Прочитај ми чланак

Велика пљачка ЕУ банака: Повукле из региона 70 милијарди долара!

0

Велике западне банке су од средине прошле, до средине ове године повукле из источне Европе око 70 милијарди долара (55 милијарди евра).

То показују подаци које је објавила Банка за међународна поравњања (БИЗ) са седиштем у Базелу.

То одговара, како преносе Ханделсблат и Ноје Цирихер Цајтинг позивајући се на анализу “Бечке иницијативе”, око 4 одсто привредне перформансе у источноевропским земљама.

Чињеница је да је пракса да западне банке великим свотама финансирају своје сестринске банке у источном земљама. Банке из Италије, Аустрије и Немачке доминирају банкарским тржиштима у већини земаља источне Европе. У многим земљама попут Чешке, Румуније или Словачке оне држе удео од чак 70 одсто.

Пошто западне банке на свом домаћем тржишту морају повећати сопствени капитал оне повлаче новац из источне Европе, а један део је повучен и из Мађарске, преносе медији. „То повлачење капитала се наставља“, упозорава Ерик Берглоф, главни економиста ЕБРД у изјави „Ханделсблат-у“.

Источноевропске земље морају да се прилагоде томе да је новац западних банака трајно повучен и да се неће вратити, додао је он.

Мађарска понајвише осећа повлачење капитала, јер према подацима БИЗ-а за годину дана ова земља је изгубила око 18 милијарди евра, што је 4 одсто брутонационалног производа. У четирти пута већој Пољској су стране банке повукле 18 милијарди евра, што је 3,9 одсто бруто-националног производа.

И друге источноевропске земље су погодјене повлачењем капитала. Из Словеније је повучено око 5 милијарди евра, што је скоро десет одсто брутонационалног производа.

Иако банке описују своје активности повлачења средстава као умерене, Ноје цирихер цајтунг истиче да оне нису безначајне. После четири квартала сталног повлачења средстава од стране банке-мајке регион источне и југоисточне Европе је изгубио средства у висини од 4,1 одсто бруто-националног производа.

У Мађарској и Словенији, две земље региона које задају бригу ЕУ, повучени капитал износи измедју 10 и 15 одсто брутонационалног производа, у Бугарској, Хрватској, Литванији и Србији он је измедју 5 и 10 одсто.

Истовремено дошло је до смањења одобрених кредита, пошто је у последњих 12 месеци раст у овој области износио свега 1,3 одсто.

Експерти указују да се и потражња смањила, тако да на то није утицала само умањена спремност на давање кредита од стране западних банака.

 

(Танјуг)