Прочитај ми чланакИндија скенира отиске, зеницу ока и лица својих становника стварајући биометријски истем невиђених размера који би требао те идентификацијске податке повеже са свим државним секторима и олакшати рад јавног система, као и да створи бољи надзор на многобројним становништвом.
У земљи са 1,3 милијарде становника неправилности у јавном систему су неизбежне, а циљ је програма названог Аадхаар је да створи идентификацијску базу података којом би се спречила корупција, умањила лажна представљања и боље контролисао ток јавног новца, преноси Њујорк тајмс. Ускоро ће сви становници Индије скенирањем зенице ока, лица или отиска прстију приступати свим услугама од паркирне карте, банковних рачуна, пензија, социјалних додатака, па чак и за полагања испита у школама и на факултетима.
Индијски пројект Аадхаар започео је 2009. године под геслом „дигиталног доба”, а почетни је концепт укључивао додјелу Јединственог идентификацијског броја (УИД) сваком Индијцу, да би сада напредовао до обвезног биометријског скенирања кроз које је прошло готово 99 посто становништва, извјештава Њујорк тајмс.
Иначе, врло је тешко наћи исправан податак од томе колико је овај пројект стајао индијску владу. Једина је доступна анализа из 2012. године састављена од индијског Националног института за јавне финансије у којој је пројекција трошка Аадхаара од 2009. године до краја 2017. године 3,5 милијарде долара.
Ипак, изјаве о уштеди коју је донио овај пројект врло су гласне. Према речима индијског премијера Нарендра Модија држава је до сада кроз ту контролу државних издатака уштедјела 9,4 милијарде долара, а све су већи и интереси околних земаља за увођењем истог система провере и надзора, тврде. Тако је и Кина крајем прошле године најавила покретање програма контроле који се такође темељи на препознавању лица и „биг дата“ концепту, под палицом фирме знаковитог имена Фејс ++.
Иако је немогуће избјећи упоређење с „Великим Братом” Џорџа Орвела, многи сматрају да би тај пројект могао дати и бројне позитивне резултате. Индијски милијардер и подузетник Нандан Нилекани успоредио је пројект Аадхаар с градњом међудржавног аутопута, а види га и као одличну платформу за проналазак нових иновација.
„Нитко до сада није овакав пројект радио на овом нивоу и с оваквом амбицијом”, изјавила је Жаклин Баба, професорка на Харвардском ФXБ Центру за људска права, истакнувши да је регистрација тако великог броја људи невероватно постигнуће.
Исто тако, научник који је задужен за надгледање Аадхаара Ајаy Б. Пандеy сматра да ће тај програм ипак највише користити становницима Индије.
„Ако не можеш доказати свој идентитет у Индији, држава те неће моћи препознати”, каже, истићући да је циљ помоћи обесправљенима и заборављенима становницима.
С друге стране, пројект Аадхаар има и своје недостатке. Највећи проблем, уз потенцијално задирање у приватност, долази баш из заборављених руралних дијелова Индије попут Џарканда гдје је интернет повезаност врло слаба и изазива често прекидање везе, а самим тиме Аадхаар не може функционисати. Такође, исти су региони углавном настањене становницима који се баве физичким радом или пољопривредом. Целоживотни рад рукама неким је Индијцима јагодице учинио „нечитљивима” и онемогућио узимање тих биометријских података.
ОСТРОГ: Хиљаде православаца, али и католика и муслимана пред моштима Св. Василија Острошког https://t.co/iYPEUyl9LY
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 12, 2018
Надаље, пројект се нашао усред скандала након што су прошле године процуриле информације милиона Индијаца попут имена, датума рођења и банковних рачуна. Све те информације могле су се пронаћи на једној од 210 интернетских страница које су их објавиле, а према наводима Њујорк тајмса, већину је тих података могуће и данас наћи једноставним „гуглањем”.
Такођер, први ће велики тест за овај пројект бити и 30 тужби упућених индијском Врховном суду у којима се оптужује Аадхаар за кршење темељног људског права, везаних за приватност.
