Владан Глишић и Мирослав Паровић поднели су данас иницијативу за расписивање персоналног референдума о Косову и Метохији, свесни да то у крајњем случају значи прекид било каквих преговара са ЕУ, САД, НАТО по питању КиМ, свесни да то може да изазове последице, па и жртве нас као народа, од економских, финансијских до ратних.

Одговор на ово питање мора да се персонализује. На тај начин свако ко се потпише иза неког одговора мора да зна да у том случају држава Србија, када усвоји наш став, има право да ту жртву тражи прво од нас. Пре него од оних који су рекли „Не“ таквом ставу.

Референдумско питање треба да гласи: „Да ли сте за прекид преговора са ЕУ,САД и НАТО о Косову и Метохији и враћање одлучивања на Уједињене нације?“, а одговор са „ДА“ или „НЕ“ и потпис сваког од нас са личним подацима.

„Уз пречишћен бирачки списак, одсуство било какве пропагандне акције, референдумска ћутњу која мора да траје много дуже од уобичајене изборне ћутње, без манипулација политичке класе, када се будемо пребројали  имаћемо могућност да на бази потврђеног суверенитета грађана градимо одрживу политику према Косову и Метохији, али и право да понашање оних који тренутно владају оцењујемо као издају или реал-политику“, рекли су у свом заједничком саопштењу Мирослав Паровић из Народног слободарског покрета и Владан Глишић из Народне мреже.

Текст заједничког саопштења у целини следи.

Преузимање одговорности: персонализовани референдум о КиМ

Живот сваког народа има тренутке када је потребно да он својим понашањем себе као заједницу потврђује. Тада се постављају питања на која одговор даје сваки појединац и тим одговорима преузимају се обавезе на личну жртву којом јачамо заједницу. Нема ни једне заједнице која не тражи одређени степен личне жртве, одрицања појединца од свог себичног интереса – било да је то пријатељство, породица, народ.

Сваком Србину, сваком грађанину Србије, поготово ако себе сматра патриотом, јасно је да је питање односа према Косову и Метохији питање на коме се ми као народ и заједница потврђујемо. И то да ли смо народ, да ли смо заједница или само скуп случајно окупљених људи на неком простору – то се одређује одговором на питање да ли смо и колику жртву спремни да поднесемо за одбрану Косова и Метохије.

Данас је свима нама јасно да је ово тренутак у коме опет, наша генерација треба да да свој одговор. Више немамо времана да тај одговор одлажемо јер га у супротном никада нећемо ни дати.

Тачно је да је политичка класа (они који владају у име свих нас било да су некада владали, сада владају или су спремни да владају) покушавала да политичким маневрима сличним шибицарењу све учини да избегне овај тренутак. Тачно је и да им је велика већина нас, било да се зовемо народ или грађани у томе и помагала. Али, сада више нема могућности за одсуство из историје.

Када се једно овакво политичко питање толико искристалише да се одговор на њега може свести на Да и Не – наједноставније демократско решење јесте Референдум. Међутим, овај референдум мора бити другачији од уобичајеног. Не сме бити тајни. Мора бити свеопште изјашњавање и то лично и јавно. Овај референдум мора бити – персонализовани.

Патриотизам у својој суштини увек јесте грађанска храброст да се јавно и са свешћу о могућним последицама изнесе свој став. И сада нам је то биће патриотизма најпотребније. Сви смо већ увелико згађени над манифестацијам патроитског кича у коме своје родољубље доказујемо у кафанама и на масовним скуповима где се анонимно србује кроз песме и пароле. Без икакве одговорности.

Зато овај референдум мора бити персонализован. Испод сваког одговора ДА или НЕ наш лични потпис.

Озбиљност тренутка, питања и персонализованог референдума захтева од политичке класе и државе неколико практичних предуслова:

– пречишћен бирачки списак

– одсуство било какве пропагандне акције – референдумска ћутња мора да траје много дуже од уобичајене изборне ћутње

– јасно питање које у себи не садржи манипулацију

Данас, после свих неуспелих покушаја да преговорима и снисходљивим приступом према нашим „западним пријатељима“ добијемо бар неки ниво заштите наших интереса на КиМ, свакоме добронамерном је јасно како референдумско питање треба да гласи.

Ми који се залажемо за „замрзнути конфликт“ (јер више у одбрани КиМ  у овом тренутку не можемо остварити) свесни смо да то значи у крајњем случају прекид билокаквих преговара са ЕУ, САД, НАТО по питању КиМ. И свесни смо да то значи могуће последице па и жртве за нас као народа. Жртве које могу бити од економских, финансијских до ратних. И зато морамо одговор на ово питање да персонализујемо. На тај начин свако од нас ко се потпише иза оваквог одговора мора да зна да у том случају држава Србија када усвоји наш став има право да ту жртву тражи прво од нас, пре него од оних који су рекли „Не“ таквом ставу.

Референдумско питање треба да гласи: „Да ли сте за прекид преговора са ЕУ,САД и НАТО о Косову и Метохији и враћање одлучивања на Уједињене нације?“, одговор са „ДА“ или „НЕ“ и потпис сваког од нас са личним подацима.

Када се на овако персонализованом референдуму, без манипулација политичке класе, будемо пребројали, имаћемо могућност да на бази потврђеног суверенитета грађана градимо одрживу политику према Косову и Метохији, али и право да понашање оних који тренутно владају оцењујемо као издају или реал-политику.

                                    Мирослав Паровић, Народни слободарски покрет

                                                      Владан Глишић, Народна мрежа

Извор: slobodarski.rs

Ознаке: Владан Глишић, иницијатива, Мирослав Паровић, референдум о КиМ