Прочитај ми чланакДиректорка Департмана за информације и штампу Министарства иностраних послова Руске Федерације Марија Захарова у ексклузивном интервјуу „Искри“ говори о Косову, односима Србије и Русије, НАТО трупама на границама Русије, Хашком трибуналу…
– Искрено се надам да ће Европска унија с поштовањем прихватити жељу Београда да одржи пријатељске односе са Русијом, који се веома динамично развијају и на тај начин манифестују јаке традиционалне везе између наших земаља и народа – каже Марија Захарова.
Српско Косово је наша духовна колевка, која је самопроглашеном независношћу постала албанска република. Међународно право и истина су поново погажени. Срби су прогнани са вековног огњишта, спаљено је на стотине цркава и манастира, а Албанци до данашњег дана ликују над злочинима које су извршили. Има ли наде да ће Косово поново бити наше упркос чињеници да поједине западне силе тврде да је то сада легална и међународно призната држава?
Захарова: Косовски сукоб је трагедија глобалних размера која је довела до погибије хиљада људи и присилила стотине хиљада Срба да напусте своје домове.
Полазимо од тога да је резолуција 1244 Савета безбедности УН од 10.06.1999. једина међународна правна основа за решавање косовског питања која обезбеђује останак ове покрајине у саставу Србије под привременом управом Мисије УН-а. Ми активно предузимамо кораке како би се обезбедило поштовање ове резолуције, дајемо јој адекватну политичку и правну оцену, и бранимо став о нелегитимности признања Косова. Тренутно више од 80 земаља у свету не признаје независност Косова. Узгред речено, број тих држава се повећао – у протеклих неколико месеци су Суринам и Гвинеја Бисао званично повукли раније донете одлуке о признању „државности“ ове покрајине.
Наш став је да се сва спорна питања морају решавати кроз дијалог заинтересованих страна. Подржаћемо оно решење које ће задовољити Београд.
Уколико икада уђемо у Европску унију, како ћемо се, по вашем мишљењу, ми осећати тамо кад су у њој практично све државе које су нас бомбардовале, убијале нашу децу и обогатиле нас осиромашеним уранијумом?
Захарова: Колико нам је познато, Србија је прогласила приступање ЕУ за свој стратешки циљ. То је суверени избор Београда, који ми у потпуности поштујемо. Судећи по недавном истраживању српског јавног мњења, за сада евроинтеграције подржава релативна већина грађана – 38%, док је 35% против, а 27% грађана је неодлучно.
Искрено се надамо да ће и Европска унија с поштовањем прихватити жељу Београда да одржи пријатељске односе са Русијом, који се веома динамично развијају и на тај начин манифестују јаке традиционалне везе између наших земаља и народа. За сада, на жалост, то поштовање од стране ЕУ не видимо. Сматрамо неприхватљивим покушаје одређених европских званичника, који, судећи по свему, ништа нису научили на примеру украјинске кризе, да ставе земље балканске регије, укључујући и Србију, пред вештачким избором – „Русија или ЕУ“.
Под већ отрцаном паролом европске солидарности, Брисел покушава да наметне земљама-кандидатима политику ЕУ о изградњи односа са трећим земљама (која, узгред речено, често се тумачи на различит начин од стране самих држава-чланица ЕУ). Притом се интереси кандидата за улазак у Европску унију, колико можемо да видимо, не узимају у обзир.
Хашки трибунал се ускоро затвара, завршава свој рад. Руска Федерација је дала гаранције за Ратка Младића, али су те гаранције игнорисане. Где је данас међународно право и по чему ће остати упамћен Хашки трибунал о коме се толико говорило?
Захарова: Током свог мандата Хашки трибунал се није показао као објективан, истински независан и непристрасан орган међународног кривичног правосуђа. Политика Трибунала, усмерена на антисрпско тумачење трагичних догађаја у бившој Југославији деведесетих година прошлог века, не само да није компатибилна са самом идејом међународног кривичног права, већ подстиче тензије и узајамно неповерење у региону.
Током читавог свог постојања Трибунал је показао пристрасан и оптужујући став према осмуњиченима српског порекла. Последњи пример за то је пресуда о доживотној казни затвора изречена 22. новембра бившем главнокомандујућем оружаним снагама Републике Српске Ратку Младићу, која садржи озбиљне недоследности, што доводи у питање доказивост његове кривице у оквиру овог Трибунала.
Забрињавајуће је и занемаривање од стране Трибунала основних права оптужених. У том смислу довољно је подсетити се смрти Слободана Милошевића у затвору Међународног трибунала за бившу Југославију, која још увек изазива многобројна питања. Трибунал је игнорисао и тешко здравствено стање Ратка Младића, одбивши његову молбу за привремено пуштање на слободу ради лечења у Русији, као и пружање одговарајуће медицинске помоћи током изрицања пресуде.
Коначно је дошло време да затворимо ову страницу одлазећег Трибунала, да се сумирају резултати и не дозволи понављање горког искуства под маском међународног правосуђа.
Русија је данас под санкцијама, војници НАТО-а су на вашим границама. Како све то утиче на безбедност Русије?
Захарова: Русија помно прати процес повећања војне групације НАТО-а на својим границама. Северноатлантска алијанса наставља моћну милитаризацију земаља Источне, Југоисточне и Северне Европе које се граниче са Русијом. По такозваном принципу «континуиране ротације» контингенти држава чланица блока размештају се тамо где, у складу са одредбама Оснивачког акта Русија НАТО из 1997, никада раније нису могли бити и не би требало да буду размештени у толиком броју и у таквим роковима. Реч је о укупно десетак хиљада војника са стотинама комада војне технике и авиона. То је довело до тога да су некада војно мирне регије, као на пример Балтичке земље, за кратко време претворене у праву линију фронта, где становништво активно припремају за одбрану од непостојеће „претње се Истока“.
Додајте овоме и проширење поморских и ваздушних војних активности алијансе на нашим границама, модернизацију постојеће и изградњу нове војне инфраструктуре, модернизацију командног и кадровског система овог блока, повећање обима и интензитета вежби, које се често одржавају по антируском сценарију, као и планове за развој система противракетне одбране САД/НАТО у Европи у будућности. Покушаји Американаца да постигну војну превласт у супротности су са њиховом раније декларисаном спремношћу да поштују договоре Русије и НАТО о ограничавању распоређивања снага и инфраструктуре на територији нових чланица алијансе. Ова опасност ће се вишекратно увећати у случају да САД изађе из Споразума о ликвидацији ракета малог и средњег домета (РСМД). Имамо ситуацију која ни мало није ружичаста и која не сведочи о одбрамбеним припремама алијансе, већ напротив – о њеном планском заузимању европског театра војних операција и формирању потенцијала за пројекцију моћи против Русије.
Све ово очигледно погоршава безбедносну ситуацију у Европи, па и везано за оне државе које се данас залажу за распоређивање страних војних снага на својој територији.
Војна активност НАТО-а директно утиче на безбедност наше земље. У таквим околностима Русија је приморана да спроведе неопходан комплекс мера у циљу јачања свог одбрамбеног капацитета и заштите националних интереса. Притом треба посебно напоменути да све ове кораке ми предузимамо на сопственој територији. За разлику од Сједињених Држава и њихових савезника, који врше прегруписавање снага у регије које се граниче са Русијом и врше провокационе војне маневре на нашим границама.
Председник Путин је недавно разговарао са Ердоганом. Ситуација у Сирији је вероватно била централна тема њиховог разговора. Како победити исламски тероризам?
Захарова: Русија принципијелно не повезује тероризам са било којом религијом. Ми недвосмислено осуђујемо ове злочиначке активности у свим облицима и испољавањима. Уверени смо да се тероризам може победити само путем истинског обједињавања напора свих држава под окриљем Уједињених нација и поступања строго у складу са нормама и принципима међународног права, искључујући било какве „скривене агенде“ или „дупле стандарде“.
