Прочитај ми чланакПредставници кинеске компаније „Зијин“ ускоро ће поново посетити РТБ Бор, па је, после најновије потврде да ће тендер за проналажење његовог стратешког партнера бити расписан у јуну, све извесније да ће Кинези донети спас не само комбинату, већ и житељима Бора и источне Србије.
У посету Рударско-топионичарском басену Бор ускоро ће опет доћи представници кинеске компаније „Зијин“, сазнаје Спутњик. Они су у марту били у Србији и исказали заинтересованост за учешће на тендеру за стратешко партнерство у РТБ-у Бор.
Пошто је премијерка Ана Брнабић ових дана потврдила да ће тендер за РТБ Бор бити расписан у јуну, већ те две чињенице указују на то да би са приличном сигурношћу могло да се каже да је судбина РТБ Бор извесна.
Најновија порука кинеског председника Сија да је партнерство две земље све чвршће и да ће, између осталог, јачати и економску сарадњу, после прихватања Вучићевог позива да посети Србију, већ је у овдашњим кулоарима протумачено да се Сијевом новом доласку можемо надати када позната кинеска државна фирма буде преузела РТБ Бор. Као у случају Железаре Смедерево.
Како је то својевремено за Спутњик оценио спољнополитички коментатор и одличан познавалац прилика у Кини Борислав Коркоделовић кад год председник Си иде у иностранство, његова посета се обично завршава потписивањем десетина билатералних споразума који су често вредни милијарде евра.
Реч је о компанији која је један од највећих кинеских произвођача злата, друга по величини у производњи руде бакра и трећа по производњи цинка. Коркоделовић напомиње да је управо та компанија, међу осталим у Кини које се баве екстракцијом бакра и злата, последњих година позната као једна од најактивнијих у преузимању фирми из Латинске Америке, Африке, Азијско-пацифичког региона и Аустралије. Сматра се да је у том преузимању најуспешнија, позната је по професионализму и добром инстинкту за куповине, објаснио је саговорник Спутњика.
Иако је реч о државној фирми, њен стил пословања личи на приватне компаније и она је због тога цењена у међународним пословним круговима. Она не купује компаније ако није сигурна да ће имати двадесет одсто профита, а такође рачуна да применом високих технологија које поседује може да из релативно осиромашених руда извлачи што је могуће већи проценат злата, бакра и цинка. То све говори да би од таквог једног подухвата могла да профитира и једна и друга страна, сматра Коркоделовић.
МИНИСТАР НЕНАД ПОПОВИЋ: Србија може све што произведе да извози у Русију https://t.co/4IlvaXPtTz
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 26, 2018
Какав би то спас био за РТБ Бор јасно је већ и из чињенице да је од првог покушаја приватизације РТБ-а Бор прошло 12 година. У међувремену је било неколико неуспешних. Упркос томе што је пре две године држава отписала 900 милиона од укупно 1,2 милијарде евра дуга, та компанија са 5.000 запослених је остала један од највећих проблема српске економије.
А о коликом проблему је реч најбоље говори податак да у борској општини 85 одсто људи директно и индиректно зависи од рада РТБ Бор, али и још 20.000 породица широм Србије, оценила је за Спутњик руководилац Службе за односе са јавношћу РТБ-а Горица Тончев Василић. Како је објаснила, производња бакра је велики потрошач свих врста енергената, а компанија бакром снабдева и ваљаоницу у Севојну, а посебно наменску индустрију Србије.
