Прочитај ми чланакЗашто је ЦАНУ повукла издање посвећено народном и књижевном црногорском језику
ПРВИ том Рјечника црногорског народног и књижевног језика, који је пре две године на 500 страница објавила Црногорска академија наука и уметности, повучен је са листе пројеката ЦАНУ. Иако ова научна институција није донела формалну одлуку о обустављању рада на Рјечнику, засад нема назнака да би посао на овом капиталном делу могао бити настављен у догледно време. „Новостима“ је потврђено у ЦАНУ да одлуку о евентуалном наставку рада на изради Рјечника треба да донесе Савез Лексикографског центра и Института за језик и књижевности „Петар Други Петровић Његош“.
Screenshot
– Први пут од вас чујем тако нешто – каже, за „Новости“, проф. др Татјана Бечановић, која је била ангажована као координаторка Савета за израду Рјечника. – Нико ме ништа није обавестио. Очекујем реакцију надлежних.
Скупштина Црне Горе усвојила је резолуцију о Рјечнику 30. јула 2016. године, после чега је обустављена даља дистрибуција тог дела, које је оцењено као пројекат од „огромног културног и идентитетског значаја“. Овом догађају претходила је бурна реакција политичких представника Албанаца и Бошњака у Црној Гори, који су тражили повлачење Рјечника и извињење ЦАНУ јер, како тврде, објашњења појединих израза нису научно утемељена и дискриминишу и вређају мањинске народе, али и припаднике ислама у тој земљи. Објашњења израза „Албанац“, „албанизација“ и „албанизовати“ у црногорском речнику за албанске политичаре су спорна и увредљива, јер се, како су оценили третирају као да су „туђи, дивљи, као да нису аутохтони“. Албански политичар Ник Ђељошај је у знак протеста рециклирао неколико страница Рјечника.
ЛЕПО: Дружење уметника из Русије, Белорусије, Србије, Српске и Црне Горе на Златибору https://t.co/9vCZmYrk4h
— СРБИН инфо (@srbininfo) 13. март 2018.
За представнике Бошњака дискриминаторска и увредљива је дефиниција речи „Агарјанин“ као „муслиман“, „Турчин“, „неверник“, „безбожник“, речи „Алах“ као „бог у исламу“, дефиниција „абдеста“, етнонима „Бошњак“ као „припадника бошњачког народа, муслимана који живи у Босни – пореклом одатле“, без помена Црне Горе, те коришћење речи „потурица“ у бројним примерима.
Проф. др Јелица Стојановић, са Одсека за српски језик и јужнословенске књижевности Филозофског факултета у Никшићу каже да се ради о пројекту са ненаучним и неутемељеним именом.
Пројекат зграда ЦАНУ
– Било је предвиђено да се уради речник говора Црне Горе, подразумевало се, српског језика. И грађа је деценијама сакупљана као грађа речника српског језика. На томе су радили, некад, водећи лингвисти, најчешће из Црне Горе, каже, за „Новости“, Стојановићева. – Ово што се сада ради је крађа и прекрађа онога што је србистика у оквиру свог лексиколошког и лексикографског рада темељно и научно урадила, и покушај ЦАНУ да се то подведе под име – црногорски.
ДО СЛОВА „Д“
ВИШЕ од 20.000 лексикографских јединица, закључно са словом „д“, обрађено је у првом тому Рјечника. Други том требало је да садржи чак 90.000 речи, што је дупло више од другог издања Вуковог Рјечника који је имао око 47.000 речи, сакупљених са ширег српског говорног подручја.
