Прочитај ми чланакУ личним стварима једног од совјетских војника погинулих у Финској у освиту Другог светског рата пронађено је и писмо Богу. Шта је бивши атеиста рекао Господу у тренутку животне угрожености?
“Чуј Боже…. Још ниједан пут у животу нисам говорио са Тобом, али данас желим да Те поздравим. Ти знаш да су ми од детињства говорили, да Те нема. И ја лудак сам поверовао. Творевину Твоју никада нисам сагледао. И гле, ноћас сам посматрао из кратера, што га је направила граната, звездано небо, нада мном. Неочекивано сам схватио, дивећи се свемиру, Како сурова може бити обмана.
УРНЕБЕС! https://t.co/2u4AaoKkzD
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 14, 2018
Не знам Боже, хоћеш ли ми пружити руку, али ја ћу ти рећи и Ти ћеш ме схватити није ли чудно, да се усред ужаснога ада, изненада, појавила светлост и ја сам Те препознао? И осим тога ја немам ништа више рећи, још само, да сам срећан, што сам Те упознао. У поноћ је заказан напад, Али, не плашим се: Ти на нас гледаш….. Сигнал. Шта ћу? Морам да кренем. Било ми је лепо са Тобом. Још желим рећи, да ће, што је Теби знано, битка бити тешка, и, можда ћу Ти, већ ноћас покуцати.
И ако ти до овога тренутка нисам био пријатељ, хоћеш ли ми дозволити да уђем, када дођем? Чини ми се, ја плачем. Боже мој, Ти видиш, шта се са мном десило, да сам данас прогледао. Опрости ми Боже мој, одлазим. И не верујем да ћу да се вратим. Како је чудно, ја се смрти више не бојим.“
(Нађено у шињелу Руског војника Александра Зацепа, који је погинуо у Другом светском рату на финском фронту.)
