Прочитај ми чланакВерници у Србији и још неки православни хришћани прославиће овај дан "тек" 7. јануара. Како је дошло до ове поделе?
Божић је хришћански празник којим се прославља рођење Исуса Христа. Иако већина модерних историчара сматра да би година рођења Исуса Христа могла бити у опсегу између 7. до 2. године пре нове ере, тачан датум његовог могућег рођења је заправо непознат.
До средине 4. века, западне хришћанске цркве су прихватиле да се Божић обележава 25. децембра, а то је касније усвојено и на Истоку. Овај датум је вероватан одабран да се поклапа са неким од древних паганских фестивала који су се дешавали око краткодневице.
Дакле, Божић у целом хришћанском свету „пада“ на ИСТИ ДАТУМ – 25. децембар! Проблем је настао у коришћењу различитих календара због кога се он не слави ИСТОГ ДАНА!
Српска православна црква, заједно са још неким хришћанским заједницама, још увек користи јулијански „стари“ календар, а по њему је 25. децембар заправо 7. јануар. Ова разлика настала је 1582. године када је, у време папе Гргура XИИИ, извршена календарска реформа. Већина празника које обележавају обе цркве данас се због тога празнују у размаку од 13 дана један од другог.
Грегоријански „нови“ календар одмах су прихватиле Италија, Пољска, Португал и Шпанија, а убрзо и остале католичке земље. Протестантске земље прешле су на грегоријански календар много касније, а неке православне заједнице су то учиниле тек у 20. веку.
Јулијански календар много је старији и увео га је Јулије Цезар 46. године пре нове ере. Иако се данас сматра непрецизним (па је због тога и одбачен), њега и даље користе неке националне православне цркве међу којима су српска, као и руска, грузијска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Копти и неки манастири на Светој гори у Грчкој.
Миланковићев календар као решење „божићног проблема“
Питање датума прослављања Божића много је више астрономско него верско. Грчка, румунска и бугарска православна црква пре неколико година су прихватиле ревидирани или реформисани јулијански календар, заснован на предлогу научника Милутина Миланковића по коме Божић такође „пада“ на 25. децембар.
Сматра се да је Миланковићев календар најсавршенији прорачун икада направљен, а иако је прихваћен на Свеправославном конгресу 30. маја 1923. у Цариграду, у Србији у пракси никада није заживео.
