Прочитај ми чланакУ данима након изрицања првостепене пресуде, која је означена као историјска, потврђено је и да она неће затворити ране и тачке спорења страна сукобљених у рату на простору бивше Југославије
Пресуда Хашког трибунала Ратку Младићу потврдила је индивидуалну, а не колективну кривицу, једна од порука послатих након што је Хаг завршио са радом.
У данима након изрицања првостепене пресуде, која је означена као историјска, потврђено је и да она неће затворити ране и тачке спорења страна сукобљених у рату на простору бивше Југославије, као и да ће се регион кроз изјаве званичника свих страна и „сецирање“ документације поново вртети око „три истине“ и сопствених тумачења.
Обимна документација ће сигурно бити анализирана и у будућности, нарочито када се буде пратио жалбени поступак, а након што су аналитичари указали на то да се и пре изрицања практично све знало осим то да ли ће суд навести да је геноцид извршен и ван Сребренице, фокус је скренут на име Слободана Милошевића и на одговорност званичног Београда за злочине на територији БиХ.
Хрватски „Јутарњи“ тако пише да је „Хаг пресудом Младићу амнестирао Србију“, као и да је то урађено „тихо, не објављујући то на велика звона“.
„Милошевић је имао неке везе с Радованом Караџићем и Ратком Младићем, али према мишљењу Хага недовољно јаке да би се сматрало да је члан удруженог злочиначког подухвата у склопу ког су почињени злочини у Босни и Херцеговини“, пише загребачки дневник.
Иако је Младић оптужен да је злочине починио заједно са Милошевићем и његовим београдским сарадницима, судије су у среду, читајући сажетак пресуде, избацили лидера Србије и Југославије Слободана Милошевића, пише у тексту.
„Јутарњи“ наводи да судије нису нашле доказе да су Милошевић и његови сарадници били саучесници у удруженом злочиначком подухвату чији је циљ било протеривање Хрвата и муслимана.
Лист наводи и да је „та врло важна чињеница сакривена у фусноти број 15357 на дну 2090. странице хашке пресуде Младићу“.
“Судско веће налази да је више особа учествовало у удруженом злочиначком подухвату, укључујући Радована Караџића, Момчила Крајишника, Биљану Плавшић, Николу Кољевића, Богдана Суботића, Момчила Мандића и Мићу Станишића“.
Уз то иде фуснота, на дну странице малим словима: „Докази које је примило судско веће нису показали да су Слободан Милошевић, Јовица Станишић, Франко Симатовић, Жељко Ражнатовић или Војислав Шешељ учествовали у реализацији заједничког криминалног циља”, наводи „Јутарњи лист“.
Међутим, у пресуди Ратку Младићу, која је на сајту трибунала објављена у пет одвојених документа, на више од 2.500 страна о Милошевићу и одговорности српских званичника се говори и ван фуснота, а у пресуди се налази и параграф 4226 који гласи.
„Говорећи о улози ВЈ и српског МУП-а, фабрике наоружања и муниције у Србији су производиле материјал за ВЈ, који је стизао до јединица ВРС. Председник Југославије Слободан Милошевић командовао је Војском Југославије у складу са одлукама Врховног савета одбране, којим је председавао. Начелник генералштаба ВЈ одређивао је основно организовање и деловање ВЈ и имплеметирао је одлуке које је издавао председник. Јовица Станишић је био на челу српске СДБ. Генералштаб ВЈ је формирао прикривени ’30. кадровски центар’ кроз који су војници ВЈ плаћани како би се борили у БиХ као део ВРС. Докази не показују да је ВЈ издавала наређења (или да је била у могућности да издаје наређења) војницима када су инкорпорисани у ВРС. Судско веће такође нотира да није нашло да су војници ВЈ који нису били део ВРС починили било које злочине везане за оптужницу. Такође, веће није нашло да су припадници српског МУП чинили злочине релевантне за оптужницу“.
