Прочитај ми чланакБеоград -- Листа са именом председника Србије и СНС само у две београдске општине није освојила највише гласова, а ван њих су ретка и бирачка места са таквим исходом.
Када се погледа мапа главног града „обојена“ по победницима на бирачким местима на сајту избори.ливе, уочава се „географска правилност“ уз ретке изузетке, а најочигледније је да су представници опозиције доминацију Александра Вучића успели да наруше само у централним деловима града и на само две тачке „преко реке“.
Вучићеву листу је, према подацима ГИК, заокружило нешто мање од 45 одсто изашлих бирача, њих укупно 366.461, а на општинском нивоу је од укупно 17 општина, листа Драгана Ђиласа (укупно 154.147 гласова) освојила више поверења само на најмањим општинама – Врачару и Старом граду.
На Старом граду, Ђилас је освојио нешто мање од 30 одсто гласова, укупно 7.266 гласова, односно 866 више од Вучићеве листе.
Далеко иза, са 1.962 гласа била је иницијатива Не давимо Београд, а више од хиљаду гласова су имали и Александар Шапић (1.751), листа председника те општине Марка Бастаћа „Шта радите бре?“ (1.469), као и СПС Ивице Дачића (1.192) и коалиција Доста је било и Двери (1.002).
Демократска странка је у централној градској општини освојила само 917 гласова.
Недалеко одатле, на Врачару, иначе старом упоришту демократа, бивши градоначелник је имао убедљивијих 32,58 одсто гласова (10.226), а Вучић 28,19 одсто, уз 1.377 гласова мање. Најближе су им били Шапић (2.343) и НДМ БГД (2.249), а следе СПС (1.595), ДС (1.553) и ДЈБ-Двери (1.419).
Када се анализирају бирачка места понаособ, резултати су још интересантнији.
У самом срцу престонице, на Старом граду, Ђиласова листа је победила на две трећине бирачких места, док је остатак припао Вучићевој листи.
Због своје позиције, Стари град је и једини заиста „шарени“ део града, док је у осталим општинама очигледна географска правилност – бирачка места на којима је победила опозиција су у скоро свим случајевима она која гравитирају ка центру града.
Вреди истаћи и да се на Старом граду налази најсеверније „опозиционо бирачко упориште“ – у Улици Тадеуша Кошћушка 63, код Калемегдана.
На већини других општина су очигледне „мале изборне границе“, па се тако толико видљива географија избора на Врачару одликује победом листе окупљене око Драгана Ђиласа на свим бирачким местима изнад Јужног булевара – укупно их је 23, док је свих седам преосталих места са кутијама, која су даље од градског језгра, освојио Вучић.
На Палилули, највећој градској општини, о чијој се подели преко Дунава дуго прича, „изборна граница“ је Панчевачки мост.
Део општине који припада ширем центру града, који окружују Булевар краља Александра, Рузвелтова, Булевар деспота Стефана и Таковска у потпуности је „плав“ и Ђиласова листа је победила на свим биралиштима. Међутим, на свим осталим местима, оним са друге стране Дунава и у правцу ка Карабурми победио је Вучић.
Што се Звездаре тиче, тамо налазимо најисточнију плаву тачку, на биралишту у Улици Милана Ракића, које је једно од седам опозиционоих места на тој општини. Ако се Батутова узме као изборна граница, резултат на делу Звездаре ближем центру је 7:7, док иза те улице ка истоку и јужно ка Војислава Илића сва остала бирачка места припадају Вучићу.
Слично је и на Чукарици и на Вождовцу, где су ретка плавом обојена места управо она која су најближа центру града.
Изузетак су нешто удаљенија „плава“ бирачка места у насељу Степа Степановић, које је изграђено управо током мандата Драгана Ђиласа. То је најјужније опозиционо биралиште.
Плава боја се може пронаћи још само у Новом Београду, где су и на „западној граници“ биралишта у Булевару Црвене армије, код Белвила и Делта ситија.
Занимљиво, на тој општини се налази и једино место које није ни плаво ни црвено, већ је беж боје и „припало“ је председнику општине Александру Шапићу. У питању је БМ у Милеве Марић Ајнштајн 28, где је Шапић освојио 437 гласова, Ђилас 339, а Вучић 309.
ВЕРОВАТНЕ ПРОМЕНЕ У ВЛАДИ – Триванова, Весић, Мали https://t.co/8Mpe3uJgNr
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 7, 2018
Вреди истаћи и удаљеност „граничних тачака“ од центра града – на западу је последња плава тачка од Трга републике удаљена око шест километара, на истоку 4,5 километара, на југу 7,8 км, а на северу само један и по километар.
