Прочитај ми чланакПремијерка Србије Ана Брнабић ће, како год то парадоксално звучало, у држави запарложене земље и опустелих села, у Криваји код Бачке Тополе, отворити прву дигиталну фарму у региону. Још је већи парадокс да Србија тренутно има највећи број корисника дигиталне пољопривредне платформе у Европи.
За четири ипо месеца, од како је новосадски институт „Биосенс“ покренуо дигиталну платформу „Агросенс“ намењену пољопривредницима, регистровано је садам хиљада њених корисника. И то у мртвој пољопривредној сезони, каже за Спутњик директор тог Института Владимир Црнојевић.
CC0 / PIxabay
„У сваком случају, то је тренутно у Европи платформа тог типа са највећим бројем корисника. Сваки дан смо у комуникацији са корисницима који или питају нешто, или предлажу, дају нове идеје“, каже Црнојевић.
План је, како додаје, да се оствари један динамичан развој у следећих шест месеци до годину дана, где би била проширена функционалност платформе која би привукла нове кориснике. Наш циљ је да будемо на 20.000 корисника на крају ове године, истиче директор Института „Биосенс“, који је прошле године рангиран као првопласирани у оквиру најзахтевнијег програма ЕУ за истраживање и развој „Хоризонт 2020“.
Да ли то и дефинитивно указује на спознају пољопривредника да ће много више користи имати од информација у мобилном телефону или рачунару него од гледања у небо? Тако је данас могуће да се комплетно провери садржај хранљивих материја у земљишту и на основу тих параметара одреди врста и количина ђубрива потребна да се унесе у одрeђену парцелу или само њен један део, као и то које је семе најпогодније за сетву, да ли је на одређеној парцели потребно наводњавање или одводњавање или нека друга агротехничка мера. У крајњем, дигитализација у пољопривредe значи рационално коришћење ресурса које појефтињује производњу.
На питање да ли су се креаторима платформе јављали искључиво млађи људи с обзиром на то да је српско село последњих деценија прилично девастирано и да су углавном на њему остала старачка домаћинства, Црнојевић напомиње да су наша села управо у процесу смене генерација.
„Сведоци смо тога да фарме и газдинства преузимају млађи људи. То иде наруку процесу дигитализације који ми промовишемо. А, такође, чињеница је да је за ову платформу коју смо урадили довољан само мобилни телефон, а има га велики број људи, па и оних старијих“, истиче саговорник Спутњика.
Међу корисницима су, каже, различити профили и има доста старијег света који је то врло добро прихватио.
Упитан да ли Институт нуди и неку помоћ у том техничком смислу људима који се први пут сусрећу са новим технологијама, Црнојевић указује да апликација функционише тако да се ефекат постиже са минимумом активношћу. Просто, оно што се ради, то се и забележи — колико је бачено ђубрива на некој парцели, упише се колико је и ког семена посејано…
„И та база расте. Следеће године ће тај исти пољопривредник моћи да добије савет на даљину од агронома који ће кроз ту платформу да му каже треба да радиш то и то, тако и тако. Тако ће и они мањи произвођачи који то до сада нису могли себи да приуште добити савете и дигитализовати своју производњу“, објашњава директор „Биосенса“, који је и професор на Катедри за математику и информатику Природно-математичког факултета у Новом Саду.
На питање како је замишљена та прва дигитална фарме, коју ће премијерка данас отворити, на чему је радио „Биосенс“, Црнојевић напомиње да је реч о произвођачу који се бави ратарском производњом на 4-5 хиљада хектара, то ради на врхунски начин и већ је доста користио дигитализацију у својој производњи.
„То значи да се различито расипа ђубриво и различито се сеје да би се што боље искористио потенцијал земљишта, односно да би се минимизовали трошкови. Они су са тим процесом дигитализације дошли на један озбиљан ниво, а сарадња са ’Биосенсом‘ је што смо ми додали ствари које су светски тренд — да се све то евидентира кроз портал ’Агросенс‘, да се користе дронови, да се користе роботи, сензори, метео-станице… Пуно аспеката је сада на једном месту да људи могу да виде у ком смеру то може да иде и да нешто науче“, објашњава саговорник Спутњика.
ПОЛУГОЛА ДОШЛА НА ИСПИТ на Правном факултету у Београду! (ФОТО) | СРБИН.ИНФО https://t.co/J2yAg23Hcx
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 20, 2018
Запитан када ћемо моћи да кажемо да је овај начин функционисања код нас у пуној мери заживео, Црнојевић с оптимизмом каже: у наредних пар година.
„За три до пет година ће се то баш јако, јако видети, а за десет година нико се више неће ни сећати ове старе пољопривреде. То је процес који се дешава у свету. Тренутно Светска банка финансира велики број програма дигитализације пољопривреде и у региону и у земљама у развоју. Ми јесмо на таласу, ми смо предводници тога“, истиче Црнојевић, додајући да је то процес који се дешава и да у томе нисмо усамљени.
Коментаришући увођење дигитализације у нашу пољопривредну производњу, агроекономиста Милан Простран каже да је то сада тренд против ког нема ништа, али да њоме нећемо да решимо крупне проблеме са којима се наши пољопривредници суочавају. Простран напомиње да је питање финансирања пољопривредне производње најболније, јер нема повољних финансијских средстава. Влада, каже, даје нешто мало пара, а људи се плаше да уђу у кредитни аранжман са пословним банкама.
„Данашња каматна стопа је између пет и десет одсто, а до јуче је била 18 одсто код пословних банака. Када држава регресира, та камата је пет или осам одсто, а фармер у ЕУ има камату на кредите за текуће финансирање од 1,5 одсто. На дугорочне кредите за инвестирање, куповину механизације и опреме, имају каматну стопу од 0,15 до 0,5 одсто. То су крупна питања“, истиче Простран за Спутњик.
Он подсећа да је код нас доминантан мали и средњи пољопривредни произвођач, више од 60 одсто фарми је до пет хектара површине. А моћни тајкуни, подсећа, имају 30.000 хектара и више и већ имају разрађен систем праћења трошкова производње. Иза себе имају огромну армију научника, стручњака, све компјутеризовано, додаје наш познати аграрни аналитичар.
Питање је, каже, да ли су мали и средњи фармери који су код нас најбројнији спремни за дигитализацију. Ако фармери у том и виде шансу да им фарма буде ефикаснија, дигитализацијом, ипак, неће бити решени проблеми наше пољопривреде која мора да се суочи са далеко конкурентнијом европском. А конкурентности нема без повољних пара, закључује саговорник Спутњика.
