Прочитај ми чланакХапшење из Истока расељене Миланке Терзић (63) на прелазу Јариње, док је покушавала да стигне до Пећке патријаршије, изазвало је нови талас страха и узнемирености како међу Србима који живе на Косову и онима који су морали да оду.
Крајем августа, косовска полиција је ухапсила 74-годишњег Богдана Митровића, из Сопина у Сувој Реци, када се с породицом и групом повратника организованим превозом враћао с храмовне славе у селу Мушутиште. Ни Миланки, нити Богдану то није био први пут да одлазе у родни крај и обилазе своје имање. Обома је заједничко да поседују велику имовину коју нису продали и да су планирали да се врате на КиМ.
У игри 12 хектара
За сада није познато за шта се Миланка Терзић сумњичи, а према сазнањима „Вести“ јуче је истражитељима давала исказ. Канцеларија за Косово и Метохију још се није огласила, као ни официр за везу Београда у Приштини.
Систематска кампања
– Евидентно је да се периодично појаве инциденти са хапшењима Срба чији је циљ да пошаљу поруку онима који желе да се врате и онима који су остали да су небезбедни. То је систематска кампања у којој се измишљају оптужнице, сведоци – каже за „Вести“ Милован Дрецун, председник Одбора за КиМ.
Миланкин син Небојша каже да је његова мајка прошле недеље кренула аутобусом који саобраћа од Београда до Гораждевца како би у Патријаршији помогла монахињама. Често се враћала у родни крај, а највише да би обишла имање у Лукавцу код Истока где породица поседује 12 хектара земље и не планира да га прода.
– Оптужница је потпуно неразумна. Циљ је застрашивање расељених Срба који одлазе да обиђу своја имања и светиње, а нарочито оних који желе да се врате – истиче Небојша Терзић.
Након хапшења Рамуша Харадинаја у Француској појавила се информација о налозима за привођење 57 осумњичених Срба за наводне ратне злочине на КиМ. Међутим, без објашњења о каквим злочинима је реч. Сада је сасвим јасно да постоје некакви тајни спискови, али и да држава Србија не може пуно да помогне ухапшенима.
Избори нису пречи од народа
Оливер Ивановић, лидер ГИ СДП из Косовске Митровице, ухапшен је јаунара 2014, да би тек осам месеци касније Специјално тужилаштво Косова подигло оптужницу. Он је и поред гаранција државе Србије и апела званичника из Београда три године остао иза решетака. Тек 2017. након страшних штрајкова глађу био је пуштен да се брани са слободе, а суђење је враћено на почетак.
– Немам довољно информација, али је веома чудно да се хапси Српкиња која је врло често на Косову и Метохији, где има велико имање које не жели да прода. А онда се после 18 година неко сетио да постоји некаква сумња. Чудно је да Канцеларија за Косово и Метохију на то не реагује. Изборне активности у Косовкој Митровици и на северу нису никакво оправдање за то – каже Ивановић за „Вести“.
Канцеларија за КиМ до закључења овог броја „Вести“ није одговорила на наш мејл.
У затвору без доказа
– Тајне оптужнице и хапшења Срба који само желе да посете своја имања свакако шаљу лошу поруку и када је реч о повратку, али и опстанку Срба на Косову. Зато Српска листа тражи да се са праксом тајних спискова за хапшење Срба одмах престане – каже за „Вести“ Далибор Јевтић, потпредседник Владе Косова и министар за повратак и заједнице.
Притвор у Пећкој патријаршији
Миланка Терзић приведена је прво у јужну Митровицу, затим у полицијску станицу у Исток, па у притвор у Приштини, а потом је спороведена у Пећку патријаршију.
– Још чудније је да је враћена у Пећку патријаршију, практично у кућни притвор. Очигледно да постоји нека дилема, иначе би је одвели у женски затвор у Липљан. Канцеларија за КиМ би требало да јој хитно пошаље адвоката, то је најамње шта може да уради – истиче Ивановић.
Већ месецима он подвлачи да су тајни спискови и оптужнице велика препрека повратку. Мотиви за састављање таквих оптужница су за посебну истрагу. Богдан Митровић се и даље налази у затвору у Подујеву, иако је и сам косовски тужилац рекао да нема довољно доказа против њега. Митровић је чак био члан Радне групе за повратак. Заједно са представницима Министарства за заједнице и повратак годинама је редовно одлазио на састанке с Албанцима у Сувој Реци на којима се разговарало у повратку Срба у то село.
Од 20.000 хектара у атару тог села у власништву Срба је 11.000. Наводи о ратним злочинима појавили су се када је постало извесно да се Срби заиста враћају. Богдана Митровића за ратни злочин после 18 година пријавио је комшија Албанац који је узурпирао његову имовину.
– Неко жели да искористи модел из Хрватске када је је на сличан начин оптужницама и хапшењима спречен повратак одређеног броја Срба – закључује Јевтић.
Цела породица „ратни злочинци“
И почетком 2016. године појавила се оптужница против 14 Срба из Клине које тужилаштво у Пећи терети за ратни злочин. Потерница је тада достављена свим полицијским станицама на Косову, укључујући административне прелазе и аеродром у Приштини. Реч је о члановима једне фамилије, а оптужница се појавила након што су се пријавили за повратак.
Срби коју су се вратили у Клину су протестовали и подсећали на Вукмира Цветковића који је осуђен на седам година затвора за ратни злочин иако је више од 30 сведока одбране рекло да никоме није претио, нити икога протерао.
– Цветковић је тада осуђен на основу изјава свдока од којих је један наркоман, а други тежак алкохоличар. Он се само некоме замерио. У међувремену му је нуђено да призна кривицу и да га Хашим Тачи помилује, али он није хтео ни да чује за то. И наша несрећна Миланка Терзић, нажалост, могла би да доживи сличну слудбину као и Богдан Митровић ухапшен у Мушутишту. Запад треба да се укључи и саслуша и другу страну. Та међународна заједница каже да је независна, непристрасна, па они су зависнији од такозваног суда Косова – истиче за наш лист Божидар Шарковић, председник привременог органа општине Клине.
