Прочитај ми чланакОбјављена прва илустрована археолошко-историјска монографија о најстаријим становницима на територији наше земље
Најстарији познати становници данашње Србије, Трибали, господарили су тада најважнијим европским раскрсницама у Трибалској равници, како су стари Хелени називали Великоморавску котлину. Од 13. до 4. века пре наше ере овај стари народ, чијим су именом много касније Византинци увредљиво називали Србе, био је толико моћан да је узимао данак од Филипа Македонског, а од трибалских ратника је зазирао његов син Александар Велики.
Митска веза Срба и Трибала, иако у стварности није постојала, била је толико снажна да се 1804. тотемска трибалска животиња дивљи вепар нашла на барјаку Првог српског устанка, јер се део Србије у старим географијама називао – Трибалијом.
Иако многе речи савремених језика имају корен у имену Трибала, о овом народу веома мало знамо. Захваљујући издавачкој кући “ХЕРАеду”, ова историјска неправда је исправљена и пред српском публиком се нашла изузетна књига “Трибали у археологији и историјским изворима”, археолога проф. др Милорада Стојића. Његов професионални и животни пут је игром судбине испреплетен са стазама у срцу света Трибала, моравској равници око планине Јухор.
Његова истраживања посвећена су трибалским утврђеним насеобинама, на којима су утемељене све потоње тврђаве, од 13. века пре наше ере до савремених ракетних положаја.
Међутим, Трибали нису били само храбри ратници, већ и промишљени градитељи, рудари и металурзи, али и љубитељи уметнички обрађених предмета, које су сами правили или увозили из најбољих радионица античког света.
– Трибали су били господари путева Великоморавске котлине и области Велике конфлуенце, ушћа великих балканских река у Дунав. Зато је упознавање с њима кључ разумевања прошлости и садашњости Балкана. У њиховој судбини је видљива матрица која се касније понављала код свих народа који су владали моравском равницом – каже професор Милорад Стојић.
Његова књига о Трибалима била је готова још пре 20 година, али су све досад искрсавали необјашњиви проблеми који су ометали њено издавање.
– Стекао сам утисак да је археолошко откривање Трибала, најстаријих и најмоћнијих становника Србије, својеврстан табу, као и археологија самих Срба. То је утолико штетније јер су писани извори исцрпљени и једине нове податке о прошлости даје нам археологија – каже Стојић.
Сребрна наушница из Крушевца, сребрна наруквица из Чуруга
У историјској литератури се и данас често цитирају хеленски и римски ретори и хроничари, који као савременици суседе Трибале острашћено описују као најстрашније и бесрамне варваре. Археолошки налази откривају Трибале као самосвесну и високо организовану нацију, са изграђеним духовним и религиозним вредностима, којој водећи народи тог доба нису могли да наметну своју цивилизацију.
Појам “трибал” остао је до данашњих дана симбол дивљаштва због навода хеленских хроничара и пропагандиста из старе ере. Византинци су Србе често називали трибалима, представљајући их тако као најцрње варваре.
Златни пекторал из кнежевске гробнице у Новом Пазару, лонац са ложиштем из Лесковца
– Судбина Срба и Трибала је на чудан начин повезана, иако нема доказа да су икад били у додиру. Међутим, непријатељски став и пропаганда коју су креирали велике државе с којима су се Трибали успешно борили, буквално је пренесена на Србе, кад су постали моћан народ на Балкану – каже Стојић.
