мува. И један опанак код отвора с којим није знао шта ће, па га је убацио доле. Исто се поновило два или три дана заредом. Све у цик зоре, са истим џелатима – говори Обрен, у својој кући у Сушици, одакле се брдо Церова уздиже.
– Следећег јутра дође нам на врата Ј. Б. из Мушвета. Жена у ужас претворена, оца пита: „Шта се ово побогу ради?“ Њен син, бегунац од освете партизана, крио се тих дана у кукурузима. Тако се догодило да је све видео. Рече жена, а ја упамтих: Б. A. са Д. Р. и Ђ. М. (имена позната редакцији) убијају људе над јамом! Ова су тројица Златиборци. Предводио их је Б. A., јер је он једини у тој групи могао знати за ову пећину.
Иван, војник свикао на страву, није могао да ћути. По’ита у Чајетину, да нађе Сретеновића, шефа Озне. Па шта му добри бог да, и њему и његовима.
– Сретеновић дође чезом у пратњи Џ. Р и У. Д. из Бранежаца. Отац удбаше поведе до јаме. Упита Сретеновић: „Ко је ово урадио?“ Отац му рече имена. Би само да оцу узеше фронтовску карту, инвалиднину стечену на Мачковом камену. И грађанска права. Ми, из благостања стеченог када смо пре рата нашу земљу продали за нови пут, падосмо у сиромаштво. Са јамом ништа не урадише, направише се луди – наставља причу старац.
– Остасмо ми сами, са својом истином. Да на Задушнице свеће палимо над јамом. Ко би о страви говорио, одмах би га прогласили лудим или му места међу људима више није било.
Тако ућуткани, сведоци преживеше поратне године и још седам деценија. Све оста ко да се није ни десило. Страх и шапутање населише златиборска брда. И свештеници су ћутали. Нису хтели, ил’ смели, ни опело да одрже над јамом. Тад у Мушвете дођоше две жене. Кажу из Косјерића потегле. У црнини, да убијене мужеве траже.
СПЕЛЕОЛОЗИ ПОНОВО СИЛAЗЕ
Општина Чајетина решена је да до краја истражи пећину у Мушветама и да настрадалим младићима подигне спомен-комплекс.
– Наредних дана спелеолози ће поново сићи у јаму. Претходно ћемо позвати тужилаштво, које је обавештено о открићу масовне гробнице, да уради свој део посла. На терен су већ изашли радници нашег комуналног предузећа, да раскрче прилаз до јаме кроз непроходну шуму, куда је некада пролазио турски пут – каже Милан Стаматовић, председник Општине Чајетина.
Општинско веће је, само дан после објављивања открића масовне гробнице у „Новостима“, донело одлуку о даљем истраживању пећине.
– На пролеће, додаје Стаматовић, Општина ће издвојити новац да страдалницима подигне спомен-обележје достојно њихове жртве и да омогући посете пећини.
– Њима је неко дошапнуо тачно место где су им мужеви скончали. Отац их, два месеца после покоља, поведе до пећине. Рече једна од њих да јој се муж звао Србо – додаје старац.
– Тако сазнадосмо име једног јединог мученика. A тих дана су ухваћене четнике масовно доводили у Чајетину, било их је између две и три стотине. И свима им се одатле траг губи.
Држали су партизани заробљенике у кафани, у центру Чајетине. Обећавано им је да ће одатле кућама. У Косјерић, Ваљево, у села западне и југозападне Србије. Тамо никад нису стигли. Неки су скончали у јами Церова. Говорили су најстарији, баш као за ову јаму, да негде у близини постоји још једна, исто крцата костима. Она још није нађена.
– Остали заробљеници спровођени су у ужички затвор. Само је један међу стотинама преживео. Он је посведочио мом оцу, почетком педесетих, да су сви из његове групе поубијани после доласка у град. Само је он неким чудом остао – завршава старац причу чувану у души дуже од седам деценија, па нас испраћа и показује како ћемо до јаме стићи.
– Још да знате, онај Б. A., који је џелате предводио, одселио се у Банат. Тамо је и умро…
Од старчеве куће, преко златиборске магистрале, па три-четири километра кроз густу нераскрчену шуму и шипражје, стиже се до јаме Церова, на тромеђи Мушвета, Мачката и Криве реке. Корак по корак идемо кроз недођију, са Ненадом Шишовићем, радником чајетинског јавног предузећа.
На дну пећине, фрескописац и спелеолог Димитрије Мирко Ћелић из Пригревице код Aпатина пронашао је недавно скелете страдалника. Руке и ноге су им везане жицом, баш као што је Обрен посведочио.
До Ћелићевог открића и објављивања доказа о страдању српских младића у „Новостима“, пре неколико дана, о злом усуду српских младића се ћутало.
Само су деца по оној команди Ивана Ђекића, солунца и хероја с Мачковог камена, још пре седам деценија престала камење у јаму да бацају.
ЈОШ ЈЕДНA ГРОБНИЦA
У златиборским селима током 1945. године нестало је између 200 и 300 заробљених повратника из рата. Спелеолози ће наредних дана пребројати жртве у јами Церова, а на основу трагова који су довели до њеног открића, покушаће да пронађу још једну масову гробницу која, сасвим извесно, постоји у близини.
Остале жртве, према сведочењу Чајетинаца, одвођене су у Ужице.
– Добро смо запамтили једну појаву с краја рата. Два-три часа после поноћи, чуо би се звук камиона надомак затвора, а затим и бат корака групе затвореника који су возилима негде одвођени – говори Милорад Искрин, познати историчар из Ужица. – Мало касније, проломили би се над градом рафали…
У истраживању које су спровеле „Новости“, обелодањено је да су егзекуције обављане на више црних тачака: на Шанчевима, у Крчагову, у Зуковини на врху данашње Улице Маге Магазиновић, у Ћендовини, уз обалу Ђетиње, на Пори, у близини Уремовачког потока.
У општинским књигама, поратна власт је ова места обележавала црним тачкама, као места на којима грађевинци не смеју копати.
Спискови стрељаних Златиборацa
Истраживања злочина почињених крајем Другог светског рата у Србији се до сада одвијало спорадично и углавном је зависило од воље политичких партија на власти. Први организовани покушај да се ово питање реши је учињен формирањем Државна комисија за проналажење и обележавање свих тајних гробница у којима се налазе посмртни остаци стрељаних после ослобођења 1944. Ова комисија је формирана 2009.године а наредне две године су почела истраживања злочина које су починиле јединице Народноослободилачке војске Југославије по ослобођењу Србије у јесен 1944.године.
Комисија за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944.године коју је Влада Републике Србије формирала 2009.године је на својој интернет страници објавила до сада обрађене податке о лицима која су стрељана после ослобођења Србије. Комисија је имала задатак да истражи, пронађе и обележи све тајне гробнице у којима се налазе остаци стрељаних од септембра 1944. годин, као и да лоцира и обележи сва гробна места као и да утврди тачан број стрељаних лица од септембра 1944. године.
До сада је у регистар уписано 59.554 лица, која су стрељана по ослобођењу Југославије од окупатора. Комисија је податке о жртвама, највећим делом преузела из Архива Србије тј. (грађе БИА), Архива Југославије, локалних Архива Зајечар, Смедеревска Паланка, Смедерево, Чачак, а за територију Војводине највише из Архива Војводине. Такође су коришчћени и подаци из Војног архива као и Историјског архива града Београда.
Вероватно ће у овај регистар бити уписана и имена људи чији су посмртни остаци пронађени у јами Церово у близини села Мушвете у општини Чајетина које је пре неколико дана открио фрескописац и спелеолог Димитрије Мирко Ћелић, о чему су већ писале Новости.
Када је у питању територија Златиборског округа, Комисија је прикупила податке за 1.209 лица која су стрељана или нестала после ослобођења. Према до сада обрађеним подацима стрељано је 784 лица, док се 425 води као нестало. Највише је стрељаних било у Ужицу (137), Новој Вароши (125) и Бајиној Башти (101). Када су у питању нестала лица у Пожеги је нестало 115, а у Новој Вароши 96 а у Прибоју 82 лица.
Што се тиче Чајетине Комисија је пописала 66 стрељаних и 23 нестала лица. Према подацима који су доступни у овој бази настрадало је 67 припадника четничког покрета, осам лица је квалификовано као одметник, два као сарадници окупатора, један припадник Српске државне страже, као и један члан Збора Димитрија Љотића. У овом списку за десет лица није одређена припадност некој формацији.
У списковима постоје “стрељана”, “ликвидирана” или “нестала” лица па је тако 33 лица ликвидирано, а је 32 стрељано, док за 23 стоји одредница нестао. За сва нестала лица као место страдања се наводи Босна, док се код лица која су стрељана помињу различите локације, као што су Доброселица, Јабланица, Љубање, Кадињача, Ужице, Ваљево, Ниш, Варда, Сјениште, Прибој. У подацима се може видети да је 23 лица убијено на непознатим локацијама (овде је постојала разлика, па се зна да је 9 лица стрељано а 14 је ликвидирано). Када је у питању време смрти 19 лица је убијено 1944.године а исте године је као нестало заведено и 23 лица. Током 1945.године је убијено 39 лица, по два лица су убијена 1946. и 1948.године, а по једно лице 1947. и 1949.године када је у документима евидентирано и последње стрељање на територији општине Чајетина. На овим списковима се налази седамнаест становника Доброселице, дванест из Чајетине, десет из Јабланице, шест из Рожанства…
Списак стрељаних и несталих са територије општине Чајетина можете погледати ОВДЕ.
