Прочитај ми чланак

ОБЈАВЉЕН ИЗВЕШТАЈ – четири тачке за акције САД на Балкану

0

Атлантски савет објавио је извештај о новој америчкој стратегији за Балкан под називом "Балкан напред: Нова стратегија САД за регион".

У њему је предложено стално америчко војно присуство у југоисточној Европи, залагање за „историјско помирење“ са Србијом и обнављање репутације САД као истинског посредника.

За сутра је у Вашингтону заказана конференција Атлантског савета о Западном Балкану, на којој ће учествовати први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић и шефови дипломатија региона.

После сукоба деведесетих, веровало се да се Западни Балкан налази на путу ка стабилности и да ће обећање о евроатлантској интеграцији помоћи земљама бивше Југославије да прођу кроз болне унутрашње реформе и подстакну регион на тешњу сарадњу, која ће помоћи у превазилажењу рана из ратова, наводи се у извештају.

Према оцени Атлантског савета, у региону је постигнут значајан напредак – Словенија и Хрватска су сада чланице НАТО и Европске уније (ЕУ), а Албанија и Црна Гора су приступиле НАТО-у.

Охрабрене овим успесима, ангажовање и европских држава и САД је смањено, уз оправдање пасивног веровања у неизбежност крајње путање региона.

Иако регион још жели да се придружи Западу и њеним институцијама, коначни исход не би требало више узимати здраво за готово, истиче се у извештају о новој америчкој стратегији за Балкан.

САД посебно могу и треба да имају кључну улогу у томе како би дале глас јасној, заједничкој визији за регион и координисале са Европском унијом поновно успостављање јасног пута ка заједничком трансатлантском циљу на политичком нивоу, сматра Атлантски савет.

У извештају је наведено неколико конкретних корака, које би САД требало да ураде како би помогле у стабилизацији региона.

Под један, Атлантски савет сматра да САД треба да успоставе стално присуство војске у Југоисточној Европи, чиме би показала константну посвећеност постизању безбедности у региону и омогућила себи да дугорочно утиче на развој догађаја.

Камп Бондстил је идеалан за то, стоји у извештају.

Војници би требало да помогну и јачању способности локалних власти у борби против тероризма кроз обуку и размени најбољих пракси, као и пружању помоћи у хуманитарним катастрофама, а то би, такође, требало да пошаље јасан сигнал региону да су САД посвећене спречавању непромишљене ревизије постојећих граница, што, како тврде, подстиче руски авантуризам.

Под два, предлаже се у извештају, САД треба да покушају да „постигну ‘историјско’ зближавање са Србијом. То није строго говорећи нови приступ, већ неопходан снажнији покушај у контексту обновљања ангажмана у региону“.

Београд може и треба да буде близак партнер и савезник у региону, али то може да постане једино уколико почне значајно да се дистанцира од Русије, наводи Атлантски савет.

Под три, САД треба да поврате репутацију истинског посредника, који, између осталог, треба да уложи додатни напор да би припремио Атину и Скопље да у будућности постану савезници, и придруже се ЕУ у напорима да подстакну да се разговори Београда и Приштине што пре окончају.

Под четири, како се наводи, треба обрати пажњу на предузетнике и младе у региону.

Ниједан од ових потеза нема смисла без обраћања пажње на дугорочне економске перспективе региона и младе људе, истиче се у извештају.

Напомиње се да САД морају поново да се ангажују са својим европским партнерима да створе значајне економске могућности за људи из региона од инфраструктурних пројеката, преко смањења ограничења у регионалној трговини, до подстицања инвестирања у дигиталној сфери…

Европска унија јесте и остаће главни играч на западном Балкану, са далеко више ресурса, алата, људског капитала и политичке пажње посвећене региону од САД, наводи Атлантски савет и истиче да САД треба да задрже посебан ауторитет, који може да се искористи како би се унапредила безбедност региона, како никада више не би постао извозник озбиљних проблема, нити сукоба.

САД могу да каналишу позитиван стратешки резултат који ће отворити пут још безбеднијем и просперитетнијем региону, стоји у извештају Атлантског савета о новој америчкој стратегији за Балкан под називом „Балкан напред: Нова стратегија САД за регион“.

17 коментара “ОБЈАВЉЕН ИЗВЕШТАЈ – четири тачке за акције САД на Балкану

  1. ултра каже:

    Они и типују на младе за старе ће да чекају док не помру од уранијума из бомби,ипак их је ово изненадило Срби су познати да имају пилећу памет.

  2. pepealehandro каже:

    Симо, ово сам написао Орлу али се односи на исту особу и исто важи и у овом случају.

    “Орле, то је онај болесник из бању врњачку са милион надимака, не пали
    се. Питај Златана да му није можда он неки јаран па у договору овде
    провоцира и мути воду намерно набијајући број коментара и прегледа.“

    1. ултра каже:

      Онај из Врњачку Бању је дерпе и трти се за евре зато толико воли гејунију,скоро је био и у Златибору баш у време кад је био и насер орић.Дерпеи су посесивни и љубоморни ће да лети перје на све стране.

    2. Simerijanac каже:

      То је Фројд, којег ја зовем Фјодор.

  3. xyz каже:

    Сваки крај има свој чопор паса или керова, како год их називали. Тако је било и у мом крају. Наш, домаћи, чопор је дуго опстајао, мада никоме није био од користи. Бар да су штитили своју територију. Ни за то нису били способни. Ваљда, после толико времена, сигурни да ће ту остати за стално, нису више обраћали пажњу ни на крај, ни на територију коју је требало да штите. А лепо смо их хранили, па се сви подгојише, отромбољише у толикој мери да су само лежали, лењо се протезали, незаинтересовани за све оно што се дешавало око њих.

    И онда, једног дана, поче стрка низ улицу, појавио се нов чопор. Ови нови у тили час отераше оне старе и у крају завлада блажени мир. Комшије су биле одушевљене, јер више нису морали да гледају ону банду преситих ленчуга и лезилебовића.

    Ови нови су одмах узели цео крај под своје. По цели дан су шпартали крајем, њушкали, завлачили се у сваки буџак, све су проверавали. Према народу су били пријатељски наклоњени. Када би неко од комшија кренуо улицом, обично су га пратили скакућући, машући репом и тихо цвилећи. Ваљда да ставе до знања да су они ту и да пазе на нас.

    И комшилук поче да их храни и да их пази и преко сваке мере. Такав је наш народ, одмах свакога прихвати срцем па и чопор паса.

    Волео сам да их посматрам, јер ме je интересовало да сазнам каква им је организација у чопору, ко је главни вођа, како су поделили улоге међу собом.
    Одмах ми је било јасно да је вођа један од најкрупнијих међу њима. Сви остали су му прилазили снисходљиво, пажљиво га њушкали, а када би он направио мало наглији покрет, или зарежао на кратко, сви би се повлачили и свако би зазумао своје место које му је припадало у хијерархији чопора. Некада би сви они лежали покуњено, а Вођа би кружио око њих, режао, кевтао, цвилео, а некада би и залајао, као да је бесан на све њих. После тога би се сви разилазили, као да је свако одлазио на свој задатак. Зато сам га назвао Вођа, јер то и јесте био.

    Пре неког времена, доле низ улицу, саградише највећу кућу у крају и у њу се усели неки странац, кога сада сви зовемо Газда. Кућу је саградио баш преко пута Ливаде, коју смо сви ми сматрали за своју од када знамо за себе и ово наше насеље. Стари кажу да смо сви ми рођени на тој Ливади и да су нам ту корени. Стварно, сви смо тамо одлазили, да се поразговарамо, да се дечица изјурцају, да осетимо лепоту те наше Ливаде.

    Сада више није тако. Нико више не одлази тамо, јер су се појавили неки други људи које је чопор почео да штити и који су запосели нашу Ливаду.

  4. Василије Блажени каже:

    Хајде, САД-истички Хазари, „историјски“ одјебите више од Србије и србских земаља! То би био ваш једини допринос стабилности региона.

Коментари су затворени.