Деца из Русије и Србије учествовала су у међународном програму стварања анимираних епова, уз помоћ студија „Чајка-стајка“.
Српски град Сремски Карловци био је центар одржавања међународног пројекта Српски еп очима деце. Почео је 11. септембра и трајао све до краја октобра, а крунисан је посетом основцима и средњошколцима из Косовске Каменице. Пројекат је започео руски дечији и омладински студио ”Чајка-стајка” (у преводу: мало јато галебова), чија је специјалност израда анимираног филма помоћу пластелина. О задацима студија говори његов руководилац, Јелена Чајка.
”Наш студио постоји око 6 година. Таква идеја је настала спонтано. Ми смо многодетна породица. Тако се десило да су моја деца имала породичну обуку (у Русији је на снази закон да родитељи могу да образују своју децу, а да у школи само полажу предмете пред комисијом, прим. при.), зато сам имала много времена за стваралаштво. Оно је било разноврсно, између осталог, то је било вајање од пластелина.
Остало је да решимо организациона питања: како се то снима, каква је потребна апаратура, какви су потребни програми. Била је, свакако, потребна помоћ професионалаца. Прво је наш студио био породични. Затим су ти анимациони филмови испали интересантни и за другу децу, те смо изашли из оквира породичног студија. Прво смо радили у Вороњежу, затим су нас почели да позивају ради мајсторских течаја у Москву и Петербург.
Радили смо са познатим стручњацима за анимационе филмове. Такви су филмови тражени. С једне стране, деца маштају, вајају, с друге стране, ту је и компјутер где се све монтира. Онда је јасно да компјутер постоји не само ради игара. И сам можеш нешто да створиш.”
Темељ пројекта ”Митови народа света очима деце” је ударен у Абхазији
”Прво смо тамо имали мајсторске течаје. У време рада смо схватили да је то један велики пројекат. То је тема, која је интересантна у сваком региону. Она је позитивна, стваралачка, доприноси култури народа, јер су сви митови основа књижевности и уметности. То су бајке, које разумеју сва деца.
Истовремено, митови садрже озбиљне моралне основе. Ту су појмови добра и зла, хероја, служења Отаџбини. Управо у Абхазији смо дошли на идеју српског епа, јер је то регион, који је такође преживео рат. За Српски еп који смо желели да обрадимо била је Косовска битка. То није случајно.
Погледајте кратак видео извештај са једнодневне посете Чајки и Попових Косовској Каменици, где су деца из неколико основних и средњих школа заједно урадила цртани по бајци
”Чаробњак и његов шегрт”, који је и део овог видеа. Погледајте шта се може направити са децом за само један дан рада! Ускоро на сајту Двери погледајте и како изгледа готов филм ”Косовска битка” који су Чајке радиле са гимназијалцима из Карловачке гимназије.
У тешко време за Србију, како онда тако и сад, људи, када су стварали песме, покушавали су да одреде идеал људског бивствовања и људског служења. С једне стране, то су вечне вредности, с друге, чини ми се, оне напуштају наш живот, јер их замењују други стереотипи.”
Анимациони филм ”Девојка са Косова поља” су створили ученици старијих разреда једне петербуршке школе. Према речима Јелене Чајка, припрема за пројекат у Сремским Карловцима је трајала скоро две године.
”Нама је било потребно да нађемо у тој земљи заинтересоване људе. Нашли смо породицу Серјоже и Злате Попов, који раде су приређивали часопис ”Косовски божур”. Они су организовали да пројекат реализујемо са најстаријом српском гимназијом, Карловачком гимназијом.
Мислим да није случајност, што је пројекат остварен у том граду. Он је чврсто повезан са судбином руске емиграције. Читала сам да су руски предавачи радили тамо још у 18. веку. После Октобарске револуције тамо је било седиште Руске заграничне цркве.”
У Сремским Карловцима руска и српска деца и омладина имали су мајсторске течаје за израду анимираних филмова, а на крају пројекта организован је приказ њихових радова.
Као круна овог похода дивне надахњујуће породице Чајка, била је посета и једнодневна радионица са децом из Косовске Митровице. Том приликом школи у Косовској Каменици поклоњена је комплетна опрема и програми за снимање и монтажу анимираних филмова. Анатолиј Чајка, Јеленин супруг, истакао је да је суштина оваквих пројеката да се врши процес супротан индивидуализацији који носи савремен начин живота.
Да би се цртани филм направио, неопходно је имати, поред добре идеје, и заједнички организован труд, а што је посебно важно, деца и одрасли различитих генерација, могу заједнички да стварају и да после виде и препознају плодове свога заједничког рада и уживају у њима. Тиме се даје модел како би требало организовати и цео свој живот.
Пројекат који су покренули људи из ”Чајка -стајке” наставља да живи у Србији након обуке коју су чајке пренеле породици Попов.
Прочитај ми чланак
