Прочитај ми чланак

ЛАВРОВ: Све оптужбе НАТО-а на рачун Русије су лажне

0

Све оптужбе НАТО-а на рачун Русије у вези са одржавањем руско-белоруских војних вежби показале су се као лажне, изјавио је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров.

„То што они размештају у Источној Европи под изговором руске претње — да су руско-белоруске вежбе ’Запад 2017‘ припрема за агресију на Балтик, да Русија жели да освоји Белорусију, да никада неће повући трупе одатле, ништа од тога није реализовано“, рекао је Лавров говорећи на Дипломатској академији Азербејџана.

Лавров је навео да се све испоставило као лажно.

Он је додао да контингенти НАТО-а који су тамо гурнути за неутралисање претње сада остају у Источној Европи.

Извор: sputniknews.com

Ознаке: , , ,

2 коментара “ЛАВРОВ: Све оптужбе НАТО-а на рачун Русије су лажне”

  1. EUInformerI каже:
    20.11.2017. у 12:23

    Mihal Vit iz ugla Češke o evropskim integracijama Srbije

    Novi događaj u okviru projekta Tour d’Europe, koji uz podršku Fondacije Fridrih Ebert organizuju Centar savremene politike i European Western Balkans – razgovor sa Mihalom Vitom, naučnim saradnikom instituta EUROPEUM iz Češke, održaće se u četvrtak, 23. novembra.

    Kako se u Češkoj gleda na Evropsku uniju? Koliko je članstvo u Evropskoj uniji značajno za ovu državu i kakva su bila iskustva njenog pristupanja? Kakav je stav građana ove zemlje po pitanju proširenja? Kako se gleda na Srbiju i na njeno potencijalno pristupanje Evropskoj uniji i da li postoji posebna oblast ili pregovaračko poglavlje na kojem Češka insistira u evropskim integracijama Srbije?

    Ova, kao i druga slična pitanja biće razmatrana tokom razgovora sa Mihalom Vitom, naučnim saradnikom u think–thank-u Europeum iz Češke.

    Tour d’Europe predstavlja seriju interaktivnih diskusija sa eminentnim gostima iz zemalja članica EU, pre svega predstavnicima civilnog društva i novinarima, na kojima će u razgovoru sa studentima i mladim profesionalcima iz Srbije biti reči o pogledu iz ovih zemalja na Evropsku uniju, njeno proširenje i evropsku perspektivu Srbije. Diskusije se organizuju do kraja godine, dok govornici dolaze iz raznih zemalja članica EU.

    Ukoliko ste zainteresovani za ovaj događaj, možete se prijaviti putem mail-a na: [email protected]

    1. Simerijanac каже:
      20.11.2017. у 14:00

      Evropa

      Poljska na korak od referenduma za izlazak iz EU?

      19/11/2017 10:49

      Varšava

      Tenzije između institucija Evropske unije i poljske vlade koju predvodi nacionalno-konzervativna stranka “Pravo i pravda”, sve su veće i čini se kao da Brisel sve više postaje jedan od najvećih neprijatelja za Varšavu, piše “Dojče vele”.

      “Izašli smo na kraj sa Grčkom AleksisaCiprasa, izaći ćemo na kraj i sa Poljskom Jaroslava Kačinjskog”, tako su diplomate Evropske unije razmišljale 2015. nakon izborne pobjede nacionalno-konzervativne stranke “Pravo i pravda” (PiS).

      Iako se mnogi političari u Briselu nerado sjećaju perioda 2006-2007, odnosno vremena kada je Kačinjski bio premijer Poljske, oni su ipak u vreme formiranja nove vlade u Varšavi 2015. bili poprilično mirni.

      Kačinjskina kraju i nije ušao u vladu, nju je formirala Beate Šidlo, ali ubrzo je postalo jasno: on je taj koji vuče sve konce iz pozadine, utiče na najvažnije političke odluke ili ih čak sam donosi.

      U početku su mnogi u Briselu na tenzije između Evropske unije i nove poljske vlade gledali kao na pokušaj Kačinjskog da čvrstim stavom obezbijedi sebi poštovanje u njegovoj sopstvenoj državi, ali i van nje.

      Međutim, problemi su se ubrzo proširili. Evropska komisija je već u januaru 2016.reagovala na probleme tamošnjeg Ustavnog suda u vezi sa reformama poljskog pravosuđa,navodi “Dojče vele”.

      Tako je po prvi put pokrenuta formalna procedura pod nazivom “Dijalog o pravnoj državi”, što je opet u Poljskoj izazvalo neraspoloženje prema institucijama EU.

      Ranijipokušaji Evropske unije da zaštiti pravnu državu u Poljskoj bili su neuspješni, jer je na osnovu postojećih sporazuma Unije u takvim slučajevima praktično nemoguće uvesti nekakve prave sankcije.

      Kao odgovor na kritike iz Brisela, Varšava je počela da dovodi u pitanje neke od nadležnosti Evropske komisije. Poljska je tako godinu dana kasnije nastavila sa sečom drveća u zaštićenom području prašume Bjalovica, uprkos presudi Evropskog suda pravde koji je zahtijevao da se sječa hitno i momentalno zaustavi.

      Tako nešto dogodilo se po prviput u istoriji EU. Varšava je kasnije promijenila svoj stav i postala donekle pomirljivija, ali taj slučaj u suštini još uvijek nije riješen.

      Kritičarivladine stranke “Pravo i pravda” prebacuju i to da raspiruje neprijateljstvo prema Njemačkoj, iako Varšava i Berlin već godinama njeguju dobre odnose.

      Smatra se da PiS time želi da učvrsti svoju poziciju kod glasača. Pritom su veze s Njemačkom kamen-temeljac poljske spoljne politike, a i Njemačka je bila najvažniji zagovornik ulaska Poljske u Evropsku uniju 2004. godine.

      Nesuglasice između tih dviju zemalja dostigle su vrhunac prilikom ponovnog izbora predsjednika Savjeta EU.

      Stranka PiS je odjednom demonstrativno odlučila da Donalda Tuska, bivšeg poljskog premijera, posmatra ne više kao poljskog, već kao “njemačkog kandidata”. Umjesto da mu pruži podršku, u martu 2017. glasali su protiv njegovog ponovnog izbora za predsjednika Savjeta EU, piše “Dojče vele”.

      PolitičariPiS navode čak i to da je Poljska na tim izborima bila preglasana (27 prema 1), jer je kancelarka Angela Merkel šefove drugih vlada EU “primorala” da podrže njenog favorita.

      Dovođenje institucija Evropske unije u pitanje i distanciranje od Njemačke, iz ugla vlade u Varšavi služi “obnovi poljskog suvereniteta”.

      Vlada je već u prvimmjesecima svog postojanja odlučila da Berlin zamijeni Londonom kao glavnim saveznikom u EU. To se dogodilo neposredno prije nego što je pala odluka o “Bregzitu”. Osim toga, produbljena je i saradnja u okviru Višegradske grupe, kojoj, osim Poljske, pripadaju i Slovačka, Češka i Mađarska.

      Iako Višegradska grupa kao “evroskeptična internacionala” još uvijek nije napravila nešto naročito puno, Varšava ostaje pri svojim snovima o bloku pod poljskim vođstvom koji bi bio protivteža Berlinu, a u izvjesnoj mjeri i Parizu.Berlin

      U Poljskojsu debate u vezi sa izbjeglicama i njihove raspodijele po sistemu kvotapojačale utisak da EU želi da primora zemlje-članice na neželjeni multikulturalizam, prvenstveno “diktiran iz Berlina”.

      Poljski državni mediji terorističke napade u zemljama Zapadne Evrope predstavljaju kao direktnu posljedicu grešaka briselskog establišmenta. Kačinjski se spretno poigrava tenzijama između Istoka i Zapada, a to ne utiče samo na Poljsku: mnogi građani novih zemalja-članica EU ne vole da иm “stara Evropa” drži lekcije.

      Na Istoku, građani ulazak svojih zemalja u EU vide više kao “istorijsku pravdu”, a manje kao “ulazak u zapadnu školu demokratije, pravne države i tolerancije”. Nekada je ulazak u EU za Poljsku bio mjera svih stvari, a danas je to “manje zlo”.

      StrankaPiS svojim biračima objašnjava da je poljsko članstvo u EU “nešto što se mora”, jer samo tako Varšava može da ima uticaja u EU, prije svega na politiku Unije prema Rusiji. U isto vrijeme, vlada i mediji bliski državi prenose negativnu sliku o EU, sličnu onoj koja se mogla vidjeti uVelikoj Britaniji uoči “bregzita”.

      Više od 80 odsto građana Poljske odobrava postojanje i članstvo u EU, ali to odobravanje moglo bise prije opisati kao površno. Više od 70 odsto Poljaka ne želi da se pridruži evrozoni, a samo polovina ispitanika glasala bi za uvođenje eura kao valute, ukoliko bi to bio uslov bio ostanak u EU.

      Pored toga, simpatije za Evropsku uniju nastavile bi da se smanjuju ukoliko bičlanstvo u Uniji bilo vezano za prihvatanje izbjeglica. Stranka “Pravo ipravda” zastupa pragmatični stav prema EU i očekuje beneficije,poput korišćenja sredstava iz velikodušnih fondova Unije, ali bez da zauzvrat pruži solidarnost u pitanjima kao što su distribucija izbjeglica.

      Izgledada se ta zemlja danas nalazi u začaranom krugu. Njen status u Evropskojuniji od 2015. se pogoršao, čak su propali i neki njeni opravdani zahtjevi za određenim reformama EU. To bi moglo da poveća frustracije, kako u vladi, tako i u poljskom društvu i eventualno da u toj zemlji izrodi ideju o organizovanju referenduma o članstvu Poljske u Uniji.

      Opozicija već upozorava da politika Jaroslava Kačinjskog može da dovede Poljsku do “polegzita”.

      Međutim,još vjerovatniji scenario jeste da će nenaklonjenost Poljske za nove projekte evropskih integracija, konstantne tenzije sa Briselom i iskrivljeni imidž EU koji se širi u zemlji, gurnuti Poljsku na margine Evropske unije.

      To će ih odvojiti od dobro integrisanog jezgra, odnosno prebaciti u drugu, treću ili čak četvrtu “EU-brzinu”, piše “Dojče vele”.

Коментари су затворени.