Прочитај ми чланак

„ВАРАЖДИНСКИ АПОСТОЛ” – најстарији ћирилични рукопис на тлу данашње Хрватске

0

Вараждински апостол је ћирилични рукопис на српскословенском језику настао 1454. године у Вараждину. То је прва и најстарија, српскословенска књига написана на територији данашње Хрватске. Апостол је настао по наруџбини грофице Катарине Кантакузине, супруге грофа Урлиха II Цељског, и кћерке српског деспота Ђурађа Бранковића. Текст апостола исписан је у стилу ресавске ортографије развијеном у манастиру Манасија са елементима рашке и светогорске калиграфије.

Доласком на двор Цељских, Катарина (Кантакузина) Бранковић није промијенила вjеру, па су у дворове те кнежевске куће почели да долазе српски православни свештеници. Материјални доказ да је Катарина бринула о православној духовности пружа нам Вараждински апостол – најстарија, до сада, позната и сачувана српска рукописна књига писана ћирилицом на подручју данашње Хрватске.

Наиме, из времена Катарининог живота на имањима Цељских, међу којима су били Копривница и Каменград те још неки посједи у Подравини, сачувала се једна рукописна књига који има 282 странице.

Овај апостол, написан 1454. године „ва Вараждине цилскије области при благочастивој и христољубивој госпође кнегиње Кантакузине даштери деспота Ђурђа самодршца србскаго“, има заставицу сачињену од преплетених разнобојних кругова, која припада целини књижевног украса Моравске Србије.

Највјероватније је неко од православних монаха (а можда и више њих) које је грофица повела са собом из Србије, 1453. на 1454. годину преписао ту богослужбену књигу познату под називом Вараждински апостол (Праксапостол). На 258. страници ја запис: “Слава у Тројици Јединоме Богу, који је дао после почетка и свршетка свакоме добром делу које се с њим почиње и свршава. У години 6962 (1454) исписа се овај божанствени пракси (Праксапостол) у Вараждину, Цељске области, при благочестивој госпођи кнегињи Кантакузини кћери деспота Ђурђа самодршца српског“. (*навод прилагођен данашњем језику)

Први дио рукописа Вараждинског апостола “одликује ресавски правопис, с примесама рашке ортографије, док други део има карактеристике светогорске редакције.“ Претпоставља се да су Вараждински aпостол преписивала тројица преписивача.

Вараждински апостол се чува у Музеју Српске православне цркве у Београду. Фототипско издање је објављено 2005. године, поводом 550 година од настанка ове књиге, а издавачи су Музеј Српске православне цркве у Београду, и Музеј Епархије загребачко-љубљанске у Загребу.

20 коментара “„ВАРАЖДИНСКИ АПОСТОЛ” – најстарији ћирилични рукопис на тлу данашње Хрватске

  1. урбана герила каже:

    Ма кога брига за културу, Србија се определила за латиницу! Колико сам само тирада у одбрану те хрватштине читао овде од ,,родољубаца”…!

    1. Бели Орао каже:

      Мислиш,
      https://www.youtube.com/watch?v=cdieSOwbSKY

    2. урбана герила каже:

      Е, то ти кажем!

    3. Бели Орао каже:

      Морамо да се боримо. Свако да уради колико може и добро је.Као Деда и репа.

    4. Василије Блажени каже:

      Није баш тако. Ево ја користим искључиво србску ћирилицу, али имам став да морамо знати да је добар део србске културне и научне баштине на латиници и да не смемо дозволити да нам га одрођени Срби украду, као што одавно и навелико раде.

    5. Бели Орао каже:

      To je велики проблем. Али сада је решиво, јер ко пише латиницу било шта иде у лијепу њихову.

    6. урбана герила каже:

      Чуди ме такав став, благо речено. Јер, прво, која је то баштина српска на латиници, осим дубровачке књижевности? А и она се не може узети у обзир кад је у питању хрватска латиница, јер није њоме писано, већ латинским словима (без ових чешких ć, č…). Друго, говоримо о српском наслеђу, тако да се југословенска уравниловка као социјални експеримент, не рачуна, а тада су се писци и научници сами изјашњавали шта су. И да закључим, да ли је чување наслеђа које постоји на латиници то што ћемо се одрећи ћирилице, јер, очување свога писма значи његову употребу, учење и прописивање као ЈЕДИНОГ писма којим се пише српски језик. Што без позискивања латинице из употребе код нас, не бива. У школи се уче страни језици, тако да деца неће бити ускраћена за латинично писмо. Не видим како бисмо тиме изгубили своје наслеђе? Више је питање како га губимо признавањем новоизмишљених нација и језика на наш рачун, а то је већ нова тема.

    7. Бели Орао каже:

      Рецимо дела Меше Селимовића.

    8. урбана герила каже:

      Већ рекох, та дела се штампају и на ћирилици и на латиници. Дакле то нема везе са наслеђем. Осим тога, Меша се изјашњавао као Србин.

    9. Бели Орао каже:

      Важно је како је он писао. Он се изјашњавао као Србин, има и писмо САНУ о томе, али га не видим у оригиналу.

    10. урбана герила каже:

      Рукописне књиге се читају у оригиналу, савремени писци се штампају. Којим ти драго писмом. Што није никакво наслеђе, већ управо удаљавање од њега. Наслеђем се назива оно што је изворно и што је трајало толико векова, а не некритичко усвајање туђег и одрицање од себе. Настанком Југославије, поготову у Титово време, почиње снисхођење према Хрватима који су преузели наречје нашег језика за стандард своме књижевном језику који је настао тек половином 19. века. То снисхођење подразумева једнострано прихватање латинице прилагођене за тај језик (с обзиром да хрватски, гледано из угла лингвистике, није различит језик у односу на српски), зарад имагинарног јединства- опет једностраног. Даље следи ерозија националног корпуса и језика измишљањем нових нација и отуђивањем читавих културно историјских целина на рачун искључиво српског народа. Преостаје питање: којом логиком бранимо истребљење рођеног писма и језика, за рачун туђинског? Тиме што имамо пар писаца из времена Југославије који су писали на оба писма, не добијамо да хрватска латиница спада у српско културно наслеђе, већ да је историјски пад и осипање тог наслеђа.

    11. Бели Орао каже:

      Све се слажем са тобом, али сад има једна зачкољица, а то је докуменат ИСО 639. Дакле, ако си Србин, а пишеш латиницу све иде у њихову тзв. нематеријалну заоставштину. Они то користе да и ранија дела својатају.

    12. урбана герила каже:

      То није због њиховог чињења, већ због нашег нечињења. О томе управо и говорим овде. А наслеђе ти не може неко ,,украсти” ако га ниси претходно запустио…

    13. Бели Орао каже:

      Само да погледамо каква су нам гробља и све је речено.

    14. урбана герила каже:

      Тачно тако! Гробља, цркве, стари градови, уопште сва култура и наслеђе. Не знамо докле нам допиру границе, гробља и манастири… зато реагујем на то ,,чување” југословенства, титоизма, латинице… зато данас тако лако прихватају најглупље америкаанштине, ,,ноћи вештица”… још мало ће ћурке да пеку за 4. јул и то да прогласе ,,и нашим наслеђем”!

    15. Бели Орао каже:

      А посебно ми на ганглије иде дан заљубљених.

    16. milovan каже:

      Меша је оставио и писмену опоруку да је србски књижевник.
      Ако запустимо ћирилицу Хрвати је већ сад својатају.
      Исто то чине и они у БиХ, који су у ових 50 година најмање
      три пута мењали нацију. Они староћирилични брзопис називају босанчицом. У томе нажалост имају помоћ од наших корисних будала као што је био онај академик Ивић.
      Он је чак предлагао да се ради братства и јединства ћирилица потпуно избаци. Подгузна мува удварао се србомрзу Брозу.

    17. Василије Блажени каже:

      Нисмо се разумели, јер се и ја залажем да ћирилица буде једино званично државно србско писмо. Али србска наука и култура морају заштитити своје право власништва и над србском латиничном баштином. Поздрав!

    18. урбана герила каже:

      То није спорно, као ни заштита наших наречја и дијалеката од метастазе разних политичких пројеката стварања нових нација или прелазних облика из Срба у Бугаре, Хрвате…

Коментари су затворени.