Прочитај ми чланакГлавни град ће добити Духовни центар Руске православне цркве у оквиру Храма Свете Тројице на Ташмајдану, наводи Спутњик.
Идеја о формирању постоји више година, а њена реализација ће почети уређењем простора око Руске цркве, како ту богомољу називају Београђани.
Главни град је започео уређење простора испред Цркве Светог Марка, па је старешина Подворја Руске православне цркве у Београду Виталиј Тарасјев одлучио да се обрати управи Београда да помогне како би се уредила порта Цркве Свете Тројице.
План је да се прошири постојећа зграда црквене канцеларије и да се уреди Духовни центар, просторије за духовна и културна дешавања, његова изградња је наша насушна потреба, каже отац Виталиј за Спутњик.
„Биће, боже здравља, на том месту једна мала сала са пар стотина места, где ће моћи да се одржавају предавања на разне духовне теме које су актуелне и за руски и за српски народ. Биће ту и просторије за веронауку, за учење руског језика и просторије које ће припадати Цркви као парохијском храму и као Представништву Руске православне цркве и Московске патријаршије у Београду“, објашњава отац Виталиј.
Реконструкцију прилаза Цркви Светог Марка на Ташмајдану град је покренуо у договору са Српском православном црквом. Место где су некада били „таксисти код ЈАТ-а“ биће претворено у трг који ће бити пешачка зона. Цео крај добиће изглед какав заслужује, каже за Спутњик градски менаџер Горан Весић.
„У другој фази радова уредићемо и сам плато око Цркве Светог Марка, а радови ће обухватити и плато испред Руске цркве. То је прилика да урадимо и оно што је одавно требало. Сама ограда око цркве није баш адекватна, а моћи ћемо и да заменимо неке од објеката који су настали између два рата, који су неусловни. Желимо да уредимо тај простор и да Руска црква, која је део наше историје и традиције, добије своје право место, да буде сачувана“, каже Весић.
Он је са министром за иновације и технолошки развој Ненадом Поповићем током ове недеље посетио Руску цркву на Ташмајдану. Сусрет је симболично уприличен на дан Светог Андреја Првозваног. Поред изградње Духовног центра, договорено је да заједно радимо на промоцији и очувању овог важног места, каже Весић.
Он подсећа да је по попису из 1931. године сваки шести становник Београда био Рус. Многи су били успешни лекари, архитекте, уметници, интелектуалци, који су Београду и нашем друштву уопште оставили неизбрисив, снажан траг.
Свештеник Виталиј Тарасјев каже да су ти бројеви неупоредиви са данашњим, али да је у Београду и Србији у последњих двадесет година све више Руса. У контакту са нашом Црквом данас је око две хиљаде људи, каже Тарасјев.
„У Цркву сада долазе чланови породица руских дипломата, представници Трговинског представништва, Руске школе и Руског дома. Постоји и такозвана бизнис руска колонија у Србији, па и у Београду као главном граду. Ту су и мешовити бракови, у већини случајева мужеви су Срби, а супруге су из Русије, те породице живе углавном у Београду и околини, они су сви наша паства“, наводи Тарасјев.
Сви они, али и верници Српске православне цркве и сви Београђани биће добродошли у Духовни центар на Ташмајдану. Његову изградњу финансираће Руска православна црква, након што Подворје у Београду Светом синоду образложи потребу за изградњом Духовног центра у главном граду Србије.
Руски центар у Нишу
Подсетимо, у Нишу постоји Руско-српски хуманитарни центар који је „камен спотицања“ у односима Србије са САД и ЕУ. Русија је тражила да се особљу тог центра дâ дипломатски статус, чему се противе САД и ЕУ.
С друге стране, српски званичници наводе да ће о томе одлучити управо Србија, а не ЕУ и САД.
