Јунаци романа славног Врањанца Борисава Боре Станковића, сви до једног, воле живот и уживање, лепоту и срећу, али им судбина пружа само жал и промашаје.

Све се уротило против њих: и патријархалне забране, и положај у друштву, и моралне норме и брачне обавезе, а они стално, попут газда Миткета из „Коштане“ или Софке у „Нечистој крви“, непрестано пружају руке за нечим савршеним, великим, узвишеним.

pixabay.com

Желе да побегну у бели свет, да се извуку из свог кавеза и спасу трагичног усуда. Али, то им не полази за руком, баш као што каже један од Бориних ликова, Јовча: „Оно што ти је срце тражило, никада ниси имао.“

У свим Станковићевим делима тај недостижни идеал увек је истинска љубав и она је увек толико фатална да ниједна личност не може да је оствари. Зато је код њега месар опчињен месечином која код Боре увек има чаробну моћ, а патролџија изгара од превелике страсти према удатој лепотици Паши, млада берачица дувана од љубавне грознице, а прва комшиница и љубавница од бедног живота после удаје за невољеног човека.

Зато им је садашњица празна, а будућност поразна, баш како је и велики писац повремено осећао за сопствену судбину. Већ за прву Борину љубав у оно доба би многи рекли да је и сама нечиста. Он је био заљубљен у своју ујну.

Извор: Vesti

Ознаке: Врањанац Борисав Станковић, Коштана, прва љубав, романи врањанског великана