Прочитај ми чланакМогу ли САД преживети почетак рушења основа своје економске и војно-политичке моћи? Ближи се судбоносни дан за светску економију – Кина после своје Нове године почиње трговину фјучерсима нафте у својој националној валути – јуанима. Кина, највећи купац нафте на свету, биће дакле 23. фебруара на прагу отварања унутрашњег тржишта за трговину нафтним фјучерсима.
Трговина ће се одвијати на Међународној енергетској берзи у Шангају, која је део Шангајске берзе фјучерсима, и обављаће се под скраћеницом INE. То ће омогућити купцима из Кине да купују нафту за јуане, као и да сва плаћања изврше у националној валути.
Поред тога, и трејдерима из иностранства ће бити дозвољено да инвестирају у прво сировинско тржиште Кине, јер је берза регистрована у зони слободне трговине града Шангаја. Као резултат формирања берзе, предвиђају се потреси америчке валуте, која је до данас била главна и једина валута у светској трговини нафтом.
Као први ефекат, очекује се ошамућујући удар по долару, који је валута којом се до јуче плаћало око 90-95 одсто свих нафтних уговора. Скрећемо пажњу читаоцима да су се два претходна покушаја да се уради слична ствар – у Ираку Садама Хусеина и у Либији Моамера Гадафија – завршила веома лоше по покретаче таквих иницијатива. Над лидерима тих земаља извршена је јавна тв-егзекуција, њихове земље су уништене и опљачкане, државе су им распарчане, док су народи тих некад богатих земаља сведени на најнижи степен сиромаштва.
Са друге стране, Кина није Ирак или Либија, док руководство Кине не можемо оптужити да је склоно авантуризму. Пекинг има своју одлично наоружану армију и поседује озбиљне економске полуге којима може утицати и на САД, од којих је тек једна у облику краткорочних државних обвезница (КДО).
Поред свега наведеног, изгледа да је између Москве и Пекинга на делу тихи договор по принципу: Москва штити Пекинг својим нуклеарним кишобраном, док Кина не развије економске и војне мишиће и проведе пројекат Један појас, један пут, који је се уклапа и у планове Евроазијског економског савеза. Са друге стране тог тихог договора, Пекинг ће штитити Русију од економских напада ЕУ и САД. Подсетимо се на тренутак шта је изјавио представник Националне банке Кине када је пао курс рубља: Пекинг је спреман да у сваком тренутку подржи руску националну монету својим резервама.
Тешко је, ако не и немогуће, прогнозирати колико ће уговора бити склопљено у петројуанима на међународном тржишту нафте. Ипак, да ће све кинеске компаније прећи на петројуан, не треба сумњати. Поред тога, уз помоћ петројуана, Пекинг ће бити у могућности да инвестира у оне националне економије власнике изворишта нафте, које буду своју нафту продавале Кини за петројуане.
Без обзира на то што западни експерти, због разумљивих разлога, тврде да Кина готово да нема никакав утицај на светско тржиште нафте, без кога нема рушења петродолара, чини се да, узевши у обзир да је Кина данас највећи потрошач нафте на свету, ослабљени долар постаје све реалнија слика. Предвиђа се да ће у 2018. години смањење учешћа америчке валуте у трговини нафтом износити најмање 10-15 одсто.
Да ли ће проценат бити толики или већи, зависиће понајвише од тога да ли ће власт Саудијске Арабије дозволити улазак кинеског капитала у њихов нафтни драгуљ Сауди арамко. Аргумент у корист кинеских инвестиција веома је убедљив – ако Ријад не пређе на петројуан, Кина ће једноставно затворити део свог тржишта за саудијску нафту. Ако Сауди пређу на петројуан макар делимично, на пример само за ону нафту која се продаје Кини, већ то ће бити довољно да зада озбиљан ударац петродолару, светској хегемонији САД и њиховој зеленој макулатури.
Узимајући у обзир размере започете игре, постају видљиве и оне ставке које су сада биле у другом плану. Никако није случајност што Пекинг у последње време акценат ставља на убрзано наоружавање своје армије.
Почетком јануара могли смо из Кине да чујемо важно саопштење у коме је Генерални секретар ЦК КПК Си Ђинпинг рекао: „Кинеска армија је дужна да се убрзано увежбава и припрема за извршавање задатака који ће бити веома близу реалним војним дејствима”.
Том приликом председник Си је додао да су „непријатељства између САД и Северне Кореје достигла ниво после кога следи ратно стање и војне акције које ће се проширити глобално. Због тога је Народно-ослободилачка армија дужна да буде спремна да у сваком тренутку ангажује максимум својих снага. Ратне вештине се уче у мирна времена, и примењују се у рату без двоумљења”, рекао је Си.
Несумљиво је да овакве громке изјаве нису својствене кинеским вођама, и требало би на њих обратити пажњу. Али и кинески улог у овој игри је висок, као никада до сада.
