Светко Ковач, бивши директор Војно-безбедносне агенције, за Данас поводом своје књиге "Енигма и рат у Југославији".

Британци да би спречили да се Југославија прикључи силама Осовине, а Немци да Југославију укључе у Тројни пакт * Шеф британске МИ 6 је 5. априла 1941. у 10.20 часова наредио шефу испоставе у Букурешту да пренесе југословенском Генералштабу да ће напад почети 6. априла * Захваљујући декриптовању Енигме, Енглези су дошли до података о немачкој операцији „Вајс“, чији је циљ био уништење партизанског покрета и о томе упознали Тита.

Пре почетка Другог светског рата британске и немачке службе безбедности пратиле су догађаје у Југославији.

Британци да би спречили да се Југославија прикључи силама Осовине, а Немци да Југославију укључе у Тројни пакт. И једни и други су имали врло разгранате агентурне мреже у Краљевини Југославији. Aбвер је још 1934. почео да ствара агентурну мрежу у Југославији, када је у Београду основао Немачки саобраћајни биро као шпијунско-диверзантску организацију и ратну организацију Југославија која се искључиво бавила праћењем делатности британских и француских служби у Београду.

Британска служба је од априла 1940. разбила немачку шифру и пресретала разговоре који су из немачке амбасаде ишли ка Берлину а затим их успешно пресретали, истиче у разговору за Данас Светко Ковач, бивши директор Војно-безбедносне агенције, поводом своје најновије књиге „Енигма и рат у Југославији“, која ће сутра бити представљена у Дому Војске Србије у 14 часова.

На питање због чега су ти догађаји били интересантни за британске службе, наш саговорник одговара да су Енглези, пре свега, бринули за своје јединице у Грчкој.

– Знали су да Хитлеру треба Југославија за продор према Грчкој и северној Aфрици и било им је у интересу да се тај продор успори, пошто су знали да се не може зауставити. Aбвер је из Београда извештавао своју централу у Берлину о обавештајним и субверзивним операцијама у Југославији, што је Британцима било врло значајно, указује Ковач.

* Да ли су подаци добијени декриптовањем Енигме могли да смање трагедију коју је Београд доживео 6. и 7. априла 1941. године?

– Војна служба Краљевине Југославије добијала је податке о планираном нападу на Југославију. Чак су добили и копију Директиве бр. 25 о нападу на Југославију. Шеф британске МИ 6, Мензис, 5. априла 1941. у 10.20 часова наредио је шефу испоставе у Букурешту да пренесе југословенском Генералштабу да ће напад почети 6. априла. Слично као и за британски град Ковентри, ни у Београду се није могло нешто више учинити.

* Које су везе Британци пресретали да би пратили догађаје у Југославији?

– До 1942. савезници су били усмерени на вођење Битке за Aтлантик и Битке у Северној Aфрици где су покушавали да зауставе Ромелово напредовање. Југославија их је интересовала само као могућност пресецања канала снабдевања немачких јединица у Aфрици. У фебруару 1942. у Блечли парку је разбијен кључ који је користила 12. немачка армија, касније група армија Е, која је била надлежна и за југословенско ратиште. Праћене су комуникације Aбвера на релацији Београд-Загреб и према централи у Берлину. У току 1943. подаци добијени декриптовањем Енигме и праћење догађаја у Југославији добили су на значају првенствено због Хитлеровог неоснованог страха да ће Савезници извршити инвазију на Балкан. Ово су савезничке службе вешто користиле како би прикрили стварне планове за искрцавање на Сицилију и јужну Италију у циљу капитулације Италије и стварање услова за инвазију на Нормандију.

* За коју су офанзиву у Југославији савезници били посебно заинтересовани?

– Савезнике су интересовале све акције које су се уклапале у њихове интересе. Они су од Драже Михаиловића тражили да пресеца немачке линије снабдевања које су преко Југославије ишле преко Грчке на југоисточно и афричко ратиште. Дража то није прихватао плашећи се немачких репресалија пошто је знао да им се не може супротставити. Због тога је четнички покрет губио поверење код Британаца. Насупрот томе партизанске јединице су кроз сукобе са Немцима везивале на себе јаке снаге и слабиле немачки притисак на другим фронтовима. Захваљујући декриптовању Енигме, Енглези су 17. јануара дошли до података о немачкој операцији „Вајс“, чији је циљ био уништење партизанског покрета и о томе упознали Тита. Британци су декриптовали поруку коју је командант немачке Врховне команде, генерал Јодл упутио Леру и тако открили суштину немачког плана „Шварц“, који је предвиђао разоружање четника, јер су Немци процењивали да ће се четници прикључити савезницима у случају њиховог искрцавања на Балкан.

* Шта је пресудно утицало да Черчил на Техеранској конференцији ускрати помоћ четничком покрету и подржи Тита?

– Черчил је лично читао све декрипте и на њима записивао своје ставове и задатке. Захваљујући томе био је врло добро информисан. Пресретањем комуникација Aбвера добио је врло брзо уговор о сарадњи између немачког команданта Југоистока и уједно група армија Ф са командантом четничког Милешевског корпуса. Када је Черчил 22. фебруара 1944. говорио у Доњем дому Парламента и образлагао због чега је подржао партизански комунистички покрет није могао да се позива на декриптоване поруке са Енигме него их је маскирао извештајима Била Дикина и Фицроја Меклејна. Инсистирао је на чињеницама и подршци оних који се боре против нациста.

* Како је Енигма доспела у Југославију?

– У Другом светском рату Енигму су користиле све веће немачке команде, а за нас су посебно интересантне Енигме које су користиле 2. оклопна армија и 12. армија, која је касније преформирана у групу армија Е. Постоје фотографије Енигме у Загребу и изјава оператера који је на њој радио. Када је 27. августа 1944. немачка Врховна команда наредила да се подморнице и бродови који су се налазили у Црном мору потопе, а да се пре тога са њих скину Енигме или само ротори Енигми и да се посаде прикључе јединицама групе армија Е, које су се пробијале кроз Југославију ка Немачкој, релативно велики број ових уређаја су партизанске јединице заробљавале, о чему постоје немачки извештаји. Због тога данас у Министарству одбране постоје четири Енигме, од којих једна М-3 и четири М-4 и делови још седам Енигми. Енигме М-4 су произведене 1944. и сматра се да их је око 150 преживело Други светски рат. Због тога оне данас представљају изузетну музејску вредност.

Настављена трка криптографа

* Да ли су и данас актуелна искуства која се односе на Енигму у Другом светском рату?

– Та искуства су увек актуелна зато што се ту није ништа суштински променило. И после Енигме је настављена трка између криптографа који стално проналазе нове начине шифровања порука и криптоаналитичара који проналазе методе за њихово разбијање. Разлика је у томе што у средишту сукоба није Енигма него рачунарски шифарски системи. И даље је од великог значаја тајност информација, а велике силе поседују информације, као једну од својих моћи и преко малих земаља остварују своје интересе и циљеве.

Извор: danas.rs

Објавио: Србин.инфо

Ознаке: Југославија, Југословенска војска, Други светски рат, Светко Ковач, српска историја