Прочитај ми чланак
У Београду, на територији Новог гробља (најстаријег гробља у српској престоници), налазе се такозване руске парцеле на којима су сахрањени емигранти из првог и другог „таласа“: војна и духовна лица, државници, представници руске науке и културе који су дали велики допринос развоју различитих сфера српског друштвеног живота.
На руским парцелама компактно је смештено 755 гробница у којима су посмртни остаци преко три хиљаде људи.
Међу овим људима осим војних, духовних лица и државника је и велики број истакнутих имена руске науке и културе: архитекте академици Николај Краснов, Виктор Лукомски, Петар Анагности, проф. Григорије Самојлов, слависти проф. Степан Кулбакин, проф. Фјодор Тарановски, византиста Георгије Острогорски, богослов проф. Сергеј Тројицки, професор механике Георгије Пио-Улски и његов ученик, проф. В. В. Фармаковски, професор термодинамике Александар Брандт, математичари академик Николај Салтиков, проф. Антон Билимович, балерине Нина Кирсанова, Тамара Полонска, Марина Оленина, глумица Наталија Ердели, оперска певачица Софија Драусал, извођач руских романси Олга Јанчевецка, писац и критичар Јевгеније Аничков, писац и кинооператер Михаил Иваников, сликари Степан Колесников, Леонид Шејка и други. Многа од ових имена ушла су у руске и српске енциклопедије.
На овим парцелама такође су и посмртни остаци руских војника који су погинули током Првог светског рата. У знак сећања на њих подигнути су меморијални споменик „Руске славе“ и Иверска капела, испред којих се сваке године одржавају међународне церемоније у знак сећања на жртве рата 1914 – 1918. год.
Меморијални споменик „Руске славе“ подигнут је 1935. год. (архитекта Р. Н. Верховски, пројекат В. В. Сташевског по идеји пуковника М. Ф. Скородумова). Један од натписа на споменику гласи овако: „Вечна слава императору Николају II и 2 000 000 руских војника Великог рата“.
У основи споменика налази се гробница руских војника погинулих на Солунском фронту, официра и војника руских батерија који су дали своје животе у одбрани Београда, као и посмртни остаци четворице руских ратних заробљеника које су стрељали аустријанци у Горажду, затим двојице морнара са брода „Тираспољ“ погинулих код Кладова, и око сто руских војника преминулих у болницама.
Подизање капеле повезано је са стварањем руског гробља у Београду и залагањем кнегиње М. А. Свјатополк-Мирске да се изгради капела за одржавање опела за покојнике. Током преговора са градским властима стигла је вест о рушењу Иверске капеле у Москви (1929. год.), и тада се родила идеја о реконструисању Иверске светиње на српској земљи. Изградња капеле према пројекту В. В. Сташевског завршена је 1931. год. У гробници испод капеле сахрањен је блаженопочивши митрополит Антоније Храповицки, а око капеле – истакнута духовна лица руске емиграције.
(Политикин забавник)
