Прочитај ми чланакКада пробунариш по друштвеним мрежама, увидиш да постоји гомила патриотских група, а онда се ван виртуелног света увериш, да су многи од њих патриоте само за тастатуром. Можда су били спречени неким веома битним обавезама, можда и заиста болесни, тек, на другу по реду војну вежбу у Нишу, од 94 резервиста којима је био послат позив, одазвало се тек 24, а на крају их је остало само 16.
Младен Станојевић је један од њих. Овај Нишлија је у касарни родног града већ десетак дана на војној вежби. Припадник ПВО, артиљеријске јединице, са својим колегама по роду и позиву, практикује разне вештине, од руковања „Калашњиковим“, или гађања на Међи са падајућим метама и бојевом муницијом, што га тек чека.
Младен Станојевић са колегама резервистима (Фото: Младен Станојевић)
Топ „Бофорс“ који користе на вежби (Фото: Младен Станојевић)
На вежбама вози и нишани из „Боферс“ топа, шведске производње који се користи за обарање дронова и ракета које лете на нижој висини, до седам хиљада метара. Ипак, гађаће тек следеће године, чему се јако радује.
– Ако Бог да, следеће године идемо на полигон Пасуљанске ливаде. Сад сам у артиљеријској а у војсци сам био у ракетним јединицама, каже Станојевић, власник успешне фирме у Нишу која се бави сушењем и продајом лековитог биља, корења, воћки и шумских плодова. Посла каже има али може да се и заради, благодет је вишеструка јер се много борави и у природи. Када је добио позив није се нимало двоумио, иако је био у гужви до гуше.
Успешан на гађању (Фото: Младен Станојевић)
– Они који су остали су из Ниша. Има нас свакојаких, од радника у банци преко возача багера па до људи који раде земљу. Уредно смо се одазвали и дошли на војну вежбу док је већина ескивирала, прилажући медицинску документацију, до оправдања из фирме где раде. Фолиранти бре, срамота! Ако ико има имало савести нек се постиди и размишља мало другачије, јер ово нема смисла. Са мном је један дечко, има четворо деце, ради као ветеринар, дошао је није хтео да фолира, свака му част. Домаћин човек, прича наш саговорник.
– И мени су неки другари рекли, шта ћеш тамо, идеш Вучићу и Вулину. Ја им кажем, што да не идем? Не идем њима, него идем, јер ме је моја земља звала, ту није било никакве дилеме. Пре нас је била једна тура и после нас биће још једна новембарска, прича Станојевић који каже да у касарни често среће и Арапе из националне гарде арапских емирата, за које је чуо да примају дневницу од 800 евра. Ту су дуже од две недеље а обучавају их припадници 63. падобранске бригаде.
Наш саговорник духовито објашњава и да је сада много лепше и лакше у војсци, него пре 13 година када је он служио војни рок, то што имају жене у војсци.
– Много нам је лепше. То је одличан потез јер је морал војске на завидном нивоу. Падну ти стандарди после месец дана, што је и нормално. Ја кад сам био, имали смо свега неколико, ниси могао да видиш женско осим психолога, или у у кантини, или шивењу униформи, била је једна која је водила физичко старешинама.
– Сад их има. Синоћ је била дежурна једна клинка од 22 године. Одушевљена је војском, ал добро, ту је тек два месеца, разумљиво, шали се наш саговорник и додаје:
Младен Станојевић са колегом (Фото: Младен Станојевић)
– Омиљени старешина нам је старији водник Паја Бофорс, сјајан човек, другарчина. Нови официри са академије су другачији од старијих старешина, али, добро се слажемо и са једнима и са другима. Раније су официри били другачији, тачно се види разлика између оних старијих кадрова који су прошли рат Босну, Хрватску и обавезно Косово и ових официра школованих по сугестијама стручњака са Запада који имају канцеларију у Србији.
Значи, они који су ескивирали две недеље војних вежби на овај или онај начин пропустили су прилику да раде оно што срећом иначе не раде у свакодневном животу.
Резервисти на вежби задовољни резултатима гађања (Фото: Младен Станојевић)
