Прочитај ми чланак

ОБАРАЊЕ Ф-117А: Прекрајање историје – закључак

0

Војни врх на челу преваре – 13. Део

Од мајстора механичара до заменика Начелника Генералштаба

Књига “Пад ноћног сокола” требала је да послужи искључиво у циљу афирмације успеха бившег 3.рд ПВО ,250.рбр ПВО, Војске Србије и Министарства одбране. Издавач књиге је Медија центар “Одбрана”,аутор пуковник Славиша Голубовић запослен у војнообавештајној агенцији Министарства Одбране. Стручни рецензент књиге је Јовица Драганић,пензионисани генерал-потпуковник,бивши заменик начелника Генералштаба Војске Србије.

Ја сам ратни заменик команданта 3.рд ПВО,потпуковник Ђорђе Аничић, једини официр у команди дивизиона са ракетног система С-125М1 „НЕВА. Остали су са других ракетних система и нису познавали ракетну технику. Као члан борбене послуге која је оборила Ф-117А једини нисам унапређен у виши чин,са одличном ратном оценом кога је одликовао председник Републике Србије ратним одликовањем. Официр чија је јединица ратовала свих 78 дана рата,имала успеха на ратишту (оборила Ф-117А и Ф-16ЦГ са материјалним доказима) и донела орден Народног Хероја 250.рбр ПВО. Као руковаоц гађања провео сам преко 750 сати на борбеном дежурству у станици за вођење ракета у борби са НАТО авијацијом у ваздуху. После рата мимо Закона о Војсци смењен сам са дужности и постављен на формацијско место нижег чина. Скинут сам са списка за школовање ратних официра. Ко се то и зашто играо са официром? Држава ме казнила што сам је бранио!

А онда 17,5 година после рата доживео сам ново понижење. У књизи је фалсификован:

1. Мој поподневни рад 27марта 1999.године

2. Проглашен сам неодговорним и стављан на места где уопште нисам био;

3. Моје идеје и радње које сам предузимао приписиване су другим лицима;

4. Негирана су ратна војна документа и извештаји;

5. Као руковалац гађања проглашен сам другим помоћником руковаоца гађања који не постоји у Упутству за борбени рад,што значи да нисам члан борбене послуге која је оборила Стелт;

6. Прекројен је ток борбеног рада приликом обарања Ф-117А.

Четврта превара. ДРУГИ ДЕО: Ко командује борбеном послугом за време обарања Ф-117А?

КАКО ЈЕ ОБОРЕН Ф-117А?- шта кажу актери догађаја у књизи,а шта у другим приликама?

У прошлом наставку видели смо шта су рекли Дани Золтан, Борис Стоименов и Сенад Муминовић. Да видимо шта кажу Дарко Николић,Дејан Тиосављевић и Драган Матић.

ДАРКО НИКОЛИЋ

На страници 84 и 85 књиге у својој изјави каже:

Цитирам:…”Убрзо Дани командује:”Азимут 195,даљина 16,тражи”…(Сенад) гура точкиће азимута и даљине”од себе” и командује:”Ручно прати”.Оператори (Декс и Матић) не виде циљ на показивачима УК-33. Дани командује:” Прекини тражење”. Укључујем еквивалент и “скидам” високи. После 10-15 секунди Дани поново командује, овај пут: “Азимут 215 даљина 14 тражи”. Понављам са Сенадом цео поступак уз исте манифестације и са истим крајњим резултатом. Не успевамо да ухватимо циљ на праћење. Прошло је нових 5-6 секунди Дани поново командује:”Азимут 235,даљина 13 тражи,”….У том тренутку потпуковник Аничић говори:”Гаси,гаси…”или “Искључи,искључи”и још нешто,али нисам сигуран шта,јер сам био потпуно концентрисан да нађемо циљ који је био удаљен скоро 12 км од нас. Поступајући по Данијевој команди поново укључујем високи и антену…”

Прилог бр.1. стр.84-изјава Дарка Николића

Прилог бр.2. стр.85-изјава Дарка Николића

Запањује чињеница како се после 17,5 година “сећа” потпоручник азимута и даљина тражења, а не сећа се где седимо војник и ја по радним местима и шта ко командује. Наравно да азимути нису тачни (ТАЧНО је: први покушај тражења, азимут 210, други покушај азимут 230 и трећи покушај азимут 240). Било би врло интересантно тестирати његово памћење и у другим ситуацијама. Како је “заборавио” да баш њему и Сенаду Муминовићу иза леђа стоји Борис Стоименов. У досадашњим наставцима видели смо,да се самоиницијативно играо са рампама, прекидачима и ракетама не извештавајући никог,кршећи Правило гађања и Упутство за борбени рад. Обмањујући струку и јавност о броју ракета на првој лансирној рампи (ЛР) Из изјаве видимо да је почео да ради и оно што му нико није командовао.

Пођимо редом:

У првом покушају Сенад Муминовић није уопште видео циљ на својим екранима,а камоли да је гурајући точкиће покушавао да га преда на праћење операторима командом “Ручно прати”. Следи нова лаж. Укрштајући изјаве Дани Золтана и Николића у фази тражења и навођења на циљ сам Дани, није, нити каже да је командовао “Прекини тражење”у оба неуспела покушаја. Чак и да јесте на ту команду Николић је морао да прекидач АНТЕНА-ЕКВИВАЛЕНТ” постави у “ЕКВИВАЛЕНТ” а не да скине и “ВИСОКИ НАПОН”. Баш је недисциплинован потпоручник Николић, опет је урадио нешто што му Дани није наредио. Овај пут се заиграо прекидачима. Па ко му је онда командовао да скине високи са предајника нишанског радара? Зна он да сам му то ја наредио прво “ЕКВИВАЛЕНТ”,а кад није то урадио онда пар секунди после “СКИДАЈ ВИСОКИ” вичући на њега. То су потпуно две различите ствари и другачије команде у физичком смислу. Као школарац без икаквог ракеташког искуства није имао појима у чему је суштина тих команди,а камоли да поступи у духу накнадно измењеног Правило гађања.

За други покушај каже да је идентичан првом што указује на поновну лаж.Даљом анализом његове изјаве уочава се нова глупост и незнање. Као и у изјави Сенада Муминовића ја вичем гаси,гаси, у трећем покушају пре него што је он уопште укључио зрачење на нишанском радару. Има још нешто помало скривено у продужетку његове изјаве ”Гаси,гаси…”или “искључи,искључи и још нешто”. Е то “још нешто” је било “СКИДАЈ ВИСОКИ” у првом, а не у терћем покушају који наводи. Трећи покушај и моје реаговање је чиста измишљотина и очито представља ДОГОВОРНУ истину оних који су учествовали у превари. Дарко Николић не само што је поново лагао, овај пут о начину борбеног рада, већ је украо моје команде и идеје и приписао их Дани Золтану.

ДЕЈАН ТИОСАВЉЕВИЋ

На страници 89 књиге у својој изјави каже:

Цитирам…”Дани командује азимут,даљину,командује укључење високог напона и антене…Не успевамо да га преузмемо на праћење. Убрзо следи и други покушај који такође не успева…Кад је Дани трећи пут командовао:”Тражи ”, Аничић се томе успротивио,тражећи да не покушавамо и трећи пут јер је сматрао да смо превише дуго зрачили предходна два пута и да ћемо због тога бити погођени. Борбена послуга је игнорисала Аничићеву сугестију,а Дани је оштро рекао: “Ја командујем,антенна. Дарко одмах укључује антену и извршавајући Данијеву команду наставља да наводи Сенада који убрзо открива циљ и предаје га на праћење.”

Прилог бр.3. стр. 89 изјава Дејана Тиосављевића

Кроз изјаву Дејана Тиосављевића читалац прво сазнаје да је Дани командовао између осталог укључење високог напона и антене. Та команда не постоји. Постоји команда “АЗИМУТ тај и тај,ДАЉИНА та и та ТРАЖИ”.Високи је раније подигнут јер се прекидач “ВИСОКОЕ-ВИКЛ” већ налази у положају “ВИСОКОЕ”. Предајник нишанског радара је ову информацију проследио 185 секунди +- 5 секунди после укључења средстава на пулт командира батерије УК-61(Николића) . Водник прве класе постаде руковалац гађања. Пошто то није зато и не зна. Даље читалац не сазнаје ко је командовао прекид тражења у прва два неуспела покушаја. Прекид борбеног рада после 10 секунди неуспешног тражења циља у ваздуху неко је морао да нареди,а то није наредио Дани Золтан. Вешто манипулишући изјавама које је писао људима, аутор је сакрио мој допринос и моје команде. Трећи покушај је манипулација и нешто што ја нисам захтевао нити изговорио у станици за вођење ракета. Као још увек активан старешина Тиосављевић је пун страхова,али ипак довољно поштен да у разговору пред сведоцима изјави да његова изјава није тачна у следећим наводима:

1. Никада нисам рекао да ти (Аничић) стојиш иза леђа Матићу. Седео си на месту помоћника руковаоца гађања. Ту је тебе и Данија на месту руковаоца гађања, затекао борбени рад. Причали сте. Ја сам дремао и није ме интересовало о чему причате. Са свог радног места видим показиваче официра за вођење. Тада их нисам видео јер је ту стајао Борис Стоименов.

2. Исконструисано је да сам рекао да си се успротивио трећем покушају тражења. Ти то ниси тражио.

3. Нисам рекао да је борбена послуга игнорисала твој захтев. Твој захтев, да га је било, могао је да игнорише само Дани Золтан као руковалац гађања,а не ми као борбена послуга која о томе не одлучује.

4. Није тачно да смо се договарали да тражење почне од 5 км висине. То си ти (Аничић) наредио неки дан касније.

Прилог бр.4. Шема обарања Ф-117А, пуковника др Владимира Нешковића

Анализа пуковника др Владимира Нешковића објављена је у дневном листу Политика. На шематском приказу обарања Ф-117А виде се два неуспела покушаја обарања. То су моменти када је борбена послуга поступила по мојим командама и прекинула борбени рад. Даља анализа указује на још једну битну чињеницу и могућност. Случајно или не три авиона Ф-117А су ту ноћ летела управо линијом поподневног зрачења имитатором радарског зрачења (ИРЗ): СУБОТИШТЕ-ПЕЋИНЦИ-ДОБРИНЦИ. Никада нисмо поуздано сазнали нити је то могуће шта је био циљ друга два стелта Ф-117А из групе те ноћи и да ли су испољили дејство пре него што смо оборили једног од њих? Да ли је барем један од њих остао наоружан тражећи нашу локацију на линији зрачења,а самим тим и могућност нашег уништења?. Оно што је сигурно је касније сазнање да је авијација у ваздуху реаговала у моменту озрачења ИРЗ-ом и хитно маневром напуштала зону уништења ракетне јединице. Зрачење је дакле било забележено уређајима. Зашто онда сумњати да је и 27.марта забележен поподневни рад обмањивања.

Прилог бр.5. Линија зрачења имитатором радарског зрачења (ИРЗ)

ДРАГАН МАТИЋ

На страници 94 књиге у својој изјави каже:

Цитирам:…” Сенад два пута открива тај циљ,предаје га на праћење,али га ја оба пута не видим на показивачу УК-33. Верујем да је имао и мало треме и страха,што је нормално. У току тражења са СтВР мислим да потпуковник Аничић гледа на сат или има осећај за време које зрачимо,па у трећем покушају говорећи “искључи,искључи” тражи да искључимо зрачење станицом.Сматрам да је то рекао из безбедносних разлога јер смо га ваљда тражили више од 10 секунди. То није страх,то је сигурносна мера.”

Прилог бр.6. Стр.94. изјава Драгана Матића

Као мој сведок на суду против Дани Золтана 11.02.2015.под заклетвом дао је следећу изјаву:

Цитирам:…”Тужилац (Ђ.А.) је био поред мене,командовао је и он укључивањем и искључивањем антене нишанског радара.Послуга је слушала једног и другог,а то је била прилика кад су њих двојица обојица командовала.Њихове команде нису биле у колизији. Гледао сам емисију на Хепи тв и сећам се да је тужени (Д.З.) изјавио да се тужилац ту случајно нашао и да је паничио.Додајем да је тужилац издао команду за прекид зрачења првог и другог покушаја

Више је него очигледно да су ове две изјаве потпуно супротне.Анализом прве изјаве види се да у првом и другом покушају Матић не види циљ,али је читалац ускраћен за информацију ко командује прекид. Упознат са ситуацијом Голубовић је избегао опис прва два покушаја јер зна шта је Матић сведочио у суду. Пишући му изјаву аутор је водио рачуна описујући трећи покушај да га упакује у целофан. Зато је друга Матићева изјава дата у суду потпуно отклонила обе ове дилему. Из ње се јасно види да у два наврата командујем прекид борбеног рада,а да у трећем покушају нисам говорио “искључи,искључи”. Сагледавши дубину и обим преваре у књизи Драган Матић је додатно дао изјаву којом је појаснио догађај и оверио у суду 27.12.2016 године коју читаоцу стављам на увид:

Прилог бр.7.1. Матићева изјава оверена у суду

Прилог бр.7.2. Матићева изјава оверена у суду

Прилог бр.7.3. Матићева изјава оверена у суду

Тако се као моралан човек и старешина оградио од преваре у којој није желео да учествује. Био је херој у рату и то остао и у миру.

ЗАКЉУЧАК:

Досадашњим анализама изјава актера догађаја долази се до спознаје да је аутор сакрио део борбеног рада у прва два неуспела покушаја. Једино Дарко Николић од чланова борбене послуге тврди да прекид борбеног рада командује Дани Золтан. Ја тврдим да то није тачно. Аутора то апсусулутно није интересовало. Где год је у књизи моја изјава супротстављена било чијој увек се опредељивао против мене. Није тежио да истражи и објективно прикаже оно што се десило већ да оспори и маргинализује моју улогу. На основу чега је закључио да је само Дани командовао борбеним радом? Имао је судски записник од 11.02.2015.године са изјавама сведока Стоименов Бориса и Драгана Матића који негирају изјаву Дарка Николића. Имао је моју изјаву. Измислио је у трећем покушају моје противљење и упорност Дани Золтана да се настави борбени рад. За њега није спорно незнање и глупост када Дани Золтана каже да трећи покушај није предвиђен Правилима и Упутствима.

Није спорно ни када се Николић игра борбеним радом,прекидачима,лансирним рампама и ракетама. Ништа то њему није сметало да изводи како каже стручни рецензент детаљну реконструкцију догађаја на бази изјава више актера,као стручно штиво. Ако је то стручно штиво, као ракеташ једино што могу да закључим после свих досадашњих анализа,јесте чињеница да ни аутор ни стручни рецензент немају појима о борбеном раду ракеташа. Немају појима ни о истраживачком раду. Који полазни документ у истраживању је узет? Расветљавању догађаја пришли су као да су на пијаци.

Нису били на висини задатка,а то им очито није ни био циљ. Да ли су изјаве сведока у супротности са свим војним документима? Наравно да јесу. Довели су војску у ситуацију да негира сама своја званична документа. Покушали су да прекроје историјски догађај у коме нису учествовали. ? Превара је планирана,дуго припремана и лаички изведена . Због чињенице да су све ово знали,а ипак игнорисали тврдим да су аутор књиге “Пад ноћног сокола” и стручни рецензент ПРЕВАРАНТИ.

Ко је све ово режирао и зашто? Ко је осрамотио војску,злоупотребио службени положај и трговао утицајем. Где је крај лажима? Да ли је могуће да се овако нешто дешава у нашој војсци? Да се на овај начин прилази историјском догађају. Досадашњим наставцима фељтона стављена је тачка на књигу којом је фалсификован:

1. Мој поподневни рад 27марта 1999.године

2. Проглашен сам неодговорним и стављан на места где уопште нисам био;

3. Моје идеје и радње које сам предузимао приписиване су другим лицима;

4. Негирана су ратна војна документа и извештаји;

5. Као руковалац гађања проглашен сам другим помоћником руковаоца гађања који не постоји у Упутству за борбени рад,што значи да нисам члан борбене послуге која је оборила Стелт;

6. Прекројен је ток борбеног рада приликом обарања Ф-117А.

Ова књига остаће упамћена као пример нечасних радњи појединаца из састава војске као дела државе у транзицији. Да би сакрили јавашлук,одговорност и грешке командне линије као и личне фрустрације поједници су се положајем ставили у функцију обмане јавности. Сакривени иза институција војске и државе уместо да штите уставна права и слободе грађана дали су себи за право да крију негативне појаве као што су: несавршености,успаваност, личне интересе, површност и злоупотребе положаја у армијској средини. Логично је било управо супроно. Искоренити лажи, отклонити пропусте и казнити одговорне појединце.

Оно што се заиста десило 27.марта 1999.год. у ноћи обарања Ф-117А је следеће чињенично стање:

За време борбеног рада ја сам као руковалац гађања седео на радном месту помоћника руковаоца гађања. Борбеним радом командовала су оба руковаоца гађања Дани Золтан и ја.

СВЕ ОСТАЛО ЈЕ МАНИПУЛАЦИЈА!!!

6 коментара “ОБАРАЊЕ Ф-117А: Прекрајање историје – закључак

  1. Риле каже:

    Шта је ово…сага се наставља…

  2. Мирослав З. Арсеновић каже:

    Браво господине Милисаве Јовановићу! Надам се да је господин Аничић завршио. Све је речено у коментару али једна ствар ми је запала за око и морам да је прокоментаришем. Господин Аничић каже: „Расветљавању догађаја пришли су као да су на пијаци“. Да човек чупа косу са главе. Господине Аничићу језик којим сте Ви писали Ваш викенд роман звани „Смена“ није примерен пијаци. Схватите, помирите се са тим књига „Пад ноћног сокола“ аутора пуковника Славише Голубовића, кога сте на нај срамнији начин оклеветали и облагали, је еквивалентна докторској дисертацији. Биће уџбеник једнога дана и историјско сведочанство. То је чињеница. Толико, остало је рекао господин Милисав. Ја за крај могу само да Вам поручим господине Аничићу: „ЕКВИВАЛЕНТ“!

  3. Milisav Jovanovic каже:

    Заврши ли Црни Ђорђе?

    Баш си се расписао, никад краја. Морам ти признати да си дао све од себе, али опет ћорак.
    Све си ти и нама и њима рекао, саопштио и оспорио. Помислисмо да ћеш чак ударити и по Тесли и Ајнаштајну. Јер забога нису њихови радови записани у званичним војним (твојом руком рађеним) документима. Хоћу рећи ниси их ти записао онако како теби паше најбоље.

    Али, џаба си кречио. Знали смо да ћеш нешто предузети, јер онакав нокаут какав си ти доживео објављивањем “Ноћног сокола“ није скоро виђен. Морао си устати, узвратити, али
    пад је био баш тежак. Дижеш се, млатиш рукама, покушаваш да удариш, али промашујеш. И сада после 13. наставка твојих бљувотина, сновиђења, лагарија и измишљотина ти се тетураш као разбијени боксер или тешки болесник. Што и јеси, врло тежак, случај за лекаре.

    Шта си доказао?
    Ништа, осим да си подао, себичан, безобразан и лажљив. Премеравао си кабину, ревидирао историју, правила и прописе, ставио ван снаге принципе командовања, дописивао руком одредбе новог Правила гађања, а ниси знао ни старо. Када је требало минут је имао и 70 секунди, метар – 110 центиметара, а послуга два помоћника или два руковаоца. Ти који си био испод просечан ракеташ ближи незналици, на контролама си добијао и кечеве (питај Јанка Алексића, мислим да је било нешто око УВ-343), вуцарао се по боловањима, извлачио се, фолирао и продавао маглу. Све код тебе може, када теби одговара.

    Али не може код твојих сабораца. И зато чуј опет!

    Ниси био руковалац, ниси био ни помоћник. Био си ништа. Вишак, неко без кога се могло. Једно место у кабини, једна столица на поду, један показивач, које заузима, на којој седи и у који гледа само један, али само један човек. Нема двојице, није то Рус тако предвидео. Да је тако, онда би бочна врата увек била отворена, а ред кандидата за руковаоца и будућег пуковника би се отегао до лансирне рампе. Нису то колица за близанце, па да се две бебе свађају која је пре заплакала или нешто угледала. Толико о руковаоцу. Стајао си, ниси био ни помоћник, али таман и да си био, а ниси, зашто ниси радио оно што је била улога помоћника, него си се трпао да будеш помало и руковалац. Закаснио си својом кривицом, ушуњао си се на кварно (а заборављаш да то Дотлић није урадио 20. маја, чак то нгалашаваш као позитивно, јер ти је тада тако одговарало, све по потреби) и никог ниси заменио. Таквих као ти могло је стати у кабину бар још десет. И шта би онда с њима.

    Све што си ти радио јесте извиривање и провиривање у ВИКО, петљање, ометање и позивање на повлачење. У почетку си само хтео да будеш део тима који је успео, а касније си пожелео да будеш и најзаслужнији у том тиму. Од тада до сада фалсификујеш све, и документа и изјаве и сведочења. Све по твојој мери и потреби. И остатак рата је у том стилу. Једно гађање под твојом командом, сви други руковаоци су имали више, а хвалишеш се како си стално био у кабини и мењао одсутног Мађара. Када онда стиже да обиђеш пола Срема, да се наједеш лука и кромпира, да посећујеш твоју “малену“ чешће него други своје, а био си “савеснији и запосленији од свих? Када стиже да камчиш бонове за гориво, када, како … Лако Ђорђе, ти си једна обична лажара, фолер и кукавица. Тако су те људи и доживљавали. Чак и тај твој земљак, сада следбеник Малетић. Нико луђе и сочније није забављао људство дивизиона, збијајући шале на твој рачун. Чак те је и у лице зајебавао. Али, једино су интереси вечни. Само захваљујући Данијевом очијукању са Амером и бламажом са модификацијом ти си упливао као нови “вожд“, мислећи да су осим тебе и Данија и сви други доживели губитак памћења.

    Саборци су те ипак спојили на масу, спустили на земљу. Радивоја си напао, али врх који си
    добио је да каже да није сигуран да си био у Карловчићу. А сигуран је, него те штеди, сигурни су и други. И ти знаш да си био код таште, чувене Наде из бестселера “Смена“. Шта ћеш, људске слабости су реалност.

    Али ако нешто треба издвојити од тебе у овом серијалу онда је то онај фалсификовани
    “Лукијев“ рачун од пре неколико недеља, који продајеш за оригинал из 1999. године. Савесни “старешина“. Врх фуњарлука. Толико ти поштујеш све друге, па покушаваш таквим идиотлуком да нешто докажеш. То си ти.

    Зар мислиш да си ти толико важан да се цео државни апарат ангажује да тебе прикаже другачије него такакв какав си. Каква завера јадниче! Па сам си себе исцртао и описао. Твоје колеге су то само гласно изговориле.

    И на крају.
    Истина је у “Ноћном соколу“. Можеш да се љутиш колико хоћеш, али то ти је па се чеши.

    И да се вратимо на почетак. Књига „Пад ноћног сокола“ остварила је циљ, а то је афирмативни приказ успеха дивизиона, бригаде, војске, министарства и државе, а то што су те људи у њој описали онаквим какав си био, о томе је требало да мислиш раније. Мада, ниси ти ту ништа мога ни раније! Ти си такав од рођења, то је део тебе и то се не може променикти никад.

  4. Маринко каже:

    Закључак?
    Још једно славно дело наше јуначке војске упрљано сујетом, похлепом, инатом и безобразлуком моралних глиста…

    1. Херцеговина каже:

      Добро смо ми Маринко и прошли, какви су ово ,, инсани,, били у војсци!!

    2. Маринко каже:

      Ми Срби имамо чудну особину да ,,функционишемо“ само кад нам директно и непосредно раде о глави. Војска се одлично показала током бомбардовања, не зато што смо тобож били перфектно организовани већ што је у судбинским моментима дошла до изражаја природна сналажљивост и импровизација наших генијалаца који су у датом тренутку примењивали нековенционалне методе за које непријатељ није био спреман нити обучен.
      Ово што се сада дешава је због маргиналаца који желе себи да испевају хвалоспеве а истина је да су најодговорнији и најзаслужнији они који данас не желе да се експонирају.
      Уместо што се свађају, боље би им било да пораде на нашем опстанку јер ако овако наставимо нико неће остати ни да памти њихове подвиге.

Коментари су затворени.