Политички аналитичари изјављују да постоји ризик од ескалације насиља на Блиском Истоку, које би доживјело врхунац одмах након предсједничких избора у САД-у.

Тад би се регија „стрмоглавила у понор“. Свима је познато да је Израел спреман напасти иранска нуклеарна постројења за обогаћивање урана.

Иран, стално прати што се збива. Почетком листопада су лансирали у израелски зрачни простор „Хесбаллоy“, беспилотне летјелице како би лоцирали циљеве за своје ракете земља-земља. 29. листопада су одржали велике војне вјежбе на граници с Ираком.

Засад је неизвјесност у утрци за Бијелу Кућу служила као „суздржавајући чимбеник“. Јер је очито да сви чекају исход избора и службени став Стате Департмента с новим или новим-старим предсједником. (Иако је политика Wашингтона константа без обзира тко сједио у предсједничком уреду, кад је Израел у питању.) Но, што ће се догодити послије избора?

Док се на израелској политичкој позорници десница покушава консолидирати, војска се нити најмање не труди да прикрије припреме за оружани сукоб већих размјера. Војне вјежбе се нижу једна за другом.

Војни аналитичари тврде да је напад на творницу оружја у Картуму (Судан), умногоме потицан од израелског тиска, била увертира у надолазећа збивања. Истовремено Иран (иако под теретом санкција), тврди да је спреман одупријети се свему што би сматрали као угрозу њихове суверености, па тако и одупријети се Израелу.

Ирина Федорова (стручњакиња за односе између Ирана и САД-а) даје прогнозе: „дјелимично облачно“ за блиску будућност: Прије инаугурације 20.сијечња немогуће је предвидјети ненадане потезе предсједника САД-а, који се бира 06. студеног.

Примарна задаћа новог предсједника (или старог), заједно с политичком олигархијом бити ће састављање нове владе. То је разлог зашто вањска политика за САД, у том периоду, неће бити у фокусу интереса.

Једини разлог који би могао довести до одлуке о могућем зрачном нападу на Иран, у том тренутку, могла би бити ситуација у Сирији. Све док је стање у Сирији такво да не захтијева никакав ангажман против Ирана, Америци одговара „статус qуо“, обзиром на евидентност да није у могућности свргнути предсједника Басхара ал-Ассада.

Утјецај Израела на ситуацију се нипошто не смије занемарити. Тренутно стање у Израелу наводи на размишљање због неколико чињеница. Кнессет (израелски парламент) је распуштен и избори су расписани за 22. сијечањ 2013. Д

ан послије инаугурације америчког предсједника. Два политичара, који имају највише шанси за изборну побједу, форсирају „тврду линију“ према Ирану и спремни су за сукоб.Први је Бењамин Нетанyаху из странке Ликуд, а други Авигор Либерман из странке Исраел Беитеину. Могућност изналажења рјешења за кризу у периоду између америчких и израелских избора је минимална.

Појачана војна активност Ирана није оно што забрињава Израел, него њихов нуклеарни програм. Недавно је објављено да је Иран завршио инсталацију погона за центрифугу у подземном војном комплексу.

Западни експерти држе да су ирански стручњаци у стању произвести обогаћени уран само до 60% чистоће, а за кориштење урана у војне сврхе потреба је чистоћа од 90%. Овај податак може охрабрити Израел да нападне први.

Ирина Федорова примјећује: „Могуће је да израелска војска, без ауторизације Wашингтона, покрене војне операције против Ирана. У том случају Америци не би преостало ништа друго него да прихвати чињенично стање на терену и помогне Израел“.

Треба се присјетити да политика Wашингтона није имала у виду директни сукоб с Ираном док не ријеши „проблем Басхара ал-Ассада“. Што Стате Департмент никад није ни крио. Да је крајњи циљ Иран стоји у познатом интервју који је дао Wesley Clark  2.ожујка 2007. Период у којем ће Америка бити заокупљена избором чланова владе, могло би дати за право Федоровој у овој песимистичној прогнози.

(Адванце)

Ознаке: Wesley Clark, блиски исток, Изреал, Кнесет, напад на Иран