Прочитај ми чланакУ једном од најтежих периода у новијој српској историји када се налазимо на раскрсници пута који нас води ка истоку или западу избезумљени стојимо збуњени и чекамо расплет.
Заглављени у времену и простору не разумемо географија политичка дешавања која ових дана дрмају планету. И не само да озбиљно и државнички не разматрамо свој даљи пут већ смо и сопствено двориште запоставили чекајући неко чудо које би нас из ове ситуације могло извући. Целокупан политички систем је окренут себи, својим и интересима оних које заступају, жртве смо уцена које смо сами одабрали и не презамо од сталних понижавања којима смо изложени.
О аутору
Немања Петровић је један од оснивача и организатора народне иницијатива „Нема предаје – Косово је срце Србије”, која окупља српску омладину са циљем да Косово и Метохија буду ослобођени од НАТО и шиптарских окупатора и која врши ваниституционални притисак на власти у Србији да не пристану да се Приштини да столица у УН.
Власт таква, каква је испуњава све оне услове западним моћницима које је обећала у моментима када су је и доводили на власт. Брже, јаче и боље нас гурају у провалију док народ то мирно посматра тек понекад гунђајући себи у браду одбијајући да прихвати чињеницу да смо гурнути на пут без повратка. Део опозиције коју представљају ДОСовске снаге више не постоји што због утапања у странке владајућег режима, што због недостатка програма и идеја јер су оне преузете од стране тренутне власти. А оно што би требало да представља политичку десницу се удавио у сопственој слабости и сујети.
Српска радикална странка је платила цену предаје свог председника свом дугогодишњем „ученику“, финансијским „Диловима“ и крпљењем својих страначких кадрова. Двери као деценијски пројекат се угушио у свом дугогодишњем кукавичлуку да нешто конкретно уради на улици дубоко газећи по својим принципима ставља тачку на своје постојање улазећи у коалицију са Радуловићем. Организације, покрети и удружења која су деловала задњих 10,15 година су једноставно или купљена или нестала и оставила за собом тек понеког „Вођу“ који за пар стотина евра затвара очи пред тренутним стањем у Србији.
Ако погледамо ситуацију у земљи а посебно око Косова и Метохије видећемо да десница (улица) никад није била потребнија овом народу. Све јаснији знаци око признавања независности Косову, давање столице истом у Уједињеним нацијама су и више него довољно разлози за озбиљне протесте,демонстрације,акције и притиске који се морају чинити али те реакције једноставно нема. Већина патриота уз тастатуру и у фотељама исказују свој бунт одмахивајући руком на сваки покушај изласка на улицу и прављења конкретних корака.
Интелектуална десница затрована сујетом прави низ „докумената“, „резолуција“ и „списа“ не схватајући природу нашег народа, не разумеју ћу да морају учи међу народ, на пијаце, тргове, у села, булеваре, сокаке и у непосредном контакту изнети своје идеје. Неће домаћин из Левча тражити по интернету да нешто потпише даме и господо, лоша Вам је то работа!
Песма српског војника са Солунског фронта: Данас је једна од најлепших и најтужнијих грчких песама | СРБИН.ИНФО https://t.co/Xutzy3d6mJ
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 18, 2018
Неколицина ентузијаста и идеалиста је ове године направило низ протеста и акција упорно се трудећи да покрену део јавности и пре свега те деснице и колико су то у могућности и успевају у томе не обазирући се на коментаре и опаске Фејсбук интелектуале наше деснице. Можда ће и успети да потпале тај фитиљ, разбуде народ и у задњем моменту довести до промене свести а можда и неће,показаће нам време. А на нама је браћо и сестре да се укључимо, умијемо, протресемо главом и урадимо нешто или пак да се вратимо у удобност својих столица и двоседа и уз Миломира Марића сачекамо шта ће даље бити.
