Прочитај ми чланакБошњачки члан Председништва БиХ могао је да укаже на све потешкоће али да избегне реч рат. Међутим, помињући ту реч, он даје сигнал другим двама народима да ако не буде по његовом, односно по ономе што он заступа, може да се очекује само рат.
Хрвати не могу да добију трећи ентитет у БиХ без конфликта и рата, поручио је бошњачки члан Председништва Босне и Херцеговине Бакир Изетбеговић и јавно упитао — ако око 60 одсто Хрвата живи измешано са Бошњацима у БиХ, куда би извукли ту линију трећег ентитета коју нису успели 1993. са ХВО-ом да извуку. Изетбеговић је истакао и да не рачунају да ће Сребреницу, Томашицу, Брчко и друга места издвојити из БиХ.
© AP Photo/
Зашто Изетбеговић бира баш овакав начин кад говори о трећем ентитету. Зашто се користи оваквом реториком? Да ли је политичка прича о трећем ентитету, оваквим изјавама дефинитивно завршена?
Да ли је рат уопште и завршен
„Ко о чему, баба о уштипцима, Бакир о рату. Ово је постало симптоматично. Мало-мало, па Изетбеговић евоцира неки рат. Наводно, неће бити он тај који га започиње, али симптоматично је то да је Бакир једини од лидера у Босни и Херцеговини, из сва три народа, који нон-стоп евоцира реч рат“, категоричан је Павић.
Значи, истиче тај политиколог, њему је рат у памети и то уопште није чудно зато што он јесте још увек у рату.
Говорећи о Хрватима, сугерише Павић, Изетбеговић је могао да употреби другачију терминологију и да каже да ће о томе да разговарају али да је питање да ли ће моћи да се договоре.
„И онда би то био неки нормалан дискурс. Могао је да укаже на све потешкоће, на нелогичности, па чак можда и на немогућности, али није морао да помене реч ’рат‘. Међутим, помињући реч ’рат‘, он даје сигнал другим двама народима да ако не буде по његовом, односно по ономе што он заступа, може да се очекује само рат“, указује Павић.
Што се тиче Изетбеговићевих претњи да нико неће Сребреницу, Брчко, друге делове БиХ моћи да понесе из БиХ, према Павићевом мишљењу, може да се постави питање — а са којим правом је његов отац извукао Брчко, Сребреницу, Требиње, Бањалуку из заједничке државе Југославије.
„То су урадили на силу и народ Републике Српске није питао за то уопште, а народ Републике Српске, рекао бих у то време можда чак и већински народ, хтео је да остане у заједничкој држави. Они су између суверенитета и рата, према речима његовог оца, изабрали рат и није ни чудо што је рат стално у подсвести Бакиру Изетбеговићу јер је то оно што он стварно мисли“, наглашава Павић.
До трећег ентитета у Босни и Херцеговини не може да дође уколико се не договоре Бошњаци и Хрвати, подвлачи тај политиколог, и додаје да би Хрвати то хтели, али је питање да ли би већинско бошњачко јавно мњење то желело.
„Нажалост, Хрвати су заробљеници сопственог антисрпског савеза који су направили са Бошњацима током рата, јер су заробљени у тој Федерацији на коју су сами пристали, тако да је то сад велика тешкоћа. С друге стране, Хрватима је доста тога да буду мајоризовани унутар Федерације и уколико се поново буде направила реприза Жељка Комшића, где практично бошњачки гласови изаберу хрватског члана председништва, може лако да се деси да Хрвати крену у бојкот уопште институција Федерације и да једноставно паралишу Федерацију“, предвиђа Павић.
Федерација БиХ, која обухвата већину Хрвата и Бошњака, констатује за Спутњик професор из Бањалуке Милош Шолаја, не функционише, и то је заправо узрок захтева за променама у изборном закону.
Реторика ће бити настављена све до избора
„Ту су Бошњаци у великој политичкој предности јер се показало да они могу да изаберу хрватског члана Председништва, што је Хрватима највећи проблем. У ствари, није толико проблем да ли постоји ентитет или не, колико тај легитимитет који хрватски представници могу да не добију уколико Бошњаци изгласају њихове представнике и због тога постоји тај захтев да се мења изборни закон и да се Хрвати директно питају за своје представнике и у Председништву Босне и Херцеговине и у Дому народа“, сугерише Шолаја за Спутњик.
„Изетбеговић, који има све лошију позицију, мада је велико питање колико лошу, нарочито у урбаним срединама губи доста подршке и на неки начин покушава да фокусира то своје изборно тело на конфликт са Хрватима. Република Српска је ентитет за себе и ту Изетбеговић нема неких потреба да се обраћа тако претећим тоном. Иако спомиње Сребреницу, Томашићу и тако даље, све су то подручја која су у Републици Српској од почетка, па и данас, и вероватно ће то и остати, али њему је то потребно да би могао некако да анимира то своје изборно тело и да покуша да врати изборне позиције“, резонује Шолаја.
Наиме, подсећа Шолаја, Изетбеговић је у протеклих годину дана имао неколико промашаја кад су у питању политике у Босни и Херцеговини.
„Сетимо се само неуспеле ревизије тужбе међународног суда правде против Србије, затим неколико других покушаја и очигледно је да му је потребна овако жестока реторика да би могао да врати управо оно што сматра да је изгубљено. Он тренутно губи доста у урбаном делу популације, док овај рурални део и даље остаје прилично за њега и вероватно ће Бакир Изетбеговић наставити тако жестоку реторику све до самих избора“, закључује Шолаја.
