Прочитај ми чланакДанас се навршава 19 година од почетка НАТО бомбардовања. Сирене су се чуле 78 дана, а укупан број жртава никада није утврђен.
Ипак, проценује се да је током тих 78 дана бомбардовања погинуло између 1.200 и 2.500 људи, док је укупна материјална штета процењена на више десетина милијарди долара.
Државна церемонија Дана сећања, коју ће предводити председник Александар Вучић, биће уприличена у Алексинцу. Тај мали град на југу Србије гађан је шест пута током 78 дана НАТО агресије и том приликом је погинуло 11 особа.
Иначе, поводом 19 година од почетка бомбардовања у Историјском музеју Србије отворена је изложба „Србија 19 година од 1999 – И док су бомбе падале“, на којој су представљена дела Владимира Величковића и Биљане Вилимон.
Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН.
Наредбу је америчком генералу Веслију Кларку, тадашњем команданту савезничких снага, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана. Кларк је касније у књизи „Модерно ратовање“ написао не само да је планирање ваздушне операције НАТО-а против СРЈ интензивирано средином јуна 1998. већ и да је завршено крајем августа те године.
СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.
Пошто је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја у Србији и Црној Гори.
19 земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији. Подршку су им пружили стратешки бомбардери који су полетели из база у западној Европи, а касније и из САД.
Најпре су гађане касарне и јединице противваздухопловне одбране Војске СРЈ, у Батајници, Младеновцу, Приштини и на другим местима, а готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО.
ПОГЛЕДАЈТЕ: Борбе 63. падобранске бригаде против Албанаца током НАТО агресије 1999.г. (Видео) | СРБИН.ИНФО https://t.co/pHsIc62E2k
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 24, 2018
У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 мостова разорено.
У ноћи 23. априла 1999. године у два сата и шест минута након поноћи, НАТО је у нападу на зграду националне телевизије усмртио 16 радника РТС-а. То је био први случај да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.
Током бомбардовања изведено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је приближно 420.000 пројектила, укупне масе 22.000 тона. НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 „касетних бомби“, од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина, и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.
Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО-а су употребиле и такозване графитне бомбе ради онеспособљавања електроенергетског система.
После више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999, да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.
Пошто је генерални секретар НАТО-а 10. јуна издао наредбу о прекиду бомбардовања, последњи пројектили су пали на подручје села Коколеч тог дана у 13.30 часова.
Савет безбедности УН је истог дана, 10. јуна 1999, усвојио Резолуцију 1244, а у Покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбедност и заштите више стотина хиљада албанских избеглица при повратку у покрајину, док се не дефинише најшири степен њене аутономије.
