Прочитај ми чланакРусија спремна да подржи отварање расправе у Савету безбедности о оружаним снагама. Захарова: Опасни циљеви који су постављени кад је Србија распарчавана.
Званична Москва у четвртак се јавно успротивила стварању војске такозваног Косова, а како „Новости“ сазнају, спремна је и политички да подржи напоре Београда да се спречи формирање оружаних снага које су велика претња по мир и стабилност на читавом Балкану.
Према нашим изворима из дипломатских кругова, Русија и њен председник Владимир Путин вољни су да се ово питање отвори и у Савету безбедности УН, уколико власт у Приштини, по налогу САД, прекрши Резолуцију 1244 по којој је Кфор једина легална оружана формација у нашој јужној покрајини.
Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова у четвртак је на редовној конференцији за медије објаснила да би стварање тзв. војске Косова додатно заоштрило ионако напету ситуацију:
– Формирање Косова, начин на који је то урађено и циљеви који су постављани кад је Србија распарчавана и кад је одвојен део територије једне суверене државе, начин на који је на информативном и политичком плану јачана та нова формација, као и све до чега је то довело представља додатни и веома озбиљан фактор нестабилности на европском континенту.
СИМИЋ: МОЖЕ САМО КФОР
ЗА Србе на КиМ и Српску листу Кфор је једина легална оружана војна сила на КиМ. Они су дошли уз сагласност државе Србије и у складу са Кумановским споразумом и Резолуцијом СБ УН 1244 и као једина војна снага на КиМ предвиђају и повратак до хиљаду припадника српске војске уз сагласност Кфора. Никава „косовска војска“ се не спомиње ни у једном међународно признатом документу – каже за „Новости“ портпарол и посланик Српске листе Игор Симић.
Према Резолуцији 1244, усвојеној 1999. године, захтева се демилитаризација ОВК и довођење међународног безбедносног присуства уз знатно учешће Северноатлантског пакта са овлашћењем да успостави безбедно окружење и олакша расељеним и избеглицама безбедан повратак.
По мишљењу Владислава Јовановића, некадашњег шефа дипломатије, уколико Београд то жели, Москва ће сасвим извесно припомоћи и затражити расправу у СБ УН, али, Јовановић сматра да, независно од Русије, Србија самостално мора да захтева разматрање овог питања на СБ УН. Дискусија пред СБ УН поводом тзв. војске Косова, додаје, не би могла да шкоди, а могла би да удахне живот Резолуцији 1244 која се подрива на разне начине.
– Та расправа не треба да буде напад на САД, већ да буде посвећена грубом кршењу Резолуције 1244 која је једино меродавна кад је КиМ у питању. Иако од такве дискусије не треба очекивати да резултира конкретним мерама, остало би забележено да су регистроване велике разлике у гледању на Косово. Односно, да Русија и Србија ово питање посматрају са правне тачке гледишта, док Америка и неке друге земље приступају према практичним интересима – каже Јовановић.
Да би Приштина добила оружане снаге, иначе, морао би да се промени устав Косова, за шта су неопходни и гласови српских посланика у косовском парламенту. Због тога је у среду у Београду амерички званичник Вес Мичел, дајући подршку за формирање „професионалне војске Косова“ рекао да је за то потребна и промена устава, али и да нико нема „право вета на то“.
Некадашњи директор Војно-безбедносне агенције Момир Стојановић, међутим, подсећа да су за војску непремостива брана управо гласови српских посланика, уколико се сви буду изјаснили против. Стојановић примећује и да док Америка најављује „косовску војску“, Европа ћути:
– С обзиром на то да је наша земља опредељена за улазак у ЕУ, од Уније треба тражити да се изјасни гледа ли благонаклоно на намеру Приштине. А, аспирације САД су јасне још откад је формирана база Бондстил. Нису они тамо изградили читав град да би се одатле повукли. Њихова тежња је да кад се формира војска Косова, заокруже причу приступањем Косова у НАТО.
