Прочитај ми чланакЛужички Срби брину за перспективу опстанка и очувања културног идентитета.
Неки од њих размишљају о стварању парламента. Аутори иницијативе „Српски сејм“ организовали би изборе већ ове године. Званична организација Лужичких Срба „Домовина“ оптужује их за сепаратизам, сматрајући да се крупне промене ипак могу остварити само у сарадњи са властима.
Активисти једне од десничарских организација 2014. године су извршили неколико напада на младе Лужичке Србе. Севало је и оружје, па су ти случајеви привукли пажњу шире јавности.
Ксенофобичне нападе на Лужичке Србе надлежни органи нису истражили.
Иако Лужички Срби живе на територији Саксоније још од краја 6. века, дакле и дуже него сами Немци, многи их ипак сматрају „туђима“. Зато се овим нападима може и додати епитет „ксенофобични“. Мора се нагласити да се у последњих 20 година драстично смањио број случајева који су расветљени и решени. Хајко Козел, посланик Леве партије и представник лужичкосрпске мањине у Парламенту Саксоније, зато је веома песимистичан и за Спутњик истиче да због стицаја различитих негативних околности, а најпре због ових напада, омладина лужичкосрпске мањине све мање верује властима.
Где су полицајци који говоре лужичкоспрски језик?
Како би изнова придобили поверење мањине, тадашњи начелник полиције града Герлица у октобру 2016. године је објавио да је неопходно привући, по могућству, што више полицајаца који говоре лужичкосрпски. Од онда је прошло годину и по, па је Козел покушао да сазна докле се стигло са реализацијом тог предлога. Међутим, није успео да дође до одговора јер само Министарство унутрашњих дела Саксоније нема тај податак. На питање Спутњика, полиција Герлица је такође морала да призна:
„Као и у претходним случајевима, морамо да констатујемо да не располажемо статистичким подацима о томе колико полицајаца у нашој служби говори лужичкосрпским језиком.“
Козел жали због таквих околности, јер полиција због тога губи шансу да поврати поверење становника лужичкосрпске мањине. Иако Лужички Срби, наравно, говоре немачки језик, ипак би им значило да међу органима власти постоје они који познају националне традиције мањине, истиче наш саговорник.
Парламент Лужичких Срба: Сепаратистичка маштарија или реална шанса да се остваре већа права
Иницијатива „Српски сејм“ од 2011. године ради на формирању парламента словенске мањине у Немачкој.
„Ради се о покушајима да остваримо већу самосталност у области културе, образовања, употребе финансијских средстава у овим областима. Радимо на томе да нам буде загарантовано право употребе нашег језика“, говори Козел.
Лужичкосрпски парламент морао би да има да право да учествује у креирању едукативне политике и школских програма Саксоније, каже за Спутњик један од представника „Српског сејма“ Мартин Валде.
„Ми за сада не можемо да утичемо на садржај уџбеника, а нажалост Лужички Срби се у садашњим уџбеницима готово не помињу. Зато би стварање парламента била могућност да сви представници наше мањине једногласно раде на нашим интересима. То би привукло пажњу ка нашим питањима не само у оквиру Немачке, већ и у ЕУ“, објашњава Валде.
Проблем је пак у томе, каже наш саговорник, што Лужичких Срба има свега око 60.000 и што спадају у једну од најмањих мањина на територији Немачке. Са друге стране, они живе у областима Горња и Доња Лужица, а те области се налазе у две федералне покрајине — Саксонији и Бранденбургу. Осим тога, Лужички Срби су већином протестанти, мањим делом римокатолици.
„Једина до сада постојећа званична организација Лужичких Срба ’Домовина‘ не може да заступа интересе свих нас“, сматра Валде.
„’Домовина‘ представља само своје чланове. Држава Немачка такође има контакте само са представницима ’Домовине‘. Ми сматрамо да је неопходно формирање ’Српског сејма‘ који би ујединио све наше интересе“, каже Валде.
Међутим, председник „Домовине“ Давид Статник за Спутњик истиче:
„Мислим да би било исправно да нас подржавају друштвено-државни кругови. То је теже него једноставно оформити ’Српски сејм‘. Ако у Лужицама живи укупно 600.000 људи, а тек 10 одсто су Лужички Срби, јавља се питање одакле конфликти уопште? Да, са друге стране идеја о стварању ’Сејма‘ је некако романтична, али исто тако мислим да је неизводљива.“
Статник сматра и да идеја „Српског сејма“ донекле има обрисе сепаратистичких тенденција и да чланови наводе аргументе из сфере популизма.
„Требало би потражити консензус и компромис. ’Домовина‘ је у том смислу ипак остварила одређене успехе и може се похвалити да је њеним залагањем ипак дошло до уношења измена у саксонски закон о школском образовању. То значи да ће се убудуће при састављању школског плана активније узимати у обзир интереси Лужичких Срба“, објаснио је председник „Домовине“.
