Прочитај ми чланакТачно годину и седам дана након удара крстарећим ракетама томахавк на сиријску авио базу Шајрат, сиријско небо поновно су парале крстареће ракете, овог пута не само САД већ и Велике Британије и Француске.
Оправдање је поновно било исто, наводна употреба хемијског оружја од стране сиријске војске, овом приликом у Думи, пише хрватски аналитичар Јан Ивањек у аторском тексту за Јутарњи лист.
Његову анализу вам преносимо у целости.
Данас су ипак ударени циљеви у главном граду Дамаску те Хомсу, много ближе срцу сиријске власти од забачене авио базе. Западне земље и њихови савезници хвале одлучност и бескомпромисност у борби против хемијског оружја која је тиме показана Сирији, док Русија упозорава да ће бити последица ове агресије.
Руска претња
Тешко је нагађати на какве последице Русија мисли, али најважније је да није дошло до оружаног одговора против лансирних платформи којим је пре неколико дана претио руски амбасадор. Премда је ситуација озбиљна, ипак се не треба бојати ширег рата, али не може се искључити ни нови удар који би могао ескалирати ситуацију.
Лансирано је преко стотину крстарећих ракета с ратних бродова и авиона САД и Француске, те с британских борбених авиона.
Према изјави руске војске, лансиране су 103 ракете, а сиријска ПВО оборила их је 71, док сиријска новинска агенција САНА тврди да су само изнад Дамаска системи Пантсир-С1 оборили двадесетак циљева.
У идућим данима те ће се бројке усталити и моћи ће се прецизније говорити о учинку противваздушне одбране, али неке крстареће ракете засигурно јесу оборене.
СБ УН није прихватио резолуцију Русије о Сирији (видео) https://t.co/mLhPN2yUO8
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 14, 2018
Нападнута су три циља: истраживачки центар у Дамаску, наводно складиште хемијског оружја у Хомсу, те складиште војне опреме и командно место такође близу Хомса. За овакве мете иначе би било довољно свега неколико крстарећих ракета по циљу, па бројка од преко 30 оружја испаљених на сваки говори да су западне снаге желеле постићи засићење сиријске противваздушне одбране, а тиме су и рачунале да ће неке ракете засигурно бити оборене.
Уколико је Сирија доиста успела да обори чак 71 ракету, то много говори о учинковитости времешних ПВО система које користи Сирија, али и нових руских система за непосредну одбрану, посебно Пантсира-С1 и Тора, а које Сирија такође има. На снимцима из Дамаска може се видети лансирање ПВО ракета, али и светлећи меци који се пењу у небо, највероватније управо 30 мм гранате система Пантсир-С1.
Електронско ометање
Такође је изгледно да су осим „хард килл“, односно кинетичког учинка, дакле физичког обарања крстарећих ракета, такође коришћена „софт килл“ средства, односно ометање система за навођење у пројектилима те њихово скретање с мете.
Русија у Сирији располаже спектром веома напредних система за електронско деловање, те је изгледно да су коришћени како би се долазеће ракете преусмерило од њихових циљева. Крстареће су ракете инерцијално навођене у терминалној фази лета те су рањиве на ометање, а у ранијим фазама наводе се ГПС, чију везу је тешко, али могуће ометати или искривљавати примљене податке.
Ракете су лансиране с два америчка ракетна разарача класе Арлеигх Бурке с којих су полетели крстарећи пројектили РГМ-109 томахавк, односно ТЛАМ, те с француске ракетне фрегате Аqуитаине класе ФРЕММ која је лансирала крстареће ракете МдЦН, француску морнаричку варијанту европске ракете Сторм Шедоу.
Француски борбени авиони Дассаулт Рафале лансирали су СЦАЛП ЕГ варијанте исте ракете, док су четири британска борбена авиона Торнадо ГР4 лансирала укупно осам Сторм Шедоуа. Према неким извештајима, свих осам је оборила сиријска ПВО.
Сторм Шедоу има домет од најмање 550 километара, а за разлику од америчког ТЛАМ од почетка је развијан с обележијима смањене радарске детекције. И док га ТЛАМ надмашује дометом који износи преко 2.500 км, и носи унитарну бојеву главу од 450 кг каква би се користила против мета које су јуче нападнуте, или пак касетно пуњење, Сторм Шедоу има знатно појачану пробојност захваљујући бојевој глави названој БРОАЦХ. Она такође има укупну тежину од 450 кг, али је реч о двостепеној бојевој глави.
Прва, мања глава је пробојна, за шта се користи механизмом експлозивно формираног пенетратора, који чини метални плашт доведен у стање суперпластицитета детонацијом иницијалног набоја, а чији млаз потом пробија бетон, оклоп и земљу. Кроз рупу отворену иницијалном бојевом главом пролази секундарна, много снажнија бојева глава која остварује жељени учинак на утврђени циљ.
Захваљујући овом механизму, Сторм Шедоу може уништавати дубоко укопане или утврђене циљеве, за које су раније биле нужне паметне бомбе велике тежине, а које ТЛАМ не може достатно оштетити. То деломично потврђује наводе САД-а да су циљеви била складишта војне опреме, наводног хемијског оружја те командно место, јер све наведено су обично добро утврђени и често укопани објекти.
Ватрено крштење
Своје ватрено крштење постигли су и нови стелт крстарећи пројектили АГМ-158 ЈАССМ, веројатно продуженог домета ЈАССМ-ЕР, лансирани са стратешких бомбардера Б-1Б Ланцер који су смештени у авио бази Ал Удеид у Катару.
Наиме, домет ЈАССМ-а је око 380 км што би бомбардере довело врло близу циљевима, а зависно од руте лета потенцијално и унутар граница Сирије где би постојала озбиљна претња да буду нападнути, иако су без сумње имали и ловачку пратњу. ЕР варијанта има домет већи од 1.000 км и тиме даје сигурну удаљеност за лансирање, далеко изван досега сиријске војске. И ЈАССМ носи бојеву главу тежине 450 кг, но ЈАССМ има нешто мању пробојност од Сторм Шедоуа.
Сирија је пак користила већину својих расположивих ПВО система. Према генералу Сергеју Рудскоју, команданту Главног оперативног одељења Главног штаба, Сирија је користила системе С-125, С-200, варијанту система Куб названу Квадрат, те новији Бук.
Занимљиво је да се не спомињу С-300 и С-400 који су у склопу руског контингента, што значи да су се руске снаге суздржале од кинетичког деловања, али је изгледно да су користиле системе за електроснко ратовање. Такође је сигурно да је Русија поделила своју радарску слику и информације електроснког извиђања са сиријским ПВО те му тиме дао правовремено упозорење.
Томе у прилог говори коришћење стратешког система С-200 који би без врло прецизне слике био слабо искористив против крстарећих ракета, које су мање од ракета С-200.
Минимални ризик
Занимљиво је да нису спомињани ни ПВО системи кратког домета Тор и Панцир-С1, које Сирија има, а намењени су управо и за одбрану од крстарећих ракета, но према доступним снимцима барем ови потоњи јесу деловали.
Русија је такође најавила да разматра испоруку ПВО система С-300 Сирији, што би ојачало сиријски ПВО којем јако недостаје модеран систем великог домета. Уз информације прикупљене за време напада, па и о новим ракетама ЈАССМ којима сада располаже Русија, што ће несумњиво изазвати дугорочне компликације савезничким снагама, резултат је много уложеног за јако мало постигнутог.
У војном смислу ово је у најмању руку био хитац у празно, а покаже ли се тачним тврдња руске војске да је оборено или неутрализовано 70 одсто крстарећих ракета, тада ова авантура прераста у прави фијаско за САД, Британију и Француску.
Мали опсег циљева и њихова ниска вредност, упркос великом броју испаљених ракета, говоре да се покушало ограничити политичке последице и минимализовати ризик од ескалације сукоба, посебно против Русије.
У светлу наведеног, закључак стручњакиње за руску политику, проф. Јелене Јуришић, да је удар изведен како би се спречила истрага Организације за забрану хемијског оружја, ОПЦW, у Думи која је требала започети јутрос и чији су инспектори ноћас требали ући у Сирију има додатну тежину.
Јер два складишта и командно место нису ни изблиза довољно вредни циљеви за напад ових размера и политички капитал који је њиме потрошен, чак и ако занемаримо изузетно климаву премису сиријског кориштења хемијског оружја за коју још нити један доказ није показан, док су већ испливале снимке и фотографије које показују да је барем део учинка наводног хемијског оружја намештен.
