Прочитај ми чланак

ВРЕМЕПЛОВ: На данашњи дан умро краљ Милан Обреновић

0

На данашњи дан 1901. године У Бечу је умро српски државник Милан Обреновић, кнез(1872-82), а потом краљ Србије (1982-89). Током његове владавине Србија је стекла међународно признање на Берлинском конгресу 1878, када су јој припојена и четири округа. Закључио је с Бечом Тајну конвенцију 1881. којом је ограничена независност Србије у корист Аустро-Угарске. Абдицирао је 1889. у корист малолетног сина Александра.

1258. Монголи су заузели Багдад, тадашњи центар исламског света, спалили град и побили 10.000 људи.

1763. Мировним уговором у Паризу завршен је Седмогодишњи рат,први оружани сукоб свих европских сила. Споразумом, који су потписале Велика Британија, Француска и Шпанија, Француска се готово сасвим повукла из Индије, а Великој Британији је препустила и Канаду. Шпанија је добила Луизијану и Кубу, а Пруска је задржала Шлезију, коју је преузела од Аустрије.

1837. У двобоју је убијен руски писац Александар Сергејевич Пушкин, зачетник реализма у руској прози и један од највећих лиричара светске књижевности („Евгеније Оњегин“, „Борис Годунов“, „Пикова дама“, „капетанова кћи“).

1878. Конвенцијом у Ел Зањону окончан је десетогодишњи устанак против шпанске колонијалне власти на Куби.

1879. У Великом Трнову отворено је заседање првог бугарског парламента после ослобођења од Турака.

1891. Заслугом чувеног српског геолога Јована Жујовића, на Великој школи у Београду основано је Српско геолошко друштво, једно од најстаријих научних друштава у Србији.

1942. Амерички џез музичар Глен Милер постао је први музичар који је добио „златну плочу“ за продају милионитог примерка композиције „Цхаттаноога Цхоо Цхоо“.

1943. Рођен Миливоје Глишић, новинар Вечерњих новисти, Нина и колумниста Сведока и амбасадор СРЈ у Аустралији

1947. У Паризу су потписани мировни уговори земаља победница у Другом светском рату и бивших савезника Хитлерове Немачке.

1962. Амерички пилот Френсис Гери Пауерс, оборен 1960. док је прелетао ШСР шпијунским авионом У-2, у Берлину је замењен за совјетског обавештајца Рудолфа Абела.

1964. У судару два аустралијска ратна брода у заливу Џервиспотонуо је разарач „Војаџер“ и погинуло је више од 80 морнара.

1979. У Љубљани је умро словеначки политичар Едвард Кардељ,високи функционер Савеза комуниста Југославије и један од најближих сарадника председника Југославије Јосипа Броза Тита. Од 1963. до 1967. био је председник Скупштине СФР Југославије.

1996. ИМБ компјутер назван „Дубоко плаво“ ушао је у историју шаха победом над светским прваком Гаријем Каспаровом.

1997. Хрвати из западног дела Мостара отворили су ватру на Муслимане из источног дела града који су на хрватску страну дошли да посете гробље. Две особе су погинуле, а 38 је рањено. Мостар је у босанском рату, након што су Срби били присиљени да напусте град, подељен 1993. на муслимански и хрватски део.

1998. Умро је бивши француски министар иностраних послова МорисШуман, творац пројекта Европске уније („Шуманов план“).

2000. Лидер Српске радикалне странке и потпредседник Владе Србије Војислав Шешељ оптужио је независне медије да су „амерички плаћеници“ и „криминалци“, чиме је најавио почетак жестоке режимске кампање против независних медија у Србији.

2001. Током антивладиних протеста у Техерану, у сукобу с полицијом рањено је више десетина студената, а око 100 је ухапшено.

2004. САД су обновиле своје дипломатско представништво у Триполију, после десетогодишњих непријатељских односа две земље, а након одлуке Либије да напусти програм за развој оружја за масовно уништење. Званични Вашингтон је опозвао свог амбасадора у Либији 1980. године.

2005. Умро је познати телевизијски и радијски новинар Милован Илић Минимакс (67).

2005. Северна Кореја је први пут саопштила да поседује нуклеарно оружје и суспендовала своје учешће у преговорима о спорном нуклеарном програму те земље.

2005. Умро је Артур Милер, великан америчкогпозоришта који је написао „Смрт трговачког путника“ и чија су дела углавном говорила о обичним људима.

2006. За председника Косова изабран је Фатмир Сејдиу, високи функционер Демократског савеза Косова.

2006. Умро је мексички сликар и вајар Хуан Сориано, чије се велике скулптуре налазе на значајнијим местима у главном граду Мексика.

21 коментара “ВРЕМЕПЛОВ: На данашњи дан умро краљ Милан Обреновић

  1. Kodza Milos каже:

    А који је доказ тзв Тајне конвенције? Једини извор је М.Самарџић, човек рођен крајем 20. века? Интересантно је да су сви докази величине оваквих историјских личности, историјски извори свих европских историчара 19. века: Србија Краљевина после скоро 500 година, динар четврта валута на светским берзама а војска најјача на Балкану. Ал да би се нашло нешто лоше, аутори се увек позивају на неке тајне којим располажу.

    1. grebak grebić каже:

      Ako ima nekoga ko više izmišlja od tebe mi mu se klanjamo. Kada su u pitanju Obreni veoma si „mastan“ – dotle spavaš u nekom budžaku. Ako neko citira stalno Samardžića i Baranina to si ti.. Hajde u budžak do sledećeg Obrena!

    2. Дуња каже:

      Тadašnji austrougarski ministar inostranih dela, graf Kalnoki, nije hteo da razgovara ni o prerađenom tekstu svog poslanika iz Beograda. On nije video u kralju Milanu nervno bolesnog čoveka, nego „neizlečivog raspikuću, koji je, zbog velike novčane oskudice u koju je zapao, gotov da svoja vladalačka prava, pa s njima i svoju zemlju, proda za dobre pare Austriji.“ (Slobodan Jovanović).
      SLOBODAN Jovanović, u knjizi „Vlada Milana Obrenovića“, o ovom istorijski važnom događaju piše: Nacrt kralja Milana svedoči o njegovoj velikoj zamorenosti i obeshrabrenosti. To je akt jednoga vladaoca koji se sprema na ostavku, to su njegove poslednje, takoreći posmrtne želje. One se svode na dvoje. Prvo, kralj želi da svome sinu, bio on na prestolu ili ne bio, obezbedi rang i prihode jednoga princa. Za majorat koji će Austrija dati njegovom sinu, on je gotov da joj ustupi celu Srbiju. Kralj Milan je bio nežan otac, on se mnogo brinuo šta će biti sa njegovim sinom, ako dinastija Obrenovića bude oborena, ukoliko mu je položaj dinastije izgledao kritičniji, utoliko je i njegova briga za sina postajala uznemirenija i neizdržljivija. Drugo, kralj želi da se njegova austrofilska politika produži i posle njegova silaska s prestola. Svoja vladalačka prava kadar je da pregori, ali ne i svoju austrofilsku politiku.
      Prema Jovanovićevim spisima, u Milanovom nacrtu predviđa se da posle njega dolazi na srpski presto onaj koga hoće austrijski car, ili dolazi njegov sin prethodno odgajen u Terezianumu za dobrog austrofila. „Austrofilski režim, dakle, nadživljuje kralja Milana: to je poslednji inat i prkos kralja Milana prema srpskom narodu, koji nije hteo da razume i odobri njegovu austrofilsku politiku“ – zabeležio je Slobodan Jovanović.

    3. milovan каже:

      Браво! Нека има бар још неко, по том питању.

    4. Дуња каже:

      :)) Слободан Јовановић, мало ли је ?!!

    5. milovan каже:

      Таман посла! Тешка категорија.

    6. Kodza Milos каже:

      Без великог смисла јер Јовановић пре свега није историчар 19. века а друго, Јовановић о Обреновићима као Булајић о четницима. Политичар који се бавио историјом али је пре свега био десна рука Лондона и режима Карађорђевића. Нпр Порфирогенит је био владар који се бавио историјом свога времена али да ли то значи да му је писање о Србији тог доба реално и непристрасно?

    7. Дуња каже:

      Господара Милоша као Србина који је имао циљ и за свој народ и за себе, поштујем, без икакве дилеме, се у оним условима и онаквом окружењу, није могло више постићи…често се сетим како је кнезовски олош потрчао да навали на рају, уместо Турака и како је Милош углавном успео то да спречи, сетим се и великих помака које је изборио плаћајући подмитљиве турске власти….усуд је то…од два ваљана Србина, Ђорђа и Милоша, потомство (осим Михајла) није било ничему, баш нишему ни као људи, ни као владари… како су наше династије народне, тако су таште и свекрве вазда биле главне, није ни чудо где се стигло :)) … хвала њима, обојици, на свему , оно после није њихова, но наша, заједничка ујдурма….

    8. grebak grebić каже:

      Било би добро да нам докажеш: 1.По чему је Карађорђе заслужио да га онако јадно и ништавно ликвидира СРБИН? 2. Зашто је то изведено подлачки? Зар није Милош могао изаћи са Карађорђем пред народ и рећи: кога хоћете за вођу? То је витешки! Оно што је урадио је подло, ништавно, мизерно, кукавички. 3. Ако је то за некога витештво, да ли је витештво и драње кумове главе, пуњење сламом и слање султану? Је ли то све урађено достојно Србина и Бога? 4. Ко је поштеније од њих двојице урадио: Бежећи пред Турцима Карађорђе оставља већи део пара манастиру Фенек. Милош отима те паре манастиру и троши са сином по борделима Француске, Немачке, Аустрије, Холандије? 5. Колико других , српских, глава је посекао Милош ради фотеље? Колико Карађорђе?
      6. Бог му је дао само једног сина па и њега му га је узео и угасио му наследство. Милан је друга (и то под знаком питања) линија која такође завршава у првом колену. Не мислите ли да је ту умешан неки ГРЕХ?
      КАРАЂОРЂЕВИЋИ СУ И ДАНАС БРОЈНИ!

    9. grebak grebić каже:

      Вероватно ти то знаш боље јер си из тог времена. Освести се бар толико да си острашћен и умишљен. Зар не схваташ да су ти резони ван нормалних?

    10. milovan каже:

      Аман Коџо који ти је бре? По твом писању да се закључити да ниси неки дудук. Чувај бре то два прста образа, ако си мушко јер оно што се брије није образ него брада. Не користи Википедиу.
      Тајну конвенцију су потписали 28. јуна 1881 г. На Видовдан : мин. спољ. послова Милутин Гарашанин и мин. финансија Чедомиљ Ристић. Војни историчар Саво Скоко напомиње у књизи: Војвода Степа, где Ристић каже: Ваше величанство ми смо овим договором више зависни од Беча него Тунис од Париза. О тајној конвенцији пише и Стојан Протић (Геце Кон 1909 г. БГ.) . Ösrerreichs dok.zur Serbischen Frage 1807-1903. Није ми јасно зашто то радиш.

    11. Kodza Milos каже:

      Хвала на извору али Стојан Протић није био историчар. Прочитај који историјски извор па ће ти можда постати јасно “зашто то радим“

    12. grebak grebić каже:

      „Прочитај који историјски извор“? Никада више не наводиш изворе од када смо ти доказали да твоје изворчиће ни сам не познајеш. Јеси чудо од замлате сачувај Боже. Ниси имао више од два извора када смо те упознали. Тада смо ти доказали да ни то не знаш сем наслова. Све си погрешно (да не кажемо „лажна претенциозност“) интерпретирао и доказао да ни то не познајеш.
      Стојан Протић је за тебе доктор историје и поштуј га, а и слушај јер он има и педигре, а ти си само острашћени МРЗАЦ!

    13. milovan каже:

      Шта ћемо са Аустриским документима 1807-1903?
      Које горе напоменух.

  2. Негрутин каже:

    Краљ Милан је цепачио Џени Џером, мајку Черчилову, онако, баш, како треба.
    По српски, поштено.
    Лорд Спенсер му није био ни до колена :))))))))))))))))))))
    Војвода Воја Танкосић му налупао шамаре, баш како му је обећао када се појавио у Београду.
    Зато нам се ђубре осветило и увалио нам Броза, хебо им пас матер обојици.

    1. milovan каже:

      Жене и коцка, то је била главна преокупација кнеза и првог србског краља после Косова. Колико има истине да је био у вези са Черчиловом мајком то је можда мало и претерено. Био га је глас да има најубојитије копље од свих европских владара тога доба. Истина је да је народ више поштовао Краљицу Наталију..
      За В. Танкосића везане су многе легенде, а био је омиљен међу омладином. Четнички војвода Д. Јевђевић у својој књизи Мој Цимер Гаврило Принцип, описује на једном месту где Гаврило пита Воју: Јел ја треба да ставим фес на главу, а бисте ме примили у четнике? Да је шамарао неке новинаре то није написао, а да им је претио ако буду лагали. Чувени је скандал када је скочио на папучицу о аутомобила министру иностраних дела рекавши:
      Не враћај се ако не будеш довољно бранио интересе Србије.

    2. Волим кад Шабан запева каже:

      Није никакво чудо ако је тако. Џени Џером је била француског (француско-хугенотског) порекла, а бројне Францускиње (по националности и етничком склопу) су биле луде за српским qурцем у то време, па све до времена између два рата, кад су бројне српске „паризлије“ живеле, студирале и радиле у Француској, често као домаћини елитних породица. Познато је да су краљ Петар и брат му, Арсен, свашта радили као питомци француских војних школа; за Петра сам сазнао у једном архивском документарцу да је имао бар четири документована ванбрачна детета тамо. Та прођа наших мушкараца је вероватно између осталог била учинак изразито србофилне пропаганде која је ширена о Србима, као храбрим и неуморним ратницима и хипермужевним мушкарцима. У мемоарима неког нашег Солунца читао сам да је, како он тврди, сваки његов ратни друг који се после Великог рата настанио у Француској имао по једну „maraine“ („куму“).

      Уосталом, Србин ће да шеви и по Сахари ако га тамо оставиш. О искуствима наших ратних заробљеника по немачким домаћинствима за време Другог светског рата сам се начитао да не пишем чега све. Грешни Немци нису имали појма са колико смо их полу-Српчади оставили.

      Елем, нисам начисто да је Черчил Миланов син. Вероватно су се Милан и Џени теслачили, и овај је за то касније сазнао и мрзео Милана, али не видим у Черчилу ништа српско. Он ми је онако прави Енглез. Зрачило би оно неко лепо, наивно, емотивно српство из њега да је имао српске крви, а онако љигав и хладан какав је био, никако није могао бити од српског рода.

    3. grebak grebić каже:

      No za Milana nije utvrđeno da je Srbin. Pre će biti da je Moldavac ili Bugarin. A nije čudo ako je i Srbin jer su Srbi bili glavni „švaleri po celom svetu“. Jes da su se vraćali i u džakovima, ali bitno je hvaliti se da si neku strankinju….

  3. IZDAJNIK каже:

    Kad cete da mu dizete spomenik?
    Mislim, kad ste mogli onom Nikoletini Romanovu koji vam nije ni rod ni pomoz bog onda, mozete i jednom srpskom proevropskom kralju.

Коментари су затворени.