Прочитај ми чланак

У Србији парцела вредна милион евра продаје се за 15.000

0

Београд – Док су инвеститори 2002. и 2003. године били спремни да плате и милион евра за грађевинско земљиште поред аутопута, данас је ситуација сасвим другачија.

Према речима агената за некретнине, потражња је толико мала за ту врсту некретнина, да се слободно може рећи да је и нема.

Агенти објашњавају да су томе највише допринеле две ствари: изјава министра финансија Млађана Динкића да је Србија у рецесији, и друго, да је држави пао кредитни рејтинг, што је успорило инвестиције и инвеститоре учинило опрезнијима.

Међутим, разлози за изостанак интересовања за куповину атрактивних плацева леже и у могућности да се грађевинско земљиште добије без накнаде, а инвеститори заузврат запосле одређени број радника из конкретне општине, затим у дугим процедурама за добијање грађевинске дозволе, проблему конверзије права коришћења у право својине, јер је још увек држава власник дела грађевинског земљишта.

Они плацеви који су уз аутопут и у такозваном путном појасу, у надлежности су јавног предузећа за путеве и ту се инвеститори лакше договарају, међутим, мало их је или их нема.

Локације уз аутопут могле би се користити за развијање угоститељства, изградњу пумпних станица, сервиса… Економски аналитичари сматрају да бисмо привукли више инвеститора када бисмо имали боље планирање и нудили припремљено земљиште, тим пре што закон предвиђа категорију уређивања грађевинског земљишта.

За инвеститора је значајно да ли на проматраном земљишту има струје, воде, канализације, приступна саобраћајница с аутопута…

Стручњаци кажу да се плацеви уз аутопутеве на којима би се градили услужни објекти некада плаћали од 100 до 150 евра квадрат па су неки досезали цену и до милион евра, у зависности од величине.

Они који нису продали такве плацеве данас не могу ни приближно рачунати на некадашњу цену, једино их могу понудити као пољопривредно земљиште, и то по један до 1,5 евро квадрат, па се тако за парцелу од хектара може добити од 10.000 евра до 15.000 евра – у зависности од квалитета земље: она у Бачкој и Срему је скупља, а у Банату јефтинија.

Акценат с инвеститора који би купили земљиште уз аутопут и нешто градили је пребачен на купце који купују пољопривредно земљиште. Разлог за то је двострук: очекује се да ће се то јефтино купљено земљиште једног дана препродати скупље странцима.

Очито да су многи одлучили да дословно следе изреку да земља треба да се купује јер се више не производи.

 

(Дневник)