Прочитај ми чланакПредлог да ЕУ уведе „одобрења“ за улазак грађанима земаља Западног Балкана ујединио је евроскептике и евроентузијасте да се ради о, у најмању руку, чудном потезу према земљама које имају амбицију да постану чланице ЕУ. Ако би предлог био усвојен, то би био дефинитиван крај приче о евроинтеграцијама нашег региона.
Сви који су преживели деведесете године прошлог века сећају се да су једно од обележја тог периода, поред санкција, ратова и високе инфлације, били и дуги редови испред страних амбасада. Грађани су, чак и уколико су желели да оду на летовање, морали да попуне брдо папира у којима су им тражени сви могући и немогући подаци.
Период од 2009. године, када су визе за земље шенгенског простора укинуте за грађане Србије, посматрано из данашње перспективе, изгледа као вечност. Може се рећи и да је тај „поклон“ од ЕУ била најслађа европска шаргарепа коју су грађани Србије осетили у тањирима пуним жаба које смо морали да прогутамо.
Међутим, предлог Европске комисије, који је усвојио Одбор за грађанске слободе Европског парламента, да се грађанима држава Западног Балкана уведе одобравање уласка у земље Шенгена звучи као укидање безвизног режима на мала врата.
Држављани земаља Западног Балкана за путовање у шенгенски простор мораће претходно да траже одобрење од надлежних служби Европске уније, иако ће и даље бити ослобођени вађења виза, наводи се у предлогу.
Одобрење ће се тражити испуњавањем електронског формулара, а одговор ЕУ ће стизати у року од најкасније 72 сата, али ће онима за које се утврди да представљају опасност по безбедност ЕУ бити одбијена дозвола за путовање, стоји у предлогу.
Такође, грађани ће за услугу „претходне провере“ морати да плате 10 евра. Документ о провери важиће три године или док не истекне рок важења пасоша особе која је тражила одобрење за путовање у ЕУ.
Јако чудан предлог, поготово према државама Западног Балкана, које имају европску перспективу, каже професор београдског Факултета политичких наука Драган Ђукановић.
„Ја бих ту одлуку много боље разумео да се односи на неке друге субјекте, који нису обухваћени процесом стабилизације и придруживања. На неки начин, ово нам само буди лоша сећања и подгрева лоше асоцијације на период чекања у редовима за визе, добијање тих виза и тако даље. Мислим да то није нешто на чему ЕУ треба да инсистира, ако већ отвара европску перспективу државама Западног Балкана“, каже Ђукановић.
Ђукановић додаје да предлог не би назвао дискриминацијом, али то је свакако недовољно позитиван сигнал региону, каже он.
Према речима аналитичара Драгомира Анђелковића, ради се о једној врсти увођења визног режима. Међутим, он се пита хоће ли предлог проћи на другим органима ЕУ.
После Одбора за грађанске слободе, предлог би требало да усвоје и остала надлежна тела, пре него што дође на дневни ред Савета министара ЕУ. Како је рекла представница за штампу Одбора за грађанске слободе Естефанија Нариљос, поступак усвајања би требало да буде окончан до краја године, а одлука би требало да ступи на снагу 2020. године.
Ако би предлог био усвојен, каже Анђелковић, то би био дефинитиван крај приче о евроинтеграцијама нашег региона.
„У околностима када су земље, које годинама теже Европској унији, суочене са зидом, али им се причају еврофанатичне приче, то је дефинитивна порука да је затворен сваки пут у чланство ЕУ. Увођење такве регулативе било би одбацивање преосталих држава Балкана и после тога оне би коначно требало да извуку закључак да морају да делују на другачији начин“, каже Анђелковић.
Контрамере би морале да буду предузете, јер једина корист коју Србија има од ЕУ интеграција била би елиминисана таквом одлуком, додаје он.
