То што је ове године права навала на Академију није нормално. Спремни смо на здравије односе са Загребом, хрватско друштво није. Под новим руководством однос према САНУ у јавности се знатно побољшао.

Код свих избора, без обзира на то које су они врсте, увек је било и увек ће бити лобирања. Очекујем да у Српску академију наука прођу они кандидати који то заиста заслужују својим научним и уметничким доприносом. То што је ове године права навала на САНУ, а број предложених кандидата премашио све рекорде, никако није нормално. Шта се крије иза тога и коме је стало да избори изгубе прави смисао, показаће време. О томе овом прилико не желим да се изјашњавам – каже у интервјуу „Новостима“ проф. др Василије Крестић (86), редовни члан Српске академије наука и уметности, угледни историчар.

Уочи предстојеће дводневне посете председника Србије Александра Вучића званичном Загребу, академик Крестић истиче да су циљеви хрватске политике у последњих 150 година исти: Хрватска очишћена од Срба, граница на Дрини и присаједињење делова Војводине. Сви наши политичари који преговарају са Хрватском, како наглашава наш саговорник, морали би да буду свесни ових чињеница.

* Шта бисте, као историчар који је стручњак за односе Срба и Хрвата, препоручили Вучићу уочи посете Загребу?

– Оног часа када сам сазнао да ће председник путовати у Хрватску, самоиницијативно, у најбољој намери, написао сам му писмо и предложио да прочита моју књигу „Великохрватске претензије на Војводину и БиХ“. Добро знам да не само нашим, већ и политичарима у свету, често сметају научно проверене чињенице. Они их понекад свесно занемарују ради остваривања својих политичких циљева.

* У својој књизи упозоравате и на важност разграничења Србије и Хрватске?

– Веома је важно да ли ће по међународном праву граница ићи средином реке, или ће бити прихваћене катастарске мапе из времена Аустроугарске. Хрвати инсистирају на овом другом решењу, желе Шаренградску аду, желе да преко Дунава прекораче у Србију.

* Чим је председница Грабар Китаровић упутила позив српском председнику, из Хрватске смо засути разноразним захтевима?

– Сталним оптужбама против Срба и Србије због наводне великосрпске агресије, хрватски политичари покушавају да прикрију вековну тежњу о великохрватским намерама. Поменутом мојом књигом показао сам да од револуције 1848. до наших дана није било ниједног познатијег хрватског политичара који није тежио да на основу хрватског државног и повијесног права створи велику, етнички чисту и колико је могуће више католичку Хрватску. Када је о ратној одштети реч, они су на сличан начин покушавали да уцене Беч и Будимпешту, али без успеха. Наставиће да уцењују Србију. Не помињу, притом, обештећење 400.000 протераних Срба, њихове пензије и невраћену имовину. Речит је и пример професора Федора Никића, који је тестаментом Српској академији наука и уметности завештао свој стан у Велој Луци. САНУ до данас није успела да дође до тог стана јер се у њега уселила тамошња апотекарка.

* Могу ли Срби и Хрвати да ставе привремени мораторијум на историјске факте, окрену се ка будућности?

– Волео бих да грешим кад тврдим да у нама догледно време нема ни најнужнијих претпоставки за превазилажење бројних супротности између Срба и Хрвата. Наша земља је спремна на боље и здравије односе, али хрватско друштво није.

* Јесте ли задовољни током и учинком унутрашњег дијалога о КиМ?

– Изненадила ме је неповољна реакција власти на Апел за одбрану Косова и Метохије, чији сам потписник. Ако је реч о дијалогу, онда се само по себи подразумева да расправа мора бити демократска, да се не може очекивати једноумље. Сигурно је да дијалог не обавезује српску власт у даљим преговорима о статусу КиМ. Власт би обавезивао само референдум.

* Упозоравали сте више пута да се ни по коју цену не смеју дићи руке од КиМ?

– И даље стојим на становишту да не смемо под разним притисцима и уценама да дигнемо руке од КиМ. Ти делови наше државе су под окупацијом. То је фактичко стање и ми га у овом тренутку не можемо мењати. Сулудо би било и помишљати на било какво војно конфронтирање. Имајући у виду веома брзи технолошки развој у свету, који у односу на претходне временске периоде убрзава и геополитичке промене, мислим да морамо имати стрпљења, да морамо чекати повољније и нама наклоњеније међународне односе. Окупацију није лако подносити, али још теже би нам пало трајно одрицање од тих делова српских земаља.

* Колики је допринос САНУ у решавању косметског статуса?

– САНУ је књигама, монографијама и зборницима радова, научним скуповима и изложбама, учинила све што је могла да покаже и докаже коме припада КиМ. Верујем да од тих и таквих својих научних резултата Академија неће одустати.

* Изјавили сте да је актуелно руководство САНУ много агилније од претходног у одбрани српских интереса?

– Док је Академија под претходним руководством таворила и због низа погрешних одлука изгубила достојанство и поштовање, под новим руководством однос према САНУ у јавности се у знатној мери побољшао. Академија је под претходним руководством одговарала онима који су лишени националних и патриотских осећања. Ново руководство, које поједини медији повремено критикују, низом манифестација, као што су: организовање свечане академије посвећене годишњици оснивања Јасеновца, обележавање тридесетогодишњице настанка Меморандума, изложба посвећена културно-историјским споменицима КиМ, разним јавним трибинама, показало је да је САНУ српска национална установа, што смета евроатлантистима и тзв. другосрбијанцима. У сваком случају, стање у САНУ, по мом виђењу, неупоредиво је боље но што је доскора било.

* Не кријете да сте евроскептик и да вам се допада став Србије да не окреће леђа Русији… до када ћемо тако моћи?

– Био сам и, из дана у дан, све сам убеђенији евроскептик. Никако се не могу сагласити са чињеницом да Косово и Метохија буду цена за наш улазак у ЕУ. Ниједна садашња чланица ЕУ није морала да се одрекне дела своје територије да би била примљена у ту заједницу. Ако држимо до нашег територијалног интегритета, што нам и Устав налаже, ако нам је стало до националног достојанства, на такав захтев никако не бисмо смели да пристанемо. Моје русофилство није ирационално. Не хрлим слепо у загрљај братске Русије. Једино у њој видим да имамо истински ослонац. Догод је то тако, ми не бисмо смели да окрећемо леђа Русији, да се према њој понесемо онако како се понела Ђукановићева Црна Гора. У том ставу морамо да истрајемо, а колико дуго ћемо истрајавати, не могу да проричем.

СПРДЊА СА „НОБЕЛОМ“

*Како доживљавате номинацију Наташе Кандић, оснивача Фонда за хуманитарно право, за Нобелову награду за мир?

– Када би именована добила Нобелову награду, народски речено, била би то спрдачина.

Извор: novosti.rs

Ознаке: Василије Крестић, САНУ, Србија, Хрватска