Прочитај ми чланакХрвати немају право на мржњу према Србима, поручио је угледни хрватску публициста, новинар и теолог, Драго Пилсел.
Хрвати немају право на мржњу према Србима, поручио је угледни хрватску публициста, новинар и теолог, Драго Пилсел одговарајући на, како каже, реторичка питања: имамо ли право мрзити Србе и Имамо ли право на врсту сећања која изазивају мржњу.
„Не, немамо“, истиче Пилсел у колумни објављеној на порталу Аутограф, чији је, иначе, један од оснивача.
Иначе, Пилсел је одрастао је у породици усташких емиграната, у чију је кућу у Аргентини долазио породични пријатељ Анте Павелић, оснивач усташког покрета у Хрватској и поглавник усташке НДХ.
А о томе како је од младића задојеног усташком идеологијом, постао ангажовани антифашиста, који је први указао на злочине над Србима у Олуји и који се у знак солидарности према тим жртвама једно време потписивао српским именом Јован, Пилсел је описао у својој романсираној биографији, објављеној 2014.
Пилсел, наиме, сматра да супротно онима који кажу да се не треба стално враћати у прошлост, он каже да је свима потребна нека врста ускрснућа прошлости.
„Нама је потребно довести у памћење, што је могуће исправније, оно што се догодило жртвама, свим жртвама. И зато је важан посао истраживача и историчара, а погубан онај негациониста и ревизиониста (којем у задње време даје крила политика Колинде Грабар-Китаровић која сугерише да се, на пример, не зна истина о Јасеновцу)“, каже Пилсел у одговору на још једно себи постављено питање – како се исправно понашати и како се ваља сећати?.
Морамо, сматра, престати с праксом одбијања одговорности.
„Морамо преузети терет моралне кривице. Морамо чинити дела милосрђа. Морамо покушати надокнадити патњу страдалника. Морамо признати жртве. Морамо им надокнадити штету“, поручује Пилсел.
Без обзира на људске рачуне на тај хитни задатак ми, људи Балкана, ми, Хрвати, Срби и други позвани смо, истакао је, једним категоричким моралним императивом.
“ Императивом који се неодољиво појављује у свакој верничкој савести, сваки пут када усне изговарају молитву Оче наш. Зашто? Јер неће бити милости ни хлеба ако нисмо спремни праштати и тражити опрост“, навео је.
Пилсел поново пита зар не би била недопустива дволичност понављати Оче наш док се гаје осећаји срџбе и зависти или чак намере насиља и освете?
„Оче наш уистину садржи у сржи одређени нацрт друштва које не само да искључује свако насиље него се у сваком свом виду изграђује према начелима братске солидарности“, беседи он даље.
Питање мира и исправног памћења је, истиче, питање „нашег бити и не бити“.
То су, прецизира, темељи здравог друштва, а њему буде сумњиво када било ко из света политике кани да гради било шта а да није најпре испитао на којим и каквим темељима гради.
„Мир тражи унутрашњу осетљивост и осећај за финесе. Тога, хвала Богу, ми имао. Али недовољно. Зато се понављам. И понављаћу се. Ја тврдим да немамо право на мржњу према Србима“, истакао је Пилсел.
Није главна тежина питања у томе како жалити жртве властите заједнице и како препознати кривицу друге заједнице.
„Хрвати и Срби, католици и православни, муслимани и други пред тежим су моралним питањем: Како жалити жртве друге заједнице, како признати кривицу у властитој заједници? А затим: Како окајати кривњу, како задобити опрост Божји и људски, мир савести и помирење међу људима и народима? Како започети ново доба основано на праведности и истини?”, навео је.
Напади пешадијским и артиљеријским оружјем на избегличку колону која се повлачила кроз Нову Варош представља тежак пример ратног злочина за који нитко није одговарао нити у јавности постоји икаква свест што се догађало тих мајских дана, подсетио је аутор.
„У тим временима, нажалост, нисмо имали времена да се бавимо ратним злочинима, јер смо се бавили помагањем преживелим људима који су завршили у логорима у Бјеловару и Вараждину. Али, коначно је време да се хрватско друштво због себе суочи с ратним злочинима над Србима”, каже Пилсел и у одговору на поруку коју му је на Фејсбук страници оставио младић у које јој му поручује да је „досадан“ јер стално говори о ратним злочинима над Србима.
„Дакле, понављам се и понављаћу се, јер морамо научити да је најважније жалити жртве “туђе“ заједнице, а тражити, признати кривицу у “властитој““, навео је Пилсел.
