Прочитај ми чланакИз Кијева је израсла руска држава, а и данас, након четири године лоших односа са Украјином, осећамо је као део своје земље, каже Олег Бондаренко, директор Фонда прогресивне политике. У Донбасу, каже Бондаренко, постоји могућност да ове године започне нови сукоб, а Запад ће учинити све да од Русије направи званичног учесника тог сукоба.
Олег Бондаренко, директор Фонда прогресивне политике, гост је београдског Института за европске студије (ИЕС) и студентских удружења Правног факултета у Београду „Форум Романум“ и „Деспот Стефан Лазаревић“. На Правном факултету одржао је предавање „Русија и Балкан у доба новог Хладног рата“.
Према Бондаренковим речима, главни непријатељ Русије је НАТО. Тако је било у прошлости, а тако је и данас, каже он. Главни циљ НАТО-а је ограничење руске моћи, као и уништење свих руских потенцијалних савезника.
„Зато мислим да је и рат у Југославији 1999. године био део тог циља. Када је 2014. године Русија први пут направила неке суверене кораке у спољној политици, био је то званичан продужетак Хладног рата у савременом добу“, каже Бондаренко.
Објашњавајући однос Русије и Украјине, Бондаренко каже да је Украјина руско Косово.
„Сва наша света места, цркве, биле су у Кијеву. Из Кијевске лавре је израсла руска земља. Данас, и након ове четири године лоших односа са Украјином, Кијев и неке друге градове на истоку Украјине осећамо као део своје земље. Не знам колико још генерација треба да прође да би неко осећао Харков, Одесу или неки други град као део неке стране земље“, каже Бондаренко.
Руска реакција на државни удар у Кијеву била је баш то — само реакција, пре тога нису ковани никакви други планови. Реактивна спољна политика је традиција Русије, тако да у томе Бондаренко не види ништа узнемирујуће. Уједињење Крима са Русијом било је могуће, каже Бондаренко, због реакције грађана Крима, а такође и због присуства руске морнарице.
ПУТИН: На дуже стазе Русија ће победити https://t.co/BkT2IgOcaB
— СРБИН инфо (@srbininfo) 08. март 2018.
У Донбасу су желели понављање кримских догађаја, којима су, према Бондаренковим речима, били доста инспирисани, али ситуација у Донбасу се разликује од оне на Криму и због тога Донбас данас није део Русије.
У Донбасу, каже Бондаренко, постоји могућност да ове године започне нови сукоб, а Запад ће учинити све да од Русије направи званичног учесника тог сукоба.
„Мински споразум, који је на снази последње три године, има велику улогу у контексту мира у Донбасу. То је јединствен пут за стабилизацију региона. Међутим, видимо да Америка испоручује своје оружје званичном Кијеву, а нови кијевски закони ситуацију тумаче на сасвим другачији начин. Таква позиција Кијева не води ка миру. Мислим да ће Кијев започети нови рат“, сматра Бондаренко.
Руска операција у Сирији била је прва реакција Русије ван региона бившег СССР-а без сагласности Вашингтона, каже Бондаренко.
„Русија је тиме променила ситуацију у којој је Америка настојала да успостави једнополарни мир. Нема више једнополарног света од септембра 2015. године. И данас, када је Владимир Путин одржао званичан говор у Државној думи, када је рекао које ново оружје има Русија, то је само одговор на ситуацију у Сирији, како Вашингтон не би дошао и искушење да пошаље војску на Башара ел Асада и да искористи тренутну ситуацију када се у Русији одржавају избори“, каже Бондаренко.
Балкан ће, према Бондаренковом мишљењу, постати нови полигон за борбу између Русије и Запада у једној од следећих рунди сукоба. Србија је данас главни руски савезник у региону, а Русија је види као центар за енергетску сарадњу на Балкану.
У данашњим границама, Србија никада неће бити прихваћена као чланица ЕУ и никада неће бити прихваћена као пуноправан партнер, закључује гост Београда.
Бондаренко је политички консултант и колумниста неколико руских медија. Радио је више предизборних кампања у Русији и иностранству, његов Фонд прогресивне политике био је активан у Украјини пре државног удара, а Бондаренко је персона нон грата у ЕУ, због наводне претње пољској националној безбедности.
Према речима директора ИЕС Мише Ђурковића, Бондаренко се сматра једним од најбољих руских стручњака за Балкан, а последњих пар година бави се односима Русије и нових политичких снага на простору ЕУ.
