Прочитај ми чланакПошто су себе поставили изнад међународног права бомбардовањем Сиријe без одобрења УН-а, САД, Велика Британија и Француска сада позивају друге земље да се уједине иза њиховог "сврсисходног постигнућа" и подржe њихове акције.
Амерички, британски и француски бродови и авиони у суботу ујутро су испалили преко 100 ракета na Сирију, тврдећи да је то био одговор на наводну употребу хемијског оружја у предграђу Дамаска – Думи. Три земље нису чекале одобрење УН-а, или чак ни доказе сa места догађаја, а међународни тим стручњака из Организације за забрану хемијског оружја (ОЗХО) управо је стигао у Сирију да истражи случај када су пројектили почели да лете.
фото: © Eduardo Munoz / Reuters / RT
Како је амерички председник Доналд Трамп тријумфално изјавио да је „мисија успешна“, његов француски колега Емануел Макрон је позвао Савет безбедности УН да уђе и покупи комадиће.
„Сада је на Савету безбедности УН да се уједини и иницира политичка, хемијска и хуманитарна питања у Сирији“, рекао је француски председник након разговора са Трампом и британским премијером Терезом Меј.
Током ванредне седнице Савета безбедности у суботу, Русија је предложила резолуцију којом се тражи од САД и њихових савезника да „одмах и без одлагања прекину агресију на Сиријску Арапску Републику и уздрже се од даљег агресивног деловања у супротности са међународним правом и Повељом УН“.
Русија, Кина и Боливија су гласали за резолуцију. Четири друга члана су се уздржали, а представници Етиопије су рекли да нема смисла гласати за резолуцију на коју би у сваком случају био стављен вето. САД, Велика Британија и Француска – сви стални чланови с правом вета су гласали против, одбацивши предлог. Очигледно је, да када је Макрон говорио о јединству у УН-у, мислио на јединство иза акција Лондона, Париза и Вашингтона.
Вили Вимер, бивши члан и портпарол немачке владајуће странке ЦДУ, и заменик шефа ОЕБС-а упоредио је понашање Велике Британије, САД и Француске са „истим ставом који је Адолф Хитлер користио 1939. године за улазак у Други светски рат“.
Канадски премијер Џастин Трудо и немачки канцелар Ангела Меркел брзо су подржали покушај својих савезника да узму закон у своје руке.
Председник Европског савета Доналд Туск такође је поздравио агресију, рекавши да ће ЕУ „стати уз наше савезнике на страни правде“.
НАТО је такође подржао бомбардовање у саопшењу у суботу, у којем је саопштио да савез „разматра сваку употребу хемијског оружја од стране државних или недржавних актера као претњу међународном миру и безбедности“.
Разилажење у Европи
Једно од најзначајнијих разилажења од позиције ЕУ и НАТО дошло је из Италије. Рим није дозволио коришћење НАТО база на свом тлу за ваздушне нападе, али се сложио да обезбеди „логистичку подршку“ Великој Британији, САД-у и Француској.
„Сада није време за ескалацију, време је да дипломатија да Сирији демократију и плурализам након седам година страшног сукоба“, рекао је одлазећи премијер Паоло Ђентолини.
Међутим, његова потенцијална замена, Матео Салвини, лидер партије Северне лиге, није штедео речи када је осудио напад.
„Још увек тражимо Садамово `хемијско оружје`, још увек плаћамо луди рат у Либији, а неко са брзим прстом инсистира на `паметним пројектилима`, које само помажу скоро пораженим исламским терористима. Тотално лудило, зауставите га“, објавио је Салвини на Фејсбуку.
Лидер немачке левице (Ди Линке) Сара Вагенкнехт описала је ракетни напад као „још једно војно кршење међународног права“.
„Од незаконитог рата против Југославије 1999. године, они [САД, Велика Британија и Француска] желе да имају своју међународну структуру“, изјавио је за РТ Вили Вимер, бивши потпредседник Парламентарне скупштине ОЕБС-а.
„Више нису заинтересовани да имају међународну организацију која може да функционише. Стога, они учине све како би створили свој свет, где могу да раде оно што желе“, додаје Вимер.
Макронова одлука да слепо прати САД била је „велика грешка“, изјавио је Ален Корвез, бивши саветник француског министра одбране и унутрашњих послова.
„Као француски патриота, јако сам разочаран губитком кредибилитета који смо имали у свету“, рекао је Корвез.
САД, Велика Британија и Француска су одлучиле да „разбију међународно право без одобрења УН-а и њихових сопствених парламената“, рекао је Корвез. Покренули су „мали напад без великих последица, јер су схватили да Русија не би дозволила да сломе Сирију“.
Забринутост међу неутралнима
Шведска, која је чланица ЕУ, али не и НАТО, позвала је да се сиријско питање реши у оквиру Међународне повеље и међународног права, пажљиво не износећи чињенице да су обе државе САД, Велика Британија и Француска, прекршиле међународно право.
Било је бесмислено расправљати о томе да ли су америчко-британско-француски напади били легални, изјавио је шведски министар спољних послова Маргот Валстром.
„Дошло је до тога. Сада морамо да разговарамо о томе шта ћемо следеће“, рекао је Валстром.
Лидери из Латинске Америке позвали су на решења у оквиру међународног права. Перу, који тренутно председава Саветом безбедности и домаћин је Самита Америке у Лими, позвао је на умереност свих страна и подржао „политичко решење“ за Сирију, саопштило је Министарство спољних послова Перуа.
„Време је да се пронаћу трајна решења која се заснивају на међународном праву за рат који одавно траје и који је однео превише живота“, рекао је бразилски председник Мишел Темер лидерима земаља на самиту.
Председник Аргентине Маурисио Макри је позвао све да раде „у оквиру постојећих међународних обавеза“.
ШТА ДО САДА ЗНАМО о нападима на Сирију https://t.co/bjm6bszuJ1
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 14, 2018
На бомбардовање Сирије упозорио је и српски председник Александар Вучића подсетивши напад НАТО-а на Србију 1999. године.
„Бити на страни силе не значи бити на страни моралности и правде“, рекао је Вучић, истичући тренутну војну неутралност Србије.
