Прочитај ми чланакМеђународни кривични судови не предвиђају давање одштете оптуженима који су ослобођени или су у притвору провели више од казне на коју су осуђени.
Последњи такав пример је случај Војислава Шешеља, који је у притвору у Схевенингену провео 13 година, а другостепеном пресудом Жалбеног већа Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале је осуђен на десет година затвора.
О томе је писао холандски правник и бивши правник Трибунала Јохан Дејвид Михелс, у делу Дневник Међународног кривичног права, у ком је навео пример Зејнила Делалића, који је био оптужен пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију, али је ослобођен оптужби.
“Он је провео скоро три године у притвору, пре почетка суђења. Током тог времена његови послови су пропали, као последица његовог одсуства. На сајту Међународног суда је наведено још девет имена оптужених који су ослобођени. Сви су провели одређени период у притвору пре изласка пред суд. Ниједан међународни кривични суд не даје компензацију за такве случајеве, иако многи национални правосудни системи подразумевају такву могућност. Образложење је у међународном кривичном праву, где се наводи да су таква притварања оправдана јавним интересом, на штету оптуженог“, наводи Михелс.
Како истиче, за неке је изложеност ризику од кривичног гоњења једна од неизбежних опасности од живота у друштву, али и истиче да постоје мишљења да “ослобођени оптужени“ треба да има право на компензацију за период који је провео у притвору пре појављивања пред међународним кривичним судом.
ХАШКУ СУД ПРЕСУДИО: Шешељ проглашен кривим, десет година затвора! https://t.co/KTrzjnpimS
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 11, 2018
“Термин ‘ослобођени оптужени’ се односи на сваку особу која је оптужена за кривично дело, затворена, а потом ослобођена одлуком која је правоснажна. Та особа не може да тражи компензацију уз позивање на повреду људских права јер притвор пре или током суђења не крши људска права. Ипак, надокната се може постићи наметањем строге одговорности међународним кривичним судовима“, истакао је Михелс.
Адвокат Новак Лукић је 2016. године рекао да Шешељ, у моменту када је донета првостепена пресуда којом је ослобођен оптужби, има право да тражи одштету за године проведене у притвору, али и да то право нико није добио због правила УН које наводе да не постоји могућност да ико сноси накнаду штете за пропусте органа УН.
Шешељ је у јулу 2014. године поднео захтев за одштету од 12 милиона евра због “незаконитог затварања“ и “погрешне осуде“.
Судско веће је тада одбацило захтев, навевши да је његово притварање у складу са законским прописима.
