Прочитај ми чланакРусија је константа која је и раније постојала, а данас је поготово извеснија после посете Лаврова Београду, кад је најавио активнију позицију Москве према питању Косова. Србија проблеме мора да решава у дијалогу са Западом на разним нивоима и са политиком која би донела неке плодове.
усија је спремна да и убудуће пружа српским партнерима подршку у одбрани легитимних националних интереса у односу на Косово, пре свега у међународним структурама, поручио је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров у писму српском колеги Ивици Дачићу.
epa04534532 Russian Foreign Minister Sergei Lavrov (R) and his Serbian counterpart Ivica Dacic (C) arrive for a meeting in Moscow, Russia, 19 December 2014. Ivica Dacic is on a working visit to Moscow. EPA/MAXIM SHIPENKOV
Потцртана подршка Москве
У писму Дачићу у вези са упадом РОСУ у Косовску Митровицу и хапшењем директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића, Лавров је обавестио Београд да су упућене „одговарајуће инструкције сталним представницима Русије при УН у Њујорку, као и при ЕУ и НАТО-у у Бриселу и ОЕБС-у у Бечу“, пишу „Вечерње новости“.
Русија је подигла подршку на институционални ниво. Колико то значи за Србију?
Писмо Лаврова Дачићу је, према тумачењу дипломате Срећка Ђукића, нешто очекивано и уобичајено у дипломатским односима и дипломатској комуникацији.
„Дакле, на писмо једног министра спољних послова министар спољних послова земље коме је оно упућено одговари и све ово је очекивано, поготово кад се ради о државама које имају блиске ставове и односе као што их имају Русија и Србија“, напомиње Ђукић за Спутњик.
Такође је очекивано да на основу те сагласности која постоји између две земље дају и инструкције дипломатским представницима Русије у међународним организацијама да, како прецизира Ђукић, делују у складу са политиком Русије и у складу са односима које Русија има са Србијом према питању Косова.
„Тако да ту нема нешто што није уобичајено у дипломатској пракси и дипломатској комуникацији. Наиме, српски проблеми који се тичу Косова нису на страни Русије, већ на страни Запада. Хоћу да скренем пажњу да се тај фокус са стране Русије премести на другу страну. Није проблем подршка Русије, проблем су ставови Запада“, посебно истиче Ђукић.
На Западу мора бити ново
Питање је може ли Србија променити ставове Запада, наглашава тај дипломата, има ли она политику за промену ставова Запада у односу на Косово.
„Русија је ту нека константа која је и раније постојала, а данас је поготово извеснија после посете Лаврова у фебруару Београду, кад је и сам министар спољних послова Русије најавио активнију позицију Москве према питању Косова. Ми проблем морамо да решавамо у дијалогу са Западом на разним нивоима и са политиком која би донела неке плодове“, констатује Ђукић.
То што је Русија сад дигла подршку на институционални ниво писмом својим представницима при УН, ЕУ, НАТО-у… према Ђукићевом мишљењу такође није ништа неуобичајено, јер су ти представници у ОЕБС-у, УН, ЕУ увек деловали према инструкцијама Москве.
„То је уобичајени начин рада у свакој дипломатији. Тако и српски представник не може иступати, на пример у ОЕБС-у, према питању Крима без става који добије из Београда. Једино је можда неуобичајено што је то саопштено, али тако функционише дипломатија“, подвлачи Ђукић.
